Novi ambasadora Ruske Federacije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, uručiće sutra, u ponedeljak pre podne, akreditivno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Bocan-Harčenko dolazi s mesta načelnika Četvrtog Evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije, koje je između ostalog, zaduženo i za Srbiju.
Rođen 1957. godine, Bocan-Harčenko je završio Fakultet Ministarstva spoljnih poslova Rusije za međunarodne odnose i važi za eksperta za Balkan.
Govori engleski i srpski jezik, a odlikovan je "Ordenom za prijateljstvo" i "Ordenom drugog stepena za zasluge prema domovini".
Od 1997. godine do 2002. godine bio je ministar-savetnik u Ambasadi Rusije u Hrvatskoj, a od 2004. do 2008. godine specijalni predstavnik ministra spoljnih poslova Rusije za Balkan.
Od 2009. do 2014. godine bio je ambasador u Bosni i Hercegovini, a od 2014. godine direktor Četvrtog Evropskog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Bocan-Harčenko je početkom jula izjavio da je "pritisak Zapada na Srbiju očigledan" i da SAD i saveznice "ohrabruju Kosovo da održava tenzije".
Pritom ne postoje nikakvi dokazi da se interesi Beograda u bilo kojoj meri uzimaju u obzir, rekao je on, preneo je tada Sputnjik.
Bocan-Harčenko je takođe rekao da se Moskva nada da tenzije u vezi s Kosovom neće prerasti u krupan konflikt, da će "Evropa uvideti da se situacija razvija u opasnom pravcu" i da bi "mogla otrgnuti kontroli što bi dovelo do krupnijih sukoba".
Novi ruski ambasador u Srbiji je početkom jula takođe kazao da se Moskva zalaže za pregovore o Kosovu na osnovu dogovora između Beograda i Prištine, ali i "na osnovu odobrenja svetske zajednice u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija" jer samo takav dogovor može da osigura dugotrajno rešenje problema i stabilnost u regionu.
Istom prilikom je rekao da se Rusija priprema da Srbiji da 172,5 miliona evra kredita za razvoj infrastrukture.
Miroslav Lazanski novi ambasador Srbije u Rusiji
Početkom 2017. godine, dok se vodila oštra debata o ulasku Crne Gore u NATO, Bocan-Harčenko je izjavio da Rusija "ne nameće" Crnoj Gori održavanje referenduma o tome, ali da "smatra" da bi referendum bio "prirodan" jer "treba poštovati mišljenje građana".
Bocan-Harčenko je tada u izjavi za ruske "RIA Novosti" zapitao: "Kako neko može da tvrdi da je većina za ulazak u NATO?" i kritikovao "brzopleto" donošenje odluke Podgorice o tome.
Dok je u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije bio zadužen za jugoistok Evrope, Bocan-Harčenko je februara 2017. godine ocenio da je rukovodstvo Srbije "konstruktivno raspoloženo" i čini mnogo da se smanji napetost na Kosovu, ali da ne vidi da Priština tome "izlazi u susret".
Bocan-Harčenko rekao je tada u intervjuu za RIA Novosti da je Moskva sve vreme u kontaktu s Beogradom i da je ta saradnja "veoma intenzivna što se tiče pokušaja da se Kosovo ugura u međunarodne organizacije".
Početkom decembra 2007. Bocan-Harčenko, tada predstavnik Rusije u diplomatskoj "trojci" Kontakt-grupe UN koja je pokušavala da pregovorima reši problem Kosova, izjavio je da će, ako Priština jednostrano proglasi nezavisnost Kosova, Rusija tražiti od Saveta bezbednosti UN i šefa UNMIK-a da tu odluku - ponište.
Kosovo je 17. februara naredne, 2008. godine, proglasilo nezavisnost od Srbije. Većina zapadnih država je to podržala, a Rusija i Kina su to oštro osudile.
