Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da je Kosovo obezbedilo garancije za pripadnike manjinskih zajednica, koje su iznad međunarodnih standarda. Sa druge strane, srpski ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je kršenje ljudskih prava u Evropi danas najizraženije na Kosovu.
Sejdiju je kazao da su manjinska prava posebno obezbeđena za Srbe, ali da se "sve ometa" od zvaničnog Beograda i paralelnih srpskih struktura na Kosovu.
Predsednik Kosova je to ocenio tokom rasprave koju je organizovao Projekat za etničke odnose (PER) iz SAD, koji je u Prištini pokrenut preko Američke agencije za međunarodnu saradnju (USAID) i koji se odnosio na međuetnički dijalog i pomirenje na Kosovu.
Sejdiju je pohvalio rad i angažovanje institucija Kosova u integraciji manjina, posebno srpske zajednice, ali su to angažovanje ometale paralelne strukture i zvanični Beograd.
Kosovski predsednik je ocenio da domaće institucije rade na osnovu projekata koji su usvojeni zajedno sa međunarodnim predstavnicima, ali i imajući u vidu Ustav i zakone Kosova.
"Projekat Ahtisarija, Ustav Republike Kosova, 41 zakon koji su usvojeni, daju garancije iznad međunarodnih standarda. Opšti stav institucija Kosova, ali i opozicije, ostaje ostvarivanje obaveza da Kosovo stvarno bude domovina svih građana", rekao je on.
Sejdiju je kritikovao međunarodne misije, posebno one iz oblasti bezbednosti i pravde, da nisu preduzele nikakve korake na onemogućavanju delovanja paralelnih struktura Srbije na Kosovu.
Učestvujući u radu okruglog stola, lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj ocenio je da zvanični Beograd koristi kosovske Srbe u sprečavanju nezavisnosti Kosova.
"Jaku kartu ima u kosovskim Srbima i preko njih pokušava da ometa Kosovo", rekao je Haradinaj, dodajući da je interes Kosova da uz sebe ima i kosovske Srbe, jer će se tako obezbediti podrška svih građana procesima koji su u toku.
Istovremeno, prema njegovim rečima, na spoljnom planu to može biti jaka karta koja će pokazati da se na Kosovu gradi mutietničko i demokratsko društvo.
Haradinaj je ocenio da vlada i druge institucije Kosova nemaju konkretan plan za pridobijanje Srba da budu deo nove stvarnosti na Kosovu, da učestvuju u radu institucija i da budu aktivni u svim oblastima života.
"Ova se tema mora mnogo ozbiljnije shvatiti, jer u suprotnom ona nanosi velike unutrašnje, ali i spoljne gubitke Kosovu", ocenio je Haradinaj.
Očekuje se da sličnu raspravu Projekat za etničke odnose organizuje i sa predstavnicima srpske zajendice na Kosovu. Planirano je da se u opštinama u kojima žive i Albanci i Srbi organizuju različiti oblici aktivnosti kojima će se doprineti relaksiranju međuetničkih odnosa i pomirenju među građanima Kosova.
Projekat će trajati tri godine i cilj mu je nadgledanje sprovođenja zakonodavstva posvećenog manjinama na Kosovu i podsticanje međuetničkog dijaloga Albanaca i Srba.
Međutim, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je kršenje ljudskih prava u Evropi danas najizraženije na Kosovu.
Bogdanović je tim povodom naglasio da se od Euleksa očekuje da u Pokrajini obezbedi vladavinu prava, potpunu slobodu i život bez straha i strepnje za najugroženije, a to je, kako je naglasio, srpska zajednica.
Ministar je izrazio očekivanje da će misija EU zadobiti poverenje time što će se aktivno uključiti u poštovanje i sprovođenje ljudskih i građanskih prava na Kosovu i Metohiji koje predstavlja svojevrsnu "crnu rupu" u oblasti ljudskih prava.
Takvo postupanje rekonfigurisanog međunarodnog civilnog prisustva u okvirima UN sigurno bi vodilo i ka većem poverenju nealbanske zajednice u Pokrajini prema međunarodnim institucijama, što do sada nije bio slučaj, naveo je ministar u sopštenju povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava.
(agencije/MONDO)
Sejdiju je kazao da su manjinska prava posebno obezbeđena za Srbe, ali da se "sve ometa" od zvaničnog Beograda i paralelnih srpskih struktura na Kosovu.
Predsednik Kosova je to ocenio tokom rasprave koju je organizovao Projekat za etničke odnose (PER) iz SAD, koji je u Prištini pokrenut preko Američke agencije za međunarodnu saradnju (USAID) i koji se odnosio na međuetnički dijalog i pomirenje na Kosovu.
Sejdiju je pohvalio rad i angažovanje institucija Kosova u integraciji manjina, posebno srpske zajednice, ali su to angažovanje ometale paralelne strukture i zvanični Beograd.
Kosovski predsednik je ocenio da domaće institucije rade na osnovu projekata koji su usvojeni zajedno sa međunarodnim predstavnicima, ali i imajući u vidu Ustav i zakone Kosova.
"Projekat Ahtisarija, Ustav Republike Kosova, 41 zakon koji su usvojeni, daju garancije iznad međunarodnih standarda. Opšti stav institucija Kosova, ali i opozicije, ostaje ostvarivanje obaveza da Kosovo stvarno bude domovina svih građana", rekao je on.
Sejdiju je kritikovao međunarodne misije, posebno one iz oblasti bezbednosti i pravde, da nisu preduzele nikakve korake na onemogućavanju delovanja paralelnih struktura Srbije na Kosovu.
Učestvujući u radu okruglog stola, lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj ocenio je da zvanični Beograd koristi kosovske Srbe u sprečavanju nezavisnosti Kosova.
"Jaku kartu ima u kosovskim Srbima i preko njih pokušava da ometa Kosovo", rekao je Haradinaj, dodajući da je interes Kosova da uz sebe ima i kosovske Srbe, jer će se tako obezbediti podrška svih građana procesima koji su u toku.
Istovremeno, prema njegovim rečima, na spoljnom planu to može biti jaka karta koja će pokazati da se na Kosovu gradi mutietničko i demokratsko društvo.
Haradinaj je ocenio da vlada i druge institucije Kosova nemaju konkretan plan za pridobijanje Srba da budu deo nove stvarnosti na Kosovu, da učestvuju u radu institucija i da budu aktivni u svim oblastima života.
"Ova se tema mora mnogo ozbiljnije shvatiti, jer u suprotnom ona nanosi velike unutrašnje, ali i spoljne gubitke Kosovu", ocenio je Haradinaj.
Očekuje se da sličnu raspravu Projekat za etničke odnose organizuje i sa predstavnicima srpske zajendice na Kosovu. Planirano je da se u opštinama u kojima žive i Albanci i Srbi organizuju različiti oblici aktivnosti kojima će se doprineti relaksiranju međuetničkih odnosa i pomirenju među građanima Kosova.
Projekat će trajati tri godine i cilj mu je nadgledanje sprovođenja zakonodavstva posvećenog manjinama na Kosovu i podsticanje međuetničkog dijaloga Albanaca i Srba.
Međutim, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović ocenio je da je kršenje ljudskih prava u Evropi danas najizraženije na Kosovu.
Bogdanović je tim povodom naglasio da se od Euleksa očekuje da u Pokrajini obezbedi vladavinu prava, potpunu slobodu i život bez straha i strepnje za najugroženije, a to je, kako je naglasio, srpska zajednica.
Ministar je izrazio očekivanje da će misija EU zadobiti poverenje time što će se aktivno uključiti u poštovanje i sprovođenje ljudskih i građanskih prava na Kosovu i Metohiji koje predstavlja svojevrsnu "crnu rupu" u oblasti ljudskih prava.
Takvo postupanje rekonfigurisanog međunarodnog civilnog prisustva u okvirima UN sigurno bi vodilo i ka većem poverenju nealbanske zajednice u Pokrajini prema međunarodnim institucijama, što do sada nije bio slučaj, naveo je ministar u sopštenju povodom 10. decembra - Međunarodnog dana ljudskih prava.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
