Sudsko veće Haškog tribunala odložilo je odlučivanje o zahtevu Tužilaštva da se Vojislavu Šešelju nametne branilac i oduzme pravo da se brani sam zbog navodne opstrukcije suđenja i uznemiravanja svedoka.
U odluci objavljenoj u petak, čiji su znatni delovi ostali poverljivi, veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija je, međutim, kao nedovoljno dokazanu odbacilo tvrdnju tužilaca da Šešelj neprimerenim ponašanjem u sudnici opstruiše proces.
Sudije su ocenile da su optuženog držale pod kontrolom tako što su mu u brojnim prilikama "naređivale da prestane sa svojim često preterano agresivnim izjavama" ili time što su iz zapisnika uklanjali "neistinite tvrdnje koje je iznosio protiv svedoka tokom unakrsnog ispitivanja ili protiv tužioca".
Sudsko veće je, stoga, zaključilo da Tužilaštvo u svom zahtevu "nije iznelo dovoljno dokaza" da bi "u ovom trenutku i na ovoj osnovi", Šešelja trebalo lišiti prava da se brani sam, niti da je on nesposoban da sam zastupa sebe.
"Štaviše, sudsko veće napominje da je, u nekoliko prilika, primetilo da je optuženi sposoban da uspešno vodi unakrsno ispitivanje svedoka", naznačilo je veće sudije Antonetija.
U vezi sa tvrdnjama Tužilaštva da Šešelj preko svojih pravnih savetnika i drugih partijskih saradnika sprovodi kampanju uznemiravanja i zastrašivanja svedoka, sudsko veće je potcrtalo da "više nema nadležnost za razmatranje tih optužbi".
Detalji o Šešeljevoj navodnoj kampanji zastrašivanja svedoka ostali su nedostupni javnosti, zato što ih je Tužilaštvo u svom podnesku označilo kao poverljive, a takvi su ostali i u odluci sudija.
Budući da su tvrdnje Tužilaštva da Šešelj opstruiše suđenje i da zastrašuje svedoke u velikoj meri međusobno povezane, sudije su odlučile da se za sada uzdrže od donošenja konačne odluke o zahtevu da se Šešelju nametne branilac.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta)
U odluci objavljenoj u petak, čiji su znatni delovi ostali poverljivi, veće predsedavajućeg Žana-Kloda Antonetija je, međutim, kao nedovoljno dokazanu odbacilo tvrdnju tužilaca da Šešelj neprimerenim ponašanjem u sudnici opstruiše proces.
Sudije su ocenile da su optuženog držale pod kontrolom tako što su mu u brojnim prilikama "naređivale da prestane sa svojim često preterano agresivnim izjavama" ili time što su iz zapisnika uklanjali "neistinite tvrdnje koje je iznosio protiv svedoka tokom unakrsnog ispitivanja ili protiv tužioca".
Sudsko veće je, stoga, zaključilo da Tužilaštvo u svom zahtevu "nije iznelo dovoljno dokaza" da bi "u ovom trenutku i na ovoj osnovi", Šešelja trebalo lišiti prava da se brani sam, niti da je on nesposoban da sam zastupa sebe.
"Štaviše, sudsko veće napominje da je, u nekoliko prilika, primetilo da je optuženi sposoban da uspešno vodi unakrsno ispitivanje svedoka", naznačilo je veće sudije Antonetija.
U vezi sa tvrdnjama Tužilaštva da Šešelj preko svojih pravnih savetnika i drugih partijskih saradnika sprovodi kampanju uznemiravanja i zastrašivanja svedoka, sudsko veće je potcrtalo da "više nema nadležnost za razmatranje tih optužbi".
Detalji o Šešeljevoj navodnoj kampanji zastrašivanja svedoka ostali su nedostupni javnosti, zato što ih je Tužilaštvo u svom podnesku označilo kao poverljive, a takvi su ostali i u odluci sudija.
Budući da su tvrdnje Tužilaštva da Šešelj opstruiše suđenje i da zastrašuje svedoke u velikoj meri međusobno povezane, sudije su odlučile da se za sada uzdrže od donošenja konačne odluke o zahtevu da se Šešelju nametne branilac.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
