Za predstojeće predsedavanje Češke Evropskom unijom ključno pitanje biće Balkan, a Češka će se boriti da taj njen prioritet - evropska integracija regiona, ne bude gurnut na sporedni kolosek za neznanu budućnost zbog globalne ekonomske krize, rekao je u intervjuu agenciji Beta šef češke diplomatije Karel Švarcenberg.
"Za nas je Balkan ključno pitanje. Cela EU, čitavo ujedinjavanje Evrope izgubilo bi mnogo od svog smisla ako se posao ne završi. Ako vani ostane komad Evrope, ključni komad", rekao je Švarcenberg.
On je naglasio povodom predstojećeg predsedavanja Češke EU od januara do kraja juna 2009. godine da breme istorije sa Balkana može da se skine samo ako granice prestanu da igraju ulogu kao do sada.
"Kada svi budu ujedinjeni u jednoj celini sa demokratskim poretkom. U EU. Sa stanovišta bezbednosti Evrope, njenog privrednog prosperiteta integracija Balkana je apsolutno nužna", rekao je Švarcenberg.
Češki ministar, međutim, nije optimista da će moći u julu na kraju da sedne i, u skladu sa parolom češkog predsedavanja "Zasladićemo Evropi", zadovoljno kaže "zasladili smo bar Balkanu".
"Nakon izbijanja ekonomske krize ta pitanja odlaze još više na sporedni kolosek. U Evropi će ljudi u strahu za svoj posao nastojati da to (proširenje na Balkan) odlože za budućnost. Mi ćemo se protiv toga boriti", rekao je Švarcenberg.
S obzirom na te otežavajuće okolnosti Češka kao predsedavajući EU biće po rečima Švarcenberga zadovoljna ako joj pođe za rukom da se tokom njenih šest meseci "makar proces integracije Balkana nigde ne zaustavi."
"Dok general Mladić trčkara negde na slobodi, apsolutno mi je jasno da ću naići na zid i da neću uspeti da prevaziđem otpor Holandije i Belgije", kazao je Švarcenberg o pokušajima Češke da se ubrza integracija Srbije.
"Mora zaista da se dokaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Ali znam da se taj problem delimično koristi i kako bi se dalje proširenje EU odložilo nekuda u neznanu budućnost", rekao je ministar.
Švarcenberg je naglasio da će se protiv tog "lažnog pristupa" boriti, iako je svestan da ima zapadnoevropskih političara koji smatraju da Evropa ne treba dalje da se širi dok ne reši probleme koje ima, posebno pošto ulazak poslednjih članica, kako je rekao, "nije predstavljao stoprocentni uspeh".
Kada je reč o Srbiji šef češke diplomatije bio bi sretan kada bi se konačno napravio pomak u pitanju viza i tešnje privredne saradnje i kada bi Češkoj pošlo za rukom da ubedi sve članice EU da ta saradnja sa Srbijom treba da počne.
"Ali, da budem iskren, na dve stvari može da se gleda kao na kontroverzne. Prva je sporazum sa Gaspromom o prodaji NIS-a. Iskreno se nadam da za Srbiju nije tako nepovoljan kako spolja izgleda. Druga je negativan stav Skupštine Srbije prema NATO iz prošlog decembra.
Dobro je da je srpska vlada našla načina kako da ojača saradnju u okviru Partnerstva za mir, što je između ostalog potvrdila potpisivanjem bezbednosnog sporazuma sa NATO", upozorio je Švarcenberg.
U češkim medijima čule su se sada zamerke Sloveniji što u prvoj polovini ove godine dok je predsedavala Unijom nije izdejstvovala jedinstveni stav EU da se prizna nezavisnost Kosova. Na pitanje da li Češka ima takve ambicije ministar je odgovorio:
"Mislim da precenjuju zemlju predsedavajućeg. Njen zadatak je da bude pre moderator nego sudija. Ponešto naivna je predstava da je Slovenija mogla da ima snagu da ubedi zemlje koje imaju poznate teškoće sa svojim manjinama, počev od Španije do Slovačke. Tu su državni interesi suviše jaki", upozorio je Švarcenberg.
Na pitanje koliko bitna prepreka za evropsku integraciju Kosova je to što nema na vidiku priznanje od svih članica EU Švarcenberg je odgovorio da nema sumnje da Kosovo treba da se integriše u Evropu, ali da je pred njim još dalek put.
"Ja bih se tako pre bavio pitanjem da li se ispunjavaju svi kriterijumi počev od onih iz Kopenhagena do mastrihtskih. Kako se to ispunjava, kako funkcioniše pravo, sudovi, kakvi će biti izbori. Mora da nam bude jasno da će do ulaska Kosova u EU proteći još dosta vremena. To nije pitanje sutrašnjeg dana", kazao je Švarcenberg.
Češki premijer Mirek Topolanek kao jednu od bitnih stavki balkanske agende češkog predsedavanja najavio je i misiju EULEKS na Kosovu, a Švarcenberg je dodao da je "najvažnije da ta misija funkcioniše".
"Da se na Kosovu razvije istinska pravna država, dobro i pravedno vladanje. Zadatak zemlje predsedavajućeg je da u tome EULEKSU pomogne. Jasno mi je da to nije konačno rešenje, ipak ako je to bar privremeni razumni kompromis sigurno je od pomoći", zaključio je Švarcenberg.
(Beta)
"Za nas je Balkan ključno pitanje. Cela EU, čitavo ujedinjavanje Evrope izgubilo bi mnogo od svog smisla ako se posao ne završi. Ako vani ostane komad Evrope, ključni komad", rekao je Švarcenberg.
On je naglasio povodom predstojećeg predsedavanja Češke EU od januara do kraja juna 2009. godine da breme istorije sa Balkana može da se skine samo ako granice prestanu da igraju ulogu kao do sada.
"Kada svi budu ujedinjeni u jednoj celini sa demokratskim poretkom. U EU. Sa stanovišta bezbednosti Evrope, njenog privrednog prosperiteta integracija Balkana je apsolutno nužna", rekao je Švarcenberg.
Češki ministar, međutim, nije optimista da će moći u julu na kraju da sedne i, u skladu sa parolom češkog predsedavanja "Zasladićemo Evropi", zadovoljno kaže "zasladili smo bar Balkanu".
"Nakon izbijanja ekonomske krize ta pitanja odlaze još više na sporedni kolosek. U Evropi će ljudi u strahu za svoj posao nastojati da to (proširenje na Balkan) odlože za budućnost. Mi ćemo se protiv toga boriti", rekao je Švarcenberg.
S obzirom na te otežavajuće okolnosti Češka kao predsedavajući EU biće po rečima Švarcenberga zadovoljna ako joj pođe za rukom da se tokom njenih šest meseci "makar proces integracije Balkana nigde ne zaustavi."
"Dok general Mladić trčkara negde na slobodi, apsolutno mi je jasno da ću naići na zid i da neću uspeti da prevaziđem otpor Holandije i Belgije", kazao je Švarcenberg o pokušajima Češke da se ubrza integracija Srbije.
"Mora zaista da se dokaže da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Ali znam da se taj problem delimično koristi i kako bi se dalje proširenje EU odložilo nekuda u neznanu budućnost", rekao je ministar.
Švarcenberg je naglasio da će se protiv tog "lažnog pristupa" boriti, iako je svestan da ima zapadnoevropskih političara koji smatraju da Evropa ne treba dalje da se širi dok ne reši probleme koje ima, posebno pošto ulazak poslednjih članica, kako je rekao, "nije predstavljao stoprocentni uspeh".
Kada je reč o Srbiji šef češke diplomatije bio bi sretan kada bi se konačno napravio pomak u pitanju viza i tešnje privredne saradnje i kada bi Češkoj pošlo za rukom da ubedi sve članice EU da ta saradnja sa Srbijom treba da počne.
"Ali, da budem iskren, na dve stvari može da se gleda kao na kontroverzne. Prva je sporazum sa Gaspromom o prodaji NIS-a. Iskreno se nadam da za Srbiju nije tako nepovoljan kako spolja izgleda. Druga je negativan stav Skupštine Srbije prema NATO iz prošlog decembra.
Dobro je da je srpska vlada našla načina kako da ojača saradnju u okviru Partnerstva za mir, što je između ostalog potvrdila potpisivanjem bezbednosnog sporazuma sa NATO", upozorio je Švarcenberg.
U češkim medijima čule su se sada zamerke Sloveniji što u prvoj polovini ove godine dok je predsedavala Unijom nije izdejstvovala jedinstveni stav EU da se prizna nezavisnost Kosova. Na pitanje da li Češka ima takve ambicije ministar je odgovorio:
"Mislim da precenjuju zemlju predsedavajućeg. Njen zadatak je da bude pre moderator nego sudija. Ponešto naivna je predstava da je Slovenija mogla da ima snagu da ubedi zemlje koje imaju poznate teškoće sa svojim manjinama, počev od Španije do Slovačke. Tu su državni interesi suviše jaki", upozorio je Švarcenberg.
Na pitanje koliko bitna prepreka za evropsku integraciju Kosova je to što nema na vidiku priznanje od svih članica EU Švarcenberg je odgovorio da nema sumnje da Kosovo treba da se integriše u Evropu, ali da je pred njim još dalek put.
"Ja bih se tako pre bavio pitanjem da li se ispunjavaju svi kriterijumi počev od onih iz Kopenhagena do mastrihtskih. Kako se to ispunjava, kako funkcioniše pravo, sudovi, kakvi će biti izbori. Mora da nam bude jasno da će do ulaska Kosova u EU proteći još dosta vremena. To nije pitanje sutrašnjeg dana", kazao je Švarcenberg.
Češki premijer Mirek Topolanek kao jednu od bitnih stavki balkanske agende češkog predsedavanja najavio je i misiju EULEKS na Kosovu, a Švarcenberg je dodao da je "najvažnije da ta misija funkcioniše".
"Da se na Kosovu razvije istinska pravna država, dobro i pravedno vladanje. Zadatak zemlje predsedavajućeg je da u tome EULEKSU pomogne. Jasno mi je da to nije konačno rešenje, ipak ako je to bar privremeni razumni kompromis sigurno je od pomoći", zaključio je Švarcenberg.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.