Na Kosovu danas slave Albanci i Amerikanci. Navršilo se dve decenije od NATO bombardovanja Jugoslavije i ulaska trupa zapadne alijanse na teritoriju južne srpske pokrajine.
Centralnoj manifestaciji u Prištini prisustvuje i Bil Klinton, predsednik SAD u vreme bombardovanja srpskih vojnih i policijskih ciljeva navodno radi sprečavanja etničkog čišćenja.
Sa njim je u Prištini i Medlin Olbrajt, u vreme NATO bombardovanja državna sekretarka SAD, a svečanostima prisustvuje i general Vesli Klark, bivši komandant NATO snaga u Evropi.
Ceremonija „Za našu slobodu“ počela je intoniranjem kosovske himne i minutom ćutanja za „sve stradale tokom ratnih dešavanja“.
Svečanosti su prisustvovali najviši kosovski zvaničnici i predstavnici međunarodnih organizacija na Kosovu, predsednik i premijer Albanije Iljir Meta i Edi Rama, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer.
Kosovski predsednik Hašim Tači rekao je skupu da je 12. jun datum koji ujedinjuje sve građane Kosova i da danas građani Kosova slave slobodu. Tači je istakao da su na ovaj dan “građani Kosova ponovo rođeni, kao slobodni građani u jednoj slobodnoj zemlji”.
"Dok god bude Kosova mi ćemo biti zahvalni na vašem civilizovanom stavu koji ste zauzeli u proleće 1999. godine. Bio je to pravedan stav i danas kao predsednik Kosova u ime institucija i građana sa najvećim i najdužnijim poštovanjem kažem vam hvala“, rekao je Tači.
“Za Kosovo smo uradili pravu stvar. Uradili smo to na pravi način i završićemo posao“, ovim rečima je Bil Klinton 10. juna 1999. završio svoje obraćanje američkoj naciji koju je obavestio o okončanju NATO bombardovanja SR Jugoslavije.
Predvođene SAD, još 18 saveznika, NATO-a je 78 dana bombardovao srpske policijske, vojne ali i civilne ciljeve na Kosovu i u užoj Srbiji.
Govoreći o zločinima Srbije nad Albancima koji su se dešavali na Kosovu, Klinton je pre početka bombardovanja rekao da je “okončanje tragedije moralni imperativ“.
"Ukoliko predsednik Milošević ne želi da postigne mir, mi ćemo ograničiti njegovu sposobnost da vodi rat“, kazao je tada Klinton u martu 1999.
Bil Klinton stigao "kod porodice" na Kosovo
Klinton je juče u Prištini izjavio da "ceo svet danas, sa svim svojim nemirima, može da gleda na Kosovo kao na primer demokratije koja je posvećena unapređenju, rastu i mirnom životu sa susedima, što je nešto na čemu svaka zemlja, mala ili velika, treba da radi van i unutar svojih granica".
"Biću veoma ponosan činjenicom što sam sam se zadesio kao predsednik SAD kada vam je trebao neko ko će da ustane i kaže - nema više etničkog čišćenja, nema više napuštanja domova i ubijanja nevinih civila i da mora da postoji neki drugi bolji način", kazao je Klinton.
Bombardovanje SR Jugoslavije u martu 1999. usledilo je nakon višemesečnih sukoba srpskih snaga i snaga kosovskih Albanaca.
Tokom rata na Kosovu je ubijeno 12.000 civila, oko 2.000 se vode kao nestali, a više od 800.000 je proterano.
Nakon 78 dana NATO bombardovanja, u kojem je ubijeno 1.002 vojnika i policajca i 2.500 civila, od kojih 89 dece, 9. juna srpska strana potpisuje Kumanovski sporazum i biva primorana da povuče snage sa Kosova.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 10. juna usvojio je Rezoluciju 1244, čime se uspostavila privremena UN administracija na Kosovu. Na današnji dan pre 20 godina, 12. juna, ušle su i prve NATO snage na Kosovu – Kfor.
Do 20. juna sve srpske snage napustile su Kosovo, dok je, s druge strane, KFOR bio uspostavljen.
Na početku, KFOR je brojao 55.000 pripadnika iz 39 zemalja.
"POVRATAK NA MESTO ZLOČINA"
Obeležavanje 20. godišnjice od ulaska NATO snaga na kosovsku teritoriju i dolazak nekadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona i ostalih zvaničnika tadašnje američke administracije potvrđuju da se "zločinci vraćaju na mesto zločina", izjavio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić.
Bela kuća poziva BGD i PR na međusobno priznavanje?
"To što imaju neki bal vampira u Prištini... ako mene pitate, to je bal vampira i po meni zločinci se vraćaju na mesto zločina, i Vesli Klark i Bil Klinton", rekao je Đurić.
On je gostujući na TV Pink pokazao mapu na kojoj se vidi etnička struktura u Gnjilanu i Prištini pre 1999. godine i posle, kada tamo više praktično nema Srba.
"To danas slave predstavnici koji kažu za sebe da su predstavnici demokratije i borci za ljudska prava", rekao je Đurić.
Upitan o nedavnoj sednici Saveta bezbednosti UN, on je rekao da je to bila važna prilika za iznošenje argumenata i podsetio da je zalaganjem rukovodstva Srbije 13 zemalja povuklo odluku o priznanju tzv. nezavisnosti Kosova.
"U sednici Saveta bezbednosti i širom sveta odvija se neprekidna borba da argumente iznesemo, i naši predstavnici skrešu u brk šta treba da im se kaže", rekao je Đurić.
