Predsednica Vlade Srbije je rekla da je godišnji izveštaj Evropske komisije "u osnovi pozitivan", jer se u njemu prepoznaje napredak u nekim oblastima, ali je kritikovala njegove pojedine delove u kojima su, kako je navela, "iznete političke ocene".

Istakla je da "ne razume takvu ocenu s obzirom na osuđujuću presudu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, rad na medijskoj strategiji i privođenje onih koji su pretili novinarima".

Brnabić je rekla da bi ocena u toj oblasti bila ista da Srbija ništa od toga nije uradila.

Povodom kritika u izveštaju na rad Skupštine Srbije, Brnabić je navela da joj je žao što se EU ne seća ko je počeo opstrukciju parlamenta.

Istakla je i da "neverovatno" da se u izveštaju konstatuje da opozicione stranke koje su deo Saveza za Srbiju (SzS) bojkotuju parlament, jer SzS nije ni učestvovao na poslednjim izborima.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatovao da ima napretka u nekim oblastima, ali da ona mora da bude odlučnija i još značajnije da pojača svoje napore u nekim glavnim područjima kao što su jačanje demokratskih institucija i vladavina prava.

Na konferenciji za medije posle sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, kojoj je uručio Godišnji izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji, Fabrici je rekao da su oblasti u kojima treba pojačati reforme pravosuđe i borba protiv korupcije i kriminala i ostvarivanje osnovnih prava.

On je ukazao i na važnost jačanja demokratskih institucija kao što je parlament, "kako bi se obezbedio međupartijski dijalog i obezbedila nadzorna funkcija parlamenta nad izvršnom vlasti".

"Treba dalje raditi na tome radi uspostavljanja nezavisnog i samostalnog pravosudnog sistema", rekao je Fabrici.

Dodao je da je u izveštaju Evropske komisije konstatovano da već drugu godinu nema napretka u slobodi izražavanja

Analizirajući primedbe koje je Evropska komisija navela u svom izveštaju na račun Srbije, Ana Brnabić je rekla da je "najzanimljivije kako se u izveštaju došlo do ocena i kritika u oblasti slobode medija i izražavanja, rada parlamenta, protesta i saradnjom sa civilnim društvom".

"Mislim da je u pojedinim delovima izveštaj neobjektivan. Ovo su manji delovi, ali važno je da reagujemo sada", rekla je Brnabić na konferenciji sa šefom delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem, preneo je Fonet.

Ona je dodala da nije zabrinuta za evrointegracije Srbije i najavila da će Vlada Srbije nastaviti da radi po preporukama iz izveštaja.

"Da li će biti otvoreno neko poglavlje - konstatovala sam da to više nije ni bitno. Na otvaranje poglavlja više utiče politička situacija u EU, nego napredak. Dakle, idemo dalje", rekla je Brnabić.

Povodom ocene da u Srbiji nema napretka u slobodi medija i izražavanja i da stanje izaziva ozbiljnu zabrinutost, kao i o stanju u pravosuđu, Brnabić je navela da joj neke stvari nisu jasne.

Kako nema napretka kada "ova vlast i ovo sudstvo" posle 20 godina donesu presudu u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, odgovorila je na te primedbe predsednica vlade.

"To je konstatovano, ali nije dovoljno da bi se reklo da ima napretka", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da ni kompleksan rad na Medijskoj strategiji i to što je ona predata Komisiji nije bilo dovoljno za ocenu o napretku.

"Hapšenja za pretnje i ugrožavanje novinara, ni partijska knjižica nikoga ne štiti - ni to nije dovoljno da se kaže ima napretka", navela je Brnabić.

Ona je dodala da će se od sada baviti time šta treba da se uradi da bi Srbija po pitanju slobode medija napredovala.

Govoreći o oceni o parlamentu, Brnabić je rekla da se seća ko je pokrenuo bojkot parlamenta i da je opozicija opstruisala rad parlamenta "konstantnim dopunama dnevnog reda" i "besmislenim amandmanima". 

Ona je rekla kako se konstatuje da pojedine partije koje su u SZS bojkotuju Skupštinu i dodala da je SZS vanparlamentarni savez koji nije učestvovao na izborima.

Premijerka je dodala da je konstatovano da je predsednica Skupštine pozvala opoziciju da se vrati u parlament, ali nije konstatovano da je opozicija to odbila.

"Ako to nije poluistina, onda ne znam šta je", rekla je Ana Brnabić i nastavila: "Ovo me nije iznerviralo već zabavilo. Ovo bolje od bilo čega drugog ukazuje na političke ocene", rekla je Brnabić, komentarištući Izveštaj Evropske komisije.

Govoreći o protestima opozicije, rekla je da se u izveštaju primećuje da su protesti počeli zbog napada na lidera opozicije, ali da nije primećena volja države da se incident reši, kao ni da nije bila važna informacija o "nasilnom upadu u RTS".

Uprkos svemu, mislim da je izveštaj "ukupno pozitivan" i da je "prepoznat napredak u ekonomskom reformama", dodala je predsednica Vlade Srbije.

O KOSOVU i DVOSTRUKIM ARŠINIMA EU - "OVO NIJE EU U KOJU VERUJEM"

U izveštaju Evropske komisije konstatovano je da Neograd nastavlja da bude angažovan u dijalogu sa Prištinom, uz navođenje da je Beograd uzdržano odgovorio na takse koje su uvele prištinske vlasti na robu iz centralne Srbije.

Dodaje se da će zvanični Beograd morati da uloži velike napore i doprinese pozitivnoj atmosferi u kojoj će se stvoriti uslovi za pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, kako bi obe strane mogle da nastave svoj evropski put, prenosi Tanjug.

Uz podsećanje da je održano nekoliko sastanaka na visokom nivou između šefice diplomatije EU Federike Mogerini, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija, u izveštaju je naglašeno da je rad na dijalogu prekinut u novembru 2018. godine, kada su prištinske vlasti donele odluku o taksama od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Po pitanju sprovođenja obaveza iz Briselskog sporazuma, u delu izveštaja koji se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine se navodi da ostvarena puna primena sporazuma o pravosuđu, dok je primena sporazuma iz avgusta 2015. godine i dalje spora.

Izveštaj konstatuje da nije ostvaren napredak po pitanju Zajednice srpskih opština (ZSO), te da bi prištinske vlasti trebalo da se konstruktivno angažuju na uspostavljanju ZSO.

Energetski sporazum između Beograda i Prištine mora se sprovesti bez odlaganja, kako bi se izbegle moguće posledice po energetsku stabilnost i bezbednost na teritoriji Srbije, Kosova, kao i širom Evrope, stoji u izveštaju.

Obaveze iz sporazuma o tehničkom dijalogu iz 2011. i 2012. godine obe strane sprovode delimično ili uopšte ne sprovode, navodi se u izveštaju.

Na zahtevima za međusobnu pravnu pomoć se radi, ali zvanični Beograd, kako se navodi, u pojedinim slučajevima "visokoprofilnih" istraga nije sarađivao, navodi se u ovogodišnjem izveštaju EK.

Saradnja dve strane u dijalogu po pitanju slučajeva ratnih zločina je "ekstremno" ograničena, ocena je izveštaja.

U tom delu, Ana Brnabić je rekla i da je zabrinuta zbog situacije na Kosovu i Metohiji, i stalnim i sve češćim incidentima.

"Zabrinuta sam nedostatkom konkretne reakcije EU na sve što se dešava. Pre svega danas je 2.226 dana od potpisivanja Briselskog sporazuma i obaveze formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). Brisel je garant Sporazuma, i EU je garantovala njegovu primenu", objasnila je Brnabić, prenosi Tanjug.

Prenela je da u izveštaju o napretku stoji da Priština "tek treba da se angažuje oko uspostavljanja ZSO" i podvukla da to pokazuje dvostruke standarde.

"Zabrinuta sam i zbog nedostatka reakcije na incidente kakvi su bili juče i svakako na to da Priština od 6. novembra ne samo da krši CEFTA sporazum, već jasno krši i S SP. Brisel ima mehanizme da pokrene postupak zbog kršenja S SP. Ali osim verbalnih osuda nisu pokrenuli te mehanizme", podvukla je ona.

Brnabić je dodala da "to nije EU u koju ona veruje".

"Ako je EU za vladavinu prava i ako toliko insistira na tome, neka institiraju na vladavini prava kada su oni u pitanju, neka garantuju primenu Briselskog sporazuma i ZSO, neka poštuju sporazum o S SP. U tom sporazumu ima mehanizhama šta se dešava kada neko krši", rekla je Ana Brnabić.