Predstavnici poslaničkih klubova u Skupštini Srbije nisu uspeli u ponedeljak uveče da se dogovore o terminu sednice na kojoj bi se raspravljalo o Predlogu budžeta za 2009. godinu.
Posle sastanka s predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović, šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je agenciji Beta da ništa nije dogovoreno a da je osnovni problem na koji način završiti tekuću sednicu na kojoj treba da se raspravlja o još 160 amandmana.
"Ako sednica bude prekinuta i budu povučeni svi amandmani sa tačke dnevnog reda, šta ćemo dobiti? Neće se izglasati produženje roka važnosti pasoša i povećanje depozita na 50.000 evra. A da li postoji opravdanje za tako nešto?", rekla je Grubješićeva.
Ona je rekla da parlament ne može da snosi odgovornost za činjenicu da je prekoračen rok za upućivanje budžeta u skupštinu, ali da sada svi poslanici treba da ulože napor da ga usvoje do Nove godine.
Ona je dodala da na sastanku nije iznet predlog kako da se završi tekuća sednica.
"Srpska radikalna stranka želi da govori o svakom amandmanu po 15 minuta, i to je njihovo pravo, ali izračunajte 160 amandmana po 15 minuta, pa vidite kada ćemo završiti sednici i usvojiti budžet", rekla je Suzana Grubješić.
Šefica poslanika G17 plus je rekla da je ostatak opozicije na razgovorima izrazio spremnost da se postigne dogovor ali da nije zakazan nastavak konsultacija.
Ona je, ipak, izrazila očekivanje da će biti dovoljno dobre volje da se završi tekuća sednica, održi još jedna sednica o poverenju Vladi Srbije, a krajem nedelje ili za vikend počne rasprava o budžetu.
Vlada Srbije usvojila je Predlog budžeta za 2009. godinu u subotu, 6. decembra, a danas je taj predlog upućen parlamentu.
U vladinom Predlogu budžeta za 2009. predviđeno je duplo manje sredstava za rad Skupštine Srbije u odnosu na ovogodišnji rebalansirani budžet, za rad Vlade Srbije skoro 400 miliona dinara više, a za funkcionisanje predsednika Republike više za oko 5,4 miliona dinara.
Pojedinačno najveći izdatak u budžetu za 2009. su troškovi isplate penzija, koji su povećani sa ovogodišnjih 120 milijardi na oko 164 milijardi dinara u narednoj godini.
Ti izdaci klasifikovani su u okviru Ministarstva finansija, čiji su troškovi sa 265,8 milijardi u 2008. povećani na oko 309,5 milijardi dinara u 2009. godini.
Posle sastanka s predsednicom parlamenta Slavicom Đukić-Dejanović, šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je agenciji Beta da ništa nije dogovoreno a da je osnovni problem na koji način završiti tekuću sednicu na kojoj treba da se raspravlja o još 160 amandmana.
"Ako sednica bude prekinuta i budu povučeni svi amandmani sa tačke dnevnog reda, šta ćemo dobiti? Neće se izglasati produženje roka važnosti pasoša i povećanje depozita na 50.000 evra. A da li postoji opravdanje za tako nešto?", rekla je Grubješićeva.
Ona je rekla da parlament ne može da snosi odgovornost za činjenicu da je prekoračen rok za upućivanje budžeta u skupštinu, ali da sada svi poslanici treba da ulože napor da ga usvoje do Nove godine.
Ona je dodala da na sastanku nije iznet predlog kako da se završi tekuća sednica.
"Srpska radikalna stranka želi da govori o svakom amandmanu po 15 minuta, i to je njihovo pravo, ali izračunajte 160 amandmana po 15 minuta, pa vidite kada ćemo završiti sednici i usvojiti budžet", rekla je Suzana Grubješić.
Šefica poslanika G17 plus je rekla da je ostatak opozicije na razgovorima izrazio spremnost da se postigne dogovor ali da nije zakazan nastavak konsultacija.
Ona je, ipak, izrazila očekivanje da će biti dovoljno dobre volje da se završi tekuća sednica, održi još jedna sednica o poverenju Vladi Srbije, a krajem nedelje ili za vikend počne rasprava o budžetu.
Vlada Srbije usvojila je Predlog budžeta za 2009. godinu u subotu, 6. decembra, a danas je taj predlog upućen parlamentu.
U vladinom Predlogu budžeta za 2009. predviđeno je duplo manje sredstava za rad Skupštine Srbije u odnosu na ovogodišnji rebalansirani budžet, za rad Vlade Srbije skoro 400 miliona dinara više, a za funkcionisanje predsednika Republike više za oko 5,4 miliona dinara.
Pojedinačno najveći izdatak u budžetu za 2009. su troškovi isplate penzija, koji su povećani sa ovogodišnjih 120 milijardi na oko 164 milijardi dinara u narednoj godini.
Ti izdaci klasifikovani su u okviru Ministarstva finansija, čiji su troškovi sa 265,8 milijardi u 2008. povećani na oko 309,5 milijardi dinara u 2009. godini.
Prekid rasprave zbog "kasnih sati"
Poslanici opozicije u Skupštini Srbije su oko 22 sata prestali da raspravljaju o dnevnom redu i počeli da reklamiraju povredu Poslovnika rada parlamenta.
Kako su naveli, razlog za to je to što je sednica produžena i posle 22 sata bez dogovora sa opozicijom.
Predsedavajuća Gordana Čomić odgovorila je da je obaveštena da je predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović obavestila predsednike poslaničkih grupa da će se večeras raditi do okončanja rasprave u pojedinostima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžiju pozvala je poslanike da se pridrzavaju dnevnog reda.
Poslanici opozicije su prethodno, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o mreži sudova i javnih tužilaštava ocenili da će smanjenje broja sudova imati negativne posledice po građane i proizvesti haos u pravosuđu.
Na taj predlog je podneto 124 amandmana, a poslanici su do sada razmotrili 75.
Poslanici opozicije, ali i predstavnici manjina, smatraju da ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih je predlagač zakona došao do rešenja o ukidanju pojedinih sudova u Republici.
Šef poslaničke grupe manjina Balin Pastor založio se za prihvatanje amandmana kojim bi opstali neki sudovi u Vojvodini, ali je istakao neophodnost prihvatanja i nekih amandmana opozicije, "kako bi nestale eventulane rupe, predviđene novom mrežom, i sa drugih područija u Srbiji".
On je ponovio da su predstavnici manjina amandmanima predložili opstanak sudova u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, jer za njihovo očuvanje postoje istorijski, geografski, socijološki razlozi, ali i argumenti vezani za upotrebu jezika.
Poslanici SRS i LDP su podržali zahtev poslanika iz Vojvodine, ocenivši da bi ukidanjem tih sudova građanima nacionalnih manjina bilo onemogućeno Ustavom zagarantovano pravo da se u postupku koriste maternjim jezikom.
Poslanik SRS Zoran Krasić je ocenio da rešenja predviđena zakonom o područijima i sedištima sudova i javnih tužilaštava neće da zažive, jer ne postoji mogućnost da ih prihvati vreme, građani, niti ljudi koji treba da ih sporovode.
Ukazavši da je po principu teritorijane podele Srbija administrativno podeljena na okruge, Krasić je rekao da bi stoga u svakom okrugu morao da postoji jedan viši i jedan osnovni sud.
Njegova stranačka koleginica Vjerica Radeta je ocenila da će reforma pravosuđa kroz novu mrežu pravosudnih organa uneti haos u pravosuđe i imati negativne posledice po građane u ostvarivanju njihovih prava.
Podsetivši da je predsednik Srbije Boris Tadić poručio grdajanima da čuvaju svoja radna mesta, Radeta je upitala - kako je to moguće kada bi primenom predloženog zakona bez posla ostalo bar 500 sudija.
Radeta je upitala da li predloženo rešenje o ukidanju sudova na teritoriji Kosova i Metohije ima veze sa nekim tačkama o razmeštanju Euleksa.
Šef poslaničkog kluba DSS Miloš Aligrudić je rekao da se predlagač zakona prilikom ocene da li neki sud treba da postoji ili ne rukovodio različitim kriterijumima u zavisnosti od sredine.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen objasnio je da Predlog zakona ne predviđa ukidanje nijednog suda u Srbiji, već isključivo rekonfiguraciju i rekonstrukciju pravosudnih organa.
"U svakom mestu u kome je do sada postojao sud, postojaće sudska jedinica i građani će imati neometan pristup pravdi na istom mestu, u istoj zgradi, u istoj kancelariji u kojoj su to do sada činili", objasnio je Homen.
On je u izjavi Tanjugu odbacio kritike da će smanjenje broja sudova predviđeno novom pravosudnom mrežom imati negativne posledice po građane i proizvesti haos u pravosuđu, ocenivši da određene poslaničke grupe nisu shvatile tekst predloga zakona.
Predložena rešenja predviđaju koncentraciju sudija i tužilaca u jednom osnovnom sudu, što, prema Homenovim rečima, neće imati negativne posledice po građane, već će naprotiv doprineti efikasnijem ostvarivanju pravde.
Osvrnuvši se na amandmane predstavnika manjina, Homen je objasnio da je odredbama Predloga zakona o sudijama predviđena pozitivna diskriminalcija.
"Broj sudija predstavnika nacionalnih manjina mora pratiti proporcionalnu predstavljenost manjina u društvu", kazao je Homen istakavši da će broj tih sudija biti povećan pet do šest puta.
"Sudije su do sada usko bile skoncentrisane u opštinskim sudovima, a ovakva proporcionalnost zahteva da se sudije koje su predstavnici nacionalnih manjina nađu u svim sudovima po rangu - u osnovnom, višem, apelacionom i Vrhovnom kasacionom sudu."
Homen je naglasio da će na taj način predstavnici nacionalnih manjina biti zastupljeni u svim sudovima u Srbiji, a ne "samo u svojoj maloj opštini na najnižem sudskom nivou".
(Tanjug)
Kako su naveli, razlog za to je to što je sednica produžena i posle 22 sata bez dogovora sa opozicijom.
Predsedavajuća Gordana Čomić odgovorila je da je obaveštena da je predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović obavestila predsednike poslaničkih grupa da će se večeras raditi do okončanja rasprave u pojedinostima na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžiju pozvala je poslanike da se pridrzavaju dnevnog reda.
Poslanici opozicije su prethodno, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o mreži sudova i javnih tužilaštava ocenili da će smanjenje broja sudova imati negativne posledice po građane i proizvesti haos u pravosuđu.
Na taj predlog je podneto 124 amandmana, a poslanici su do sada razmotrili 75.
Poslanici opozicije, ali i predstavnici manjina, smatraju da ne postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih je predlagač zakona došao do rešenja o ukidanju pojedinih sudova u Republici.
Šef poslaničke grupe manjina Balin Pastor založio se za prihvatanje amandmana kojim bi opstali neki sudovi u Vojvodini, ali je istakao neophodnost prihvatanja i nekih amandmana opozicije, "kako bi nestale eventulane rupe, predviđene novom mrežom, i sa drugih područija u Srbiji".
On je ponovio da su predstavnici manjina amandmanima predložili opstanak sudova u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju, jer za njihovo očuvanje postoje istorijski, geografski, socijološki razlozi, ali i argumenti vezani za upotrebu jezika.
Poslanici SRS i LDP su podržali zahtev poslanika iz Vojvodine, ocenivši da bi ukidanjem tih sudova građanima nacionalnih manjina bilo onemogućeno Ustavom zagarantovano pravo da se u postupku koriste maternjim jezikom.
Poslanik SRS Zoran Krasić je ocenio da rešenja predviđena zakonom o područijima i sedištima sudova i javnih tužilaštava neće da zažive, jer ne postoji mogućnost da ih prihvati vreme, građani, niti ljudi koji treba da ih sporovode.
Ukazavši da je po principu teritorijane podele Srbija administrativno podeljena na okruge, Krasić je rekao da bi stoga u svakom okrugu morao da postoji jedan viši i jedan osnovni sud.
Njegova stranačka koleginica Vjerica Radeta je ocenila da će reforma pravosuđa kroz novu mrežu pravosudnih organa uneti haos u pravosuđe i imati negativne posledice po građane u ostvarivanju njihovih prava.
Podsetivši da je predsednik Srbije Boris Tadić poručio grdajanima da čuvaju svoja radna mesta, Radeta je upitala - kako je to moguće kada bi primenom predloženog zakona bez posla ostalo bar 500 sudija.
Radeta je upitala da li predloženo rešenje o ukidanju sudova na teritoriji Kosova i Metohije ima veze sa nekim tačkama o razmeštanju Euleksa.
Šef poslaničkog kluba DSS Miloš Aligrudić je rekao da se predlagač zakona prilikom ocene da li neki sud treba da postoji ili ne rukovodio različitim kriterijumima u zavisnosti od sredine.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen objasnio je da Predlog zakona ne predviđa ukidanje nijednog suda u Srbiji, već isključivo rekonfiguraciju i rekonstrukciju pravosudnih organa.
"U svakom mestu u kome je do sada postojao sud, postojaće sudska jedinica i građani će imati neometan pristup pravdi na istom mestu, u istoj zgradi, u istoj kancelariji u kojoj su to do sada činili", objasnio je Homen.
On je u izjavi Tanjugu odbacio kritike da će smanjenje broja sudova predviđeno novom pravosudnom mrežom imati negativne posledice po građane i proizvesti haos u pravosuđu, ocenivši da određene poslaničke grupe nisu shvatile tekst predloga zakona.
Predložena rešenja predviđaju koncentraciju sudija i tužilaca u jednom osnovnom sudu, što, prema Homenovim rečima, neće imati negativne posledice po građane, već će naprotiv doprineti efikasnijem ostvarivanju pravde.
Osvrnuvši se na amandmane predstavnika manjina, Homen je objasnio da je odredbama Predloga zakona o sudijama predviđena pozitivna diskriminalcija.
"Broj sudija predstavnika nacionalnih manjina mora pratiti proporcionalnu predstavljenost manjina u društvu", kazao je Homen istakavši da će broj tih sudija biti povećan pet do šest puta.
"Sudije su do sada usko bile skoncentrisane u opštinskim sudovima, a ovakva proporcionalnost zahteva da se sudije koje su predstavnici nacionalnih manjina nađu u svim sudovima po rangu - u osnovnom, višem, apelacionom i Vrhovnom kasacionom sudu."
Homen je naglasio da će na taj način predstavnici nacionalnih manjina biti zastupljeni u svim sudovima u Srbiji, a ne "samo u svojoj maloj opštini na najnižem sudskom nivou".
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.