Zbog loše političke situacije i opšteg nezadovoljstva radom lokalnih lidera, oko 30.000 građana Kosova i Metohije migriralo je prošle godine u različite zemlje Evropske unije i sveta.
Kako je saopštila kosovska agencija za statitistiku, većina njih je migrirala legalnim putem.
U izveštaju agencije za statistiku se navodi da, uprkos pozitivnom prirodnom priraštaju, koji je u 2018. iznosio 18.562, broj stanovništva iz godine u godinu opada.
Samo prošle godine s Kosova se, kako se navodi, iselilo 2.840 stanovnika ili 0,16 odsto.
Procenjuje se, piše prištinski Zeri, da na tzv. Kosovu živi 1.795.666 stanovnika.
Predstavnici civilnog sektora na Kosovu tvrde da je rast broja građana koji odlaze sa Kosova rezultat njihovog razočaranja političkom situacijom i lokalnim rukovodstvom.
Taulant Krieziu iz Kosovskog instituta za evropsku politiku (EPIK) kaže za Radio Slobodna Evropa na albanskom jeziku da je trenutna situacija u vezi emigracije zabrinjavajuća.
Iz tog razloga, naglasio je on, trebalo bi da postoji određena refleksija od lokalne i vlasti u Prištini.
Najveća opasnost u ovoj situaciji, prema njegovim rečima, je da Kosovo napuštaju intelektualci, koji imaju zaposlenje.
"Ova socijalna depresija koja postoji na Kosovu kao rezultat lošeg upravljanja ovom vladajućom koalicijom, ne daje nadu mladim generacijama, jer vide da to nije društvo u kojoj postoji konkurencija, već da se u ključnim institucijama zapošljavaju po partijskoj osnovi", naveo je Kreiziu.
U Uniji nezavisnih kosovskih sindikata kažu da su ekonomska situacija i visoka stopa nezaposlenosti glavni razlozi zbog kojih su mladi ljudi prisiljeni da napuste Kosovo.
Inače, stopa nezaposlenosti na tzv. Kosovu prema zvaničnim podacima iznosi 26,9 odsto.
