Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić izašao je sa svojim timom iz Radne grupe koja pregovara o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS). Oni su napustili Radnu grupu pošto nema čvrstih pravnih garancija da će biti izgrađen gasovod Južni tok koji će prolaziti kroz Srbiju.
Dinkić je u pismu javnosti poručio da je sa svojim timom izašao iz Radne grupe jer nije imao podršku da uradi najbolje za Srbiju. "Svako moje insistiranje na zaštiti srpskih interesa prvo je dočekivano na nož u Srbiji. Umesto podrške, dobio sam prljavu kampanju u medijima", rekao je Dinkić u pismu javnosti dostavljenom agenciji Beta.
U saopštenju posle sednice Vlade Srbije navedeno je da je Vlada odlučila da nastavi pregovore sa Ruskom Federacijom u cilju finalizacije gasnog aranžmana, i da je razrešila na sopstveni zahtev iz pregovaračkog tima Mlađana Dinkića i tri člana tog tima. Novi šef pregovaračkog tima Srbije o prodaji NIS-a najverovatnije će biti premijer Mirko Cvetković.
U saopštenju vladine kancelarije za saradnju sa medijima navedeno je da su, pred Dinkića razrešeni i Nebojša Ćirić, Branislav Zec i Milenko Ristivojević.
Direktor Javnog preduzeća (JP) Srbijagas Dušan Bajatović izjavio je u Skupštini Srbije da će u petak u 12 časova biti održana nova runda pregovora s ruskom stranom o energetskom sporazumu, a da će verovatno novi šef pregovaračkog tima Srbije o prodaji NIS-a biti premijer Mirko Cvetković.
Bajatović je u raspravi u Skupštini Srbije rekao da se namerava da tokom vikenda budu pojačani pregovori sa Rusijom, kao i da će delom biti izmenjena ruska pregovaračka delegacija i da će nova imati šira ovlašćenja. On je izrazio uverenje da stav stranke G 17 plus o sporazumu s Rusijom neće ugoziti opstanak Vlade Srbije.
Dinkić je u pismu naveo da je "što je više insistirao na odbrani interesa Srbije, medijski linč bio sve jači", kao i da je o njemu i njegovim saradnicima izlazilo "sve više negativnih i neistinitih tekstova". "Svi ti napadi i uskraćivanje domaće podrške nisu me obeshrabrili. Naprotiv, dali su mi jači motiv da se još više borim za interese Srbije", dodao je Dinkić.
Dinkić je saopštio i da je "najveći paradoks u tome što se ruska strana ne pridržava energetskog sporazuma, a za to pokušava, uz svesrdnu pomoć dela naše javnosti, da okrivi Srbiju".
Potpredsednik Vlade je podsetio da je Vlada Srbije "danas odbila ranije utvrđeni predlog pregovaračkog tima da se u daljem toku pregovora (sa Rusima) insistira na istovremenom potpisivanju sva tri obavezujuća ugovora - za NIS, gasovod Južni tok i skladište Banatski dvor".
Kako je navedeno, Vlada je odbila i predlog Ministarstva ekonomije da se u slučaju da bude potpisan samo ugovor za NIS, insistira na tome da se Gaspromu odmah prenese u vlasništvo 25 odsto akcija NIS-a, a da mu se preostalih 26 odsto akcija te kompanije prenese kada bude potpisan obavezujući ugovor o izgradnji gasovoda, to jest za dve godine.
"Po mišljenju mog tima, samo u tom slučaju bi Srbija osigurala jedinstveni paket koji proizlazi iz energetskog sporazuma", naveo je Dinkić u pismu.
Dinkić je dodao da je odlučio da se zajedno sa svojim timom povuče iz Radne grupe za pregovore o prodaji NIS-a, jer "nemamo podršku u zemlji da uradimo najbolje za Srbiju".
Na kraju pisma Dinkić je poručio i da "Srbija nema čvrste pravne i finansijske garancije da će dobiti magistralni gasovod", kao i da će "odgovornost za ekonomske posledice nove pregovaračke platforme morati da preuzme neko drugi".
Beta prenosi i da ruski pregovarači ne pristaju na potpisivanje "krovnog ugovora" o energetskom sporazumu Srbije i Rusije, stoji u izveštaju srpskog pregovaračkog tima. Takav stav ruski pregovarači obrazložili su time da je energetski sporazum, potpisan krajem januara u Moskvi, dovoljna garancija da će biti realizovano sve što je navedeno u tom dokumentu.
Energetski sporazum predviđa, pored prodaje 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra ruskom Gaspromu, izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnju gasovoda Južni tok.
Rusi traže da se do kraja godine potpiše samo ugovor o prodaji NIS-a i ne prihvataju, kako je navedneo u izveštaju srpskog tima u koji je agencija Beta imala uvid, "uzajamnu povezanost" triju projekata, poredviđenih energetskim sporazumom.
Dinkić je u pismu javnosti poručio da je sa svojim timom izašao iz Radne grupe jer nije imao podršku da uradi najbolje za Srbiju. "Svako moje insistiranje na zaštiti srpskih interesa prvo je dočekivano na nož u Srbiji. Umesto podrške, dobio sam prljavu kampanju u medijima", rekao je Dinkić u pismu javnosti dostavljenom agenciji Beta.
U saopštenju posle sednice Vlade Srbije navedeno je da je Vlada odlučila da nastavi pregovore sa Ruskom Federacijom u cilju finalizacije gasnog aranžmana, i da je razrešila na sopstveni zahtev iz pregovaračkog tima Mlađana Dinkića i tri člana tog tima. Novi šef pregovaračkog tima Srbije o prodaji NIS-a najverovatnije će biti premijer Mirko Cvetković.
U saopštenju vladine kancelarije za saradnju sa medijima navedeno je da su, pred Dinkića razrešeni i Nebojša Ćirić, Branislav Zec i Milenko Ristivojević.
Direktor Javnog preduzeća (JP) Srbijagas Dušan Bajatović izjavio je u Skupštini Srbije da će u petak u 12 časova biti održana nova runda pregovora s ruskom stranom o energetskom sporazumu, a da će verovatno novi šef pregovaračkog tima Srbije o prodaji NIS-a biti premijer Mirko Cvetković.
Bajatović je u raspravi u Skupštini Srbije rekao da se namerava da tokom vikenda budu pojačani pregovori sa Rusijom, kao i da će delom biti izmenjena ruska pregovaračka delegacija i da će nova imati šira ovlašćenja. On je izrazio uverenje da stav stranke G 17 plus o sporazumu s Rusijom neće ugoziti opstanak Vlade Srbije.
Dinkić je u pismu naveo da je "što je više insistirao na odbrani interesa Srbije, medijski linč bio sve jači", kao i da je o njemu i njegovim saradnicima izlazilo "sve više negativnih i neistinitih tekstova". "Svi ti napadi i uskraćivanje domaće podrške nisu me obeshrabrili. Naprotiv, dali su mi jači motiv da se još više borim za interese Srbije", dodao je Dinkić.
Dinkić je saopštio i da je "najveći paradoks u tome što se ruska strana ne pridržava energetskog sporazuma, a za to pokušava, uz svesrdnu pomoć dela naše javnosti, da okrivi Srbiju".
Potpredsednik Vlade je podsetio da je Vlada Srbije "danas odbila ranije utvrđeni predlog pregovaračkog tima da se u daljem toku pregovora (sa Rusima) insistira na istovremenom potpisivanju sva tri obavezujuća ugovora - za NIS, gasovod Južni tok i skladište Banatski dvor".
Kako je navedeno, Vlada je odbila i predlog Ministarstva ekonomije da se u slučaju da bude potpisan samo ugovor za NIS, insistira na tome da se Gaspromu odmah prenese u vlasništvo 25 odsto akcija NIS-a, a da mu se preostalih 26 odsto akcija te kompanije prenese kada bude potpisan obavezujući ugovor o izgradnji gasovoda, to jest za dve godine.
"Po mišljenju mog tima, samo u tom slučaju bi Srbija osigurala jedinstveni paket koji proizlazi iz energetskog sporazuma", naveo je Dinkić u pismu.
Dinkić je dodao da je odlučio da se zajedno sa svojim timom povuče iz Radne grupe za pregovore o prodaji NIS-a, jer "nemamo podršku u zemlji da uradimo najbolje za Srbiju".
Na kraju pisma Dinkić je poručio i da "Srbija nema čvrste pravne i finansijske garancije da će dobiti magistralni gasovod", kao i da će "odgovornost za ekonomske posledice nove pregovaračke platforme morati da preuzme neko drugi".
Beta prenosi i da ruski pregovarači ne pristaju na potpisivanje "krovnog ugovora" o energetskom sporazumu Srbije i Rusije, stoji u izveštaju srpskog pregovaračkog tima. Takav stav ruski pregovarači obrazložili su time da je energetski sporazum, potpisan krajem januara u Moskvi, dovoljna garancija da će biti realizovano sve što je navedeno u tom dokumentu.
Energetski sporazum predviđa, pored prodaje 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije za 400 miliona evra ruskom Gaspromu, izgradnju podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnju gasovoda Južni tok.
Rusi traže da se do kraja godine potpiše samo ugovor o prodaji NIS-a i ne prihvataju, kako je navedneo u izveštaju srpskog tima u koji je agencija Beta imala uvid, "uzajamnu povezanost" triju projekata, poredviđenih energetskim sporazumom.
Rusi, stoji u izveštaju, ne žele da daju garancije za ispunjavanje obaveza iz ugovora o prodaji NIS-a, a istovremeno insistiraju da se na taj ugovor ne primenjuju odredbe Zakona o privatizaciji koji se odnose na raskid ugovora.
Zahtev ruske strane je da NIS ima puni monopol na uvoz i preradu nafte i naftnih proizvoda u Srbiji, uz mogućnost da se izvozi samo gorivo koje ispunjava euro 5 standard.
Gasprom, ukazuju srpski pregovarači, zahteva i da se eventualne ekološke štete koje prouzrokuje NIS nadoknađuju iz budžeta Srbije, a srpski eksperti su predložili da se iz budžeta pokriva maksimalno pet odsto od prodajne vrednosti NIS-a.
Rusi nemaju nameru da počnu ulaganja u NIS do 2011. godine i traže da se rok za završetak investicija u modernizaciju produži do 2014. godine. Gasprom će, kako predlaže ruska strana, investicije finansirati zaduživanjem NIS-a komercijalnim kreditima, koje će obezbediti do 2012. godine.
Taj kredit za investicije u vrednosti od 500 miliona evra otplaćivao bi se u roku od deset godina, sa grejs periodom do 2013. godine.
Prema predlogu ruskih pregovarača, NIS bi isplaćivao dividende u iznosu od najmanje 10 odsto od ostvarene dobiti, ali tek posle isteka grejs perioda za otplatu kredita.
Zahtev ruske strane je da samostalno imenuje direktora i predsednika Upravnog odbora NIS-a, kao i kompletan izvršni odbor direktora, a Srbija da imenuje samo predsednika Skupštine NIS-a.
Ruski diplomatski izvor u Beogradu agenciji RIA Novosti prethodno je preneo da će srpska delegacija predvođena predsednikom Borisom Tadićem sledeće nedelje otići u Moskvu da bi potpisala tri naftna i gasna sporazuma sa ruskim energentskim gigantom Gaspromom. U Tadićevom kabinetu, međutim tvrde da nije utanačen datum potpisivanja sporazuma.
Preliminarni sporazum potpisan je u Moskvi 25. januara i uključuje preuzimanje 51 odsto Naftne industrije Srbije za 400 miliona dolara, investiciju od pola milijarde dolara u sklonište gasa u Srbiji i izgradnju dela gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
Poslanicima u Skupštini Srbije u četvrtak je dostavljen izveštaj srpskog pregovaračkog tima o dosadašnjem toku pregovora o realizaciji energetskog sporazuma sa Rusijom.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je novinarima da je informacija dostavljena da bi poslanici imali pun uvid u tok pregovora jer je, kako je naglasila, očigledno da postoje razlike u interpretacijama o čemu se pregovaralo i do kojih se rezultata došlo.
"Svaki poslanik će moći da vidi da li se tok pregovora oslanjao na ono što je u Skupštini Srbije ratifikovano ili je bilo pokušaja da se, kako kaže jedan ministar, izađe iz pravnog okvira u toku pregovora", kazala je ona.
Ona je ponovo odbacila optužbe da G17 plus hoće da sruši energetski sporazum sa Rusijom.
Liberalno demokratska partija zatražila je "moratorijum" na realizaciju, kako ocenjuje, protivustavnog i štetnog ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), dok Ustavni sud "ne donese odluku kojom se taj sporazum stavlja van snage".
"To je jedina odluka koja će u ovom trenutku zaštititi interese građana Srbije. Istovremeno, skupština mora na plenarnoj sednici da razmotri sve elemente ponuđenih ugovora i da zaštiti interese zemlje čije građane predstavlja", navodi se u pisanoj izjavi lidera LDP-a Čedomira Jovanović dostavljenoj agenciji Beta.
(Beta/MONDO)
Zahtev ruske strane je da NIS ima puni monopol na uvoz i preradu nafte i naftnih proizvoda u Srbiji, uz mogućnost da se izvozi samo gorivo koje ispunjava euro 5 standard.
Gasprom, ukazuju srpski pregovarači, zahteva i da se eventualne ekološke štete koje prouzrokuje NIS nadoknađuju iz budžeta Srbije, a srpski eksperti su predložili da se iz budžeta pokriva maksimalno pet odsto od prodajne vrednosti NIS-a.
Rusi nemaju nameru da počnu ulaganja u NIS do 2011. godine i traže da se rok za završetak investicija u modernizaciju produži do 2014. godine. Gasprom će, kako predlaže ruska strana, investicije finansirati zaduživanjem NIS-a komercijalnim kreditima, koje će obezbediti do 2012. godine.
Taj kredit za investicije u vrednosti od 500 miliona evra otplaćivao bi se u roku od deset godina, sa grejs periodom do 2013. godine.
Prema predlogu ruskih pregovarača, NIS bi isplaćivao dividende u iznosu od najmanje 10 odsto od ostvarene dobiti, ali tek posle isteka grejs perioda za otplatu kredita.
Zahtev ruske strane je da samostalno imenuje direktora i predsednika Upravnog odbora NIS-a, kao i kompletan izvršni odbor direktora, a Srbija da imenuje samo predsednika Skupštine NIS-a.
Ruski diplomatski izvor u Beogradu agenciji RIA Novosti prethodno je preneo da će srpska delegacija predvođena predsednikom Borisom Tadićem sledeće nedelje otići u Moskvu da bi potpisala tri naftna i gasna sporazuma sa ruskim energentskim gigantom Gaspromom. U Tadićevom kabinetu, međutim tvrde da nije utanačen datum potpisivanja sporazuma.
Preliminarni sporazum potpisan je u Moskvi 25. januara i uključuje preuzimanje 51 odsto Naftne industrije Srbije za 400 miliona dolara, investiciju od pola milijarde dolara u sklonište gasa u Srbiji i izgradnju dela gasovoda Južni tok kroz Srbiju.
Poslanicima u Skupštini Srbije u četvrtak je dostavljen izveštaj srpskog pregovaračkog tima o dosadašnjem toku pregovora o realizaciji energetskog sporazuma sa Rusijom.
Šefica poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić rekla je novinarima da je informacija dostavljena da bi poslanici imali pun uvid u tok pregovora jer je, kako je naglasila, očigledno da postoje razlike u interpretacijama o čemu se pregovaralo i do kojih se rezultata došlo.
"Svaki poslanik će moći da vidi da li se tok pregovora oslanjao na ono što je u Skupštini Srbije ratifikovano ili je bilo pokušaja da se, kako kaže jedan ministar, izađe iz pravnog okvira u toku pregovora", kazala je ona.
Ona je ponovo odbacila optužbe da G17 plus hoće da sruši energetski sporazum sa Rusijom.
Liberalno demokratska partija zatražila je "moratorijum" na realizaciju, kako ocenjuje, protivustavnog i štetnog ugovora o prodaji Naftne industrije Srbije (NIS), dok Ustavni sud "ne donese odluku kojom se taj sporazum stavlja van snage".
"To je jedina odluka koja će u ovom trenutku zaštititi interese građana Srbije. Istovremeno, skupština mora na plenarnoj sednici da razmotri sve elemente ponuđenih ugovora i da zaštiti interese zemlje čije građane predstavlja", navodi se u pisanoj izjavi lidera LDP-a Čedomira Jovanović dostavljenoj agenciji Beta.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
