Ramuš Haradinaj, premijer privremenih prištinskih institucija, nije danas prvi put podneo ostavku na premijersku dužnost da bi se odazvao sudu u Hagu.
On je tamo vec jednom bio optužen za ratne zlocine pocinjene nad srpskim civilima i pripadnicima drugih nealbanaca, kao i lojalnih Albanaca.
Haški tribunal ga je, medutim, te optužnice oslobodio zbog nedosttka dokaza.
Prvi put je ostavku podneo 2005. nakon samo 100 dana provedenih na vlasti.
U svom tadašnjem obracanju gradanima Kosova, Haradinaj je rekao da je to bio jedan od najtežih dana u njegovom životu.
Ramuš Haradinaj podneo ostavku! (FOTO, VIDEO)
"Ovo je jedan od mojih najtežih dana, ali sloboda ima visoku cenu...", rekao je i dodao da ce se suociti sa optužbama haškog tribunala, te pozvao narod Kosova da prihvati takvu njegovu odluku.
"Tražim od vas da prihvatite ovu sudbinu, molim vas da prihvatite sve što je gotovo nemoguce prihvatiti, ali ucinite to u cast zemlje i nacije", rekao je Haradinaj.
Protiv Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom vodena su dva procesa u kojima je pravosnažno osloboden zbog nedostatka dokaza.
Haradinaja, bivšeg komandanta OVK u zoni pod nazivom Dukadini (koja je obuhvatala delove opština Decani, Ðakovica, Pec, Istok i Klina koje je naseljavao mahom albanski živalj), prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatocenih u improvizovanim logorima.
Uz Haradinaja na optuženickoj klupi našli su se Idriz Baljaj i Lahi Ibrahimaj, a šest godina zatvora, koje je odslužio, dobio je Ibrahimaj.
Nakon žalbe Haškog tužilaštva Apelacionom vecu, sudenje vraceno na pocetak po manjem broju tacaka optužnice.
Medutim tada su svedoci odbijali da svedoce isticuci nedovoljne mere zaštite.
I u ponovljenom sudenju optuženi Haradinaj, Baljaj i Ibrahimaj su oslobodeni zbog nedostatka dokaza.
Pocetkom januara 2017. uhapšen je na švajcarsko-francuskoj granici po poternici Srbije, ali ga je Apelacioni sud u Kolmaru oslobodio odbijanjem zahteva Srbije za njegovu ekstradiciju kao bivšeg vode teroristicke OVK.
Haradinaj je roden 3. jula 1968. u selu Glodane kod Decana na Kosovu.
Posle demonstracija kosovskih Albanaca 1989. emigrirao je u Švajcarsku, gde je regrutovan u Narodni pokret Kosova iz kojeg je kasnije nastala tzv. Oslobodilacka vojska Kosova.
U Švajcarskoj je ucio kung-fu i ratne veštine, a u Albaniji je 1996. završio obuku i ucestvovao u stvaranju teroristickih baza u gradovima Kuks i Tropoja.
Na Kosovo je cesto dolazio ilegalno, a trajno se vratio sredinom 1997, kada je s bracom Dautom i Škeljzenom organizovao teroristicke napade na policiju širom Metohije.
"VANREDNA SITUACIJA" u Prištini zbog ostavke Haradinaja
U aprilu naredne godine postao je jedan od regionalnih komandanata teroristicke OVK.
Na njegovu inicijativu u Glodanu je formirana specijalna jedinica OVK "Crni orlovi", kojoj se pripisuje odgovornost za mucenja i ubijanja više desetina srpskih civila, cija su tela nadena u Radonjickom jezeru i po seoskim bunarima u opštini Decani.
Vlasti u Beogradu optužile su Haradinaja da je odgovoran za mnoge zlocine nad Srbima u tom delu Pokrajine i za njim raspisale poternicu.
"VANREDNA SITUACIJA" u Prištini zbog ostavke Haradinaja
Optužen je za masovno ubistvo Srba na podrucju Glodana, gde je u leto 1998 na poljoprivrednoj plantaži nadeno više od 20 leševa.
Posle zvanicnog raspuštanja i demilitarizacije OVK, pocetkom 2000, formiran je Kosovski zaštitni korpus, u kojem je Haradinaj bio zamenik komandanta Agima Cekua.
Sa te dužnosti se povukao 11. aprila iste godine i najavio osnivanje stranke. Njegova stranka se zove Alijansa za buducnost Kosova, a pratile su je brojne kontroverzne aktivnosti tokom predizborne kampanje za lokalne izbore, oktobra 2000, i jedan, nikad do kraja rasvetljen incident, u kojem je Haradinaj ranjen.
Haradinaj je sa još tridesetak pripadnika KZK pocetkom jula 2000. napao porodicu Musaj iz okoline Decana, potom je "teško ranjen" i prebacen u Nemacku, a ubrzo po njegovom povratku ubijen je jedan clan porodice Musaj.
Specijalni sud za procesuiranje ratnih zlocina, koje su pocinili bivši pripadnici tzv. Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) formiran je 2015. godine odlukom kosovskog parlamenta. Bio je to cetvrti pokušaj da se procesuiraju odgovorni za zlocine tokom i nakon rata na Kosovu, preciznije od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. Na Kosovu je u tom periodu ubijeno oko 13.500 ljudi, od toga 10.367 civila: 8.702 Albanaca, 1.203 Srba i 462 Roma i pripadnika drugih manjina. Haški tribunal je osudio grupu visokih srpskih politickih i vojnih zvanicnika za zlocine nad Albancima, izmedu ostalog, Nikolu Šainovica, potpredsednika jugoslovenske vlade, nacelnika generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanica, generale Nebojšu Pavkovica i Vladimira Lazarevica.
U avgustu 2002. medunarodni tužilac na Kosovu podigao je optužnicu protiv Haradinaja zbog oružanog napada na jednu albansku porodicu 2000, ali nikada nije osuden.
U svom autobiografskom delu "Prica o ratu i slobodi", Haradinaj je izjavio da su pripadnici OVK svakog dana ubijali srpske policajce.
U okviru istrage o ratnim sukobima na Kosovu i Metohiji 1998. i 1999. i aktivnostima OVK, Haradinaj je u Prištini 10. novembra 2004. razgovarao sa istražiocima Haškog suda za ratne zlocine pocinjene na tlu bivšeSFRJ , u vezi sumnji da je pocinio ratne zlocine nad Srbima i drugim nealbanskim stanovništvom tokom oružanih sukoba na Kosovu.
Povodom istrage Haškog tribunala protiv njega, sam Haradinaj odbacio je mogucnost podizanja optužnice Haškog tribunala. On je odmah posle izbora ocenio da je rec o "spekulacijama i glasinama".
Tribunal je protiv Haradinaja (zajedno sa Idrizom Balajem i Lahi Brahimajem podigao optužnicu (slucaj br. IT-04-84-I), kojom ga po 37 tacaka tereti za zlocine protiv covecnosti i kršenje zakona i obicaja ratovanja, na osnovu individualne krivicne odgovornosti (koja ukljucuje i ucešce u zajednickom zlocinackom poduhvatu), pocinjene u periodu od 1. marta do 30. septembra 1998. godine (u koje vreme je Haradinaj bio komandant operativne zone Dukadin (Metohija).
Haradinajev brat: Žao mi što nisam pobio više Srba
Haradinaj je po prijemu optužnice podeno ostavku na mesto premijera Kosova, i dobrovoljno se predao Tribunalu 9. marta 2005. Inace, nije se odmah složio sa americkom sugestijom da mirno i dostojanstveno ode u Hag, nego je tvrdio da mu je Džejmi Rubin nešto obecavao u ime Medlin Olbrajt.
Kao komandant zone "Dukadin", Haradinaj je slovio za najpouzdanijeg zapadnog saveznika na Kosovu, ciji su borci, osim sukoba sa srpskim snagama bezbednosti, veliku pomoc avijaciji NATO pružali i u otkrivanju neprijateljskih položaja.
Posle rata, tokom demilitarizacije OVK u snage za borbu protiv elementarnih nepogoda, Haradinajeve jedinice su se najbrže transformisale u Kosovski zaštitni korpus, zarad cega su mu povremeno opraštali "sitne nestašluke", poput oružanih obracuna sa rivalskim klanovima na zapadu Kosova.
U takvim obracunima, navode poznavaoci tamošnjih zbivanja, ubijeno je i nekoliko potencijalnih svedoka koje bi glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte rado videla na svojoj strani.
Po izvorima iz inostranstva, a posebno onih iz Nemacke bio jedan od organizatora nasilja i etnickog cišcenja Srba u organizovanom pogromu od 17. do 19. marta 2004. godine.
Dana 4. marta 2005, sudija Bonomi je potvrdio optužnicu protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Balaja i Lahija Brahimaja i naložio da bude zapecacena.
Taj nalog je prestao da važi 10. marta 2005.
Svi su u prvom pojavljivanju pred Haaškim tribunalom odbacili vlastitu krivicu za ratne zlocine nad kosovskim Srbima, Romima i Albancima za koje su optuženi.
Prema navodima te optužnice, rec je o udruženom zlocinackom poduhvatu u kojem su optuženi ucestvovali nastao je u aprilu 1998. ili pre tog meseca, a imao je za cilj da Oslobodilacka vojska Kosova (OVK) uspostavi potpunu kontrolu nad svojom operativnom zonom Dukadin, putem napada tamošnje civilno stanovništvo i njihovog i proganjanja, to jest putem protivpravnog uklanjanja srpskih civila s tog podrucja i nasilnog suzbijanja svakog stvarnog ili pretpostavljenog vida saradnje tamošnjih albanskih ili romskih civila sa Srbima.
Njegov zlocinacki cilj je, kako se navodi, ukljucivao zastrašivanje, otmice, zatvaranje, premlacivanje, mucenje i ubijanje ciljnog civilnog stanovništva.
