Komesar za proširenje Evropske unije Oli Ren izjavio je da Srbija još može, u najboljem mogućem scenariju, da dobije status kandidata do kraja 2009. godine, ali i da to "svakim danom postaje sve teže".
Ren je u Briselu na konferenciji za novinare s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, ocenio da je Srbija "napustila nacionalističku prošlost, okrenula se evropskoj budućnosti i pronašla veoma ambicioznu reformsku agendu".
"Srbija je takođe suštinski poboljšala saradnju s Haškim tribunalom i samim tim stvara sebi prostor da ide napred u procesu integracija", rekao je Ren.
"Što se tiče rokova, Srbija u najboljem mogućem scenariju još može da dobije status kandidata do kraja 2009. godine. Međutim, svakim danom to postaje sve teže", rekao je Ren.
On je istakao da je za dalji korak, odnosno odmrzavanje Privremenog sporazuma sa Srbijom, potreban konsenzus svih 27 članica EU, do čega još nije došlo usled protivljenja Holandije.
Holandski premijer Jan Peter Balkenende izjavio je, takođe u Briselu da je prerano razgovarati o izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca s obzirom da će on tek u petak biti predstavljen Savetu bezbednosti UN u Njujorku.
Na pitanje novinara da li se može očekivati promena stava Holandije o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa Srbijom, Balkenende je odgovorio da je "pozicija Holandije uvek bila u prilog proširenju EU, ali uz fer i striktne kriterijume".
"Saradnja s Haškim tribunalom je od ključne važnosti", istakao je on. Na pitanje da li Bramercov izveštaj može da utiče na promenu stava Holandije, Balkenende je odgovorio : "videćemo, danas je tek četvrtak".
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je ranije danas da bi Srbija prekinula dalje evropske integracije ako bi pred nju bio postavljen uslov da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, ali i istakao da ne veruje da će Evropska unija postaviti takav uslov.
Ren je u Briselu na konferenciji za novinare s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, ocenio da je Srbija "napustila nacionalističku prošlost, okrenula se evropskoj budućnosti i pronašla veoma ambicioznu reformsku agendu".
"Srbija je takođe suštinski poboljšala saradnju s Haškim tribunalom i samim tim stvara sebi prostor da ide napred u procesu integracija", rekao je Ren.
"Što se tiče rokova, Srbija u najboljem mogućem scenariju još može da dobije status kandidata do kraja 2009. godine. Međutim, svakim danom to postaje sve teže", rekao je Ren.
On je istakao da je za dalji korak, odnosno odmrzavanje Privremenog sporazuma sa Srbijom, potreban konsenzus svih 27 članica EU, do čega još nije došlo usled protivljenja Holandije.
Holandski premijer Jan Peter Balkenende izjavio je, takođe u Briselu da je prerano razgovarati o izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca s obzirom da će on tek u petak biti predstavljen Savetu bezbednosti UN u Njujorku.
Na pitanje novinara da li se može očekivati promena stava Holandije o odmrzavanju Privremenog sporazuma sa Srbijom, Balkenende je odgovorio da je "pozicija Holandije uvek bila u prilog proširenju EU, ali uz fer i striktne kriterijume".
"Saradnja s Haškim tribunalom je od ključne važnosti", istakao je on. Na pitanje da li Bramercov izveštaj može da utiče na promenu stava Holandije, Balkenende je odgovorio : "videćemo, danas je tek četvrtak".
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je ranije danas da bi Srbija prekinula dalje evropske integracije ako bi pred nju bio postavljen uslov da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, ali i istakao da ne veruje da će Evropska unija postaviti takav uslov.
Zaključak Samita EU: Srbija sve bliže...
Pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji "postojano napreduje, mada sporo... a Srbija
je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Unijom", piše u dokumentu koji će u petak, u Briselu, prihvatiti vođi Evropske unije, prenosi Beta.
Dokument pod naslovom "Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja", pripremio je visoki predstavnik EU Havijer Solana i u njemu se naglašava da prijem novih članica u EU "i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme".
S Turskom su pregovori o prijhemu počeli 2005. godine, a na Zapadnom Balkanu, kako se navodi, "pregovori sa Hrvatskom napreduju dobrim ritmom", dok je Makedonija stekla status kandidata.
"Potpisani su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Evropskom unijom".
"Evropska unija i dalje ima važnu ulogu u Bosni i Hercegovini, ali uprkos napretku, nužno je da tamošnji politički lideri ulože više napora u otklanjanje prepreka za reforme", piše u dokumentu.
Takođe se navodi da je "Euleks u fazi razmeštanja na Kosovu što je do sada naša (EU) najveća civilna misija u sklopu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike".
Evropska unija će, kako se kaže, nastaviti da Kosovu "pruža bitnu ekonomsku pomoć... a saradnja i dobrosusedski odnosi su nužni u celom regionu".
(agencije/MONDO)
je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Unijom", piše u dokumentu koji će u petak, u Briselu, prihvatiti vođi Evropske unije, prenosi Beta.
Dokument pod naslovom "Zajamčiti bezbednost u svetu koji se menja", pripremio je visoki predstavnik EU Havijer Solana i u njemu se naglašava da prijem novih članica u EU "i dalje na našem kontinentu predstavlja moćnu pokretačku snagu za stabilnost, mir i reforme".
S Turskom su pregovori o prijhemu počeli 2005. godine, a na Zapadnom Balkanu, kako se navodi, "pregovori sa Hrvatskom napreduju dobrim ritmom", dok je Makedonija stekla status kandidata.
"Potpisani su sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Srbija je blizu ispunjavanja svih uslova za uspostavljanje najtešnjih odnosa sa Evropskom unijom".
"Evropska unija i dalje ima važnu ulogu u Bosni i Hercegovini, ali uprkos napretku, nužno je da tamošnji politički lideri ulože više napora u otklanjanje prepreka za reforme", piše u dokumentu.
Takođe se navodi da je "Euleks u fazi razmeštanja na Kosovu što je do sada naša (EU) najveća civilna misija u sklopu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike".
Evropska unija će, kako se kaže, nastaviti da Kosovu "pruža bitnu ekonomsku pomoć... a saradnja i dobrosusedski odnosi su nužni u celom regionu".
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
