Bivši načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković rekao je na suđenju za zločin u Suvoj Reci da do 2001. godine nije znao za stradanje albanskih civila na Kosovu tokom NATO bombardovanja niti za prebacivanje leševa u masovne grobnice u Srbiji.
Bivši načelnik resora Državne bezbednosti Radomir Marković rekao je na suđenju za zločin u Suvoj Reci da do 2001. godine nije znao za stradanje albanskih civila na Kosovu tokom NATO bombardovanja niti za prebacivanje leševa u masovne grobnice u Srbiji.
Marković je na saslušanje u Specijalni sud doveden iz Centralnog zatvora u Beogradu gde izdržava kaznu zbog učešća u zločina na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi i ubistvo Ivana Stambolića.
"Do mene nije stigla informacija o stradanju civila. Za to i za prebacivanje tela u masovne grobnice čuo sam 2001. godine u zatvoru", rekao je Marković svedočeći pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Na pitanje kako je moguće da se tako nešto dogodilo, a da on ne zna, Marković je rekao da nema odgovor na to pitanje i da nema logičnog razloga da se tako nešto učini.
"Moj komentar je da je to neshvatljivo. Da sam znao najverovatnije bih nešto učinio", posvedočio je on.
Marković je kazao da je postojala naredba o asanaciji terena na Kosovu i da je tim povodom održan sastanak sa tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Miloševićem.
Asanacija terena podržumevala je uklanjanje zaostalih mina, eksplozivnih naprava, uginule stoke, identifikaciju leševa, ali niko nije spominjao prebacivalje tela u Srbiju, ispričao je on, navodeći da je asanacija bila u nadležnosti Resora javne bezbednosti na čijem je čelu bio Vlastimir Đorđević, sada haški optuženik.
Za asanaciju je, kako je naveo, bio zadužen tadašnji načelnik Uprave kriminalističke uprave Dragan Ilić koji je kontaktirao sa policijskim generalom Sretenom Lukićem, sada haškim optuženikom, i vojskom i na tom nivou je, kako je dodao, sve rađeno.
Marković je rekao da je u toku NATO bombardovanja do njega stigla informacija o kolonama izbeglica koje su se kretale ka albanskoj i makedonskoj granici i da je pokušao to da zaustavi.
"Pitao sam Sretena Lukića da li je to tačno i kada mi je rekao da jeste, rekao sam mu da to mora da se zaustavi", posvedočio je Marković.
Dodao je da je Lukić rekao da ne može ništa da uradi i da se nakon toga čuo sa Nikolom Šainovićem, sada takođe haškim optuženikom, koji mu je preneo da će to biti zaustavljeno.
Marković je istakao da nije postojalo naređenje da se proteruje albanski živalj sa Kosova, navodeći da se albansko stanovništvo iseljavalo iz straha od NATO bombardovanja ali i pritisaka Osobodilačke vojske Kosova koji su insistirali na pokretanju stanovništva kako bi izazvali "humanitarnu katastrofu".
Za ubistvo albanskih civila, uglavnom članova porodice Beriša optuženi su nekadašnji komandant 37. odreda posebnih jedinica policije Radoslav Mitrović, komandir policije u Suvoj Reci Radojko Repanović, njegov pomoćnik Nenad Jovanović, policajci Slađan Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić.
Oni su po optužnici 26. marta 1999. godine streljali nekoliko starijih članova porodice Beriša, a ostale muškarce, žene i decu oterali u obližnju piceriju "Kalabrija" u koju su potom ubacili dve ručne bombe.
Nakon toga je pucano u žrtve starosti od jedne do sto godina, a pri iznošenju leševa iz picerije, optuženi su ubijali svakog ko je davao znake života. Ubili su i naknadno dovedenog Jašara Berišu, dok je Abdulah Eljšani vezan izveden iz pritvora u Suvoj Reci i ustreljen.
Suđenje se nastavlja sutra u 9.30 saslušanjem nekadašnjeg funkcionera MUP-a Srbije Dragana Karleuše.
(Beta)
Marković je na saslušanje u Specijalni sud doveden iz Centralnog zatvora u Beogradu gde izdržava kaznu zbog učešća u zločina na Ibarskoj magistrali, pokušaj ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi i ubistvo Ivana Stambolića.
"Do mene nije stigla informacija o stradanju civila. Za to i za prebacivanje tela u masovne grobnice čuo sam 2001. godine u zatvoru", rekao je Marković svedočeći pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu.
Na pitanje kako je moguće da se tako nešto dogodilo, a da on ne zna, Marković je rekao da nema odgovor na to pitanje i da nema logičnog razloga da se tako nešto učini.
"Moj komentar je da je to neshvatljivo. Da sam znao najverovatnije bih nešto učinio", posvedočio je on.
Marković je kazao da je postojala naredba o asanaciji terena na Kosovu i da je tim povodom održan sastanak sa tadašnjim predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Miloševićem.
Asanacija terena podržumevala je uklanjanje zaostalih mina, eksplozivnih naprava, uginule stoke, identifikaciju leševa, ali niko nije spominjao prebacivalje tela u Srbiju, ispričao je on, navodeći da je asanacija bila u nadležnosti Resora javne bezbednosti na čijem je čelu bio Vlastimir Đorđević, sada haški optuženik.
Za asanaciju je, kako je naveo, bio zadužen tadašnji načelnik Uprave kriminalističke uprave Dragan Ilić koji je kontaktirao sa policijskim generalom Sretenom Lukićem, sada haškim optuženikom, i vojskom i na tom nivou je, kako je dodao, sve rađeno.
Marković je rekao da je u toku NATO bombardovanja do njega stigla informacija o kolonama izbeglica koje su se kretale ka albanskoj i makedonskoj granici i da je pokušao to da zaustavi.
"Pitao sam Sretena Lukića da li je to tačno i kada mi je rekao da jeste, rekao sam mu da to mora da se zaustavi", posvedočio je Marković.
Dodao je da je Lukić rekao da ne može ništa da uradi i da se nakon toga čuo sa Nikolom Šainovićem, sada takođe haškim optuženikom, koji mu je preneo da će to biti zaustavljeno.
Marković je istakao da nije postojalo naređenje da se proteruje albanski živalj sa Kosova, navodeći da se albansko stanovništvo iseljavalo iz straha od NATO bombardovanja ali i pritisaka Osobodilačke vojske Kosova koji su insistirali na pokretanju stanovništva kako bi izazvali "humanitarnu katastrofu".
Za ubistvo albanskih civila, uglavnom članova porodice Beriša optuženi su nekadašnji komandant 37. odreda posebnih jedinica policije Radoslav Mitrović, komandir policije u Suvoj Reci Radojko Repanović, njegov pomoćnik Nenad Jovanović, policajci Slađan Čukarić, Miroslav Petković, Zoran Petković, Ramiz Papić i pripadnik Resora državne bezbednosti Milorad Nišavić.
Oni su po optužnici 26. marta 1999. godine streljali nekoliko starijih članova porodice Beriša, a ostale muškarce, žene i decu oterali u obližnju piceriju "Kalabrija" u koju su potom ubacili dve ručne bombe.
Nakon toga je pucano u žrtve starosti od jedne do sto godina, a pri iznošenju leševa iz picerije, optuženi su ubijali svakog ko je davao znake života. Ubili su i naknadno dovedenog Jašara Berišu, dok je Abdulah Eljšani vezan izveden iz pritvora u Suvoj Reci i ustreljen.
Suđenje se nastavlja sutra u 9.30 saslušanjem nekadašnjeg funkcionera MUP-a Srbije Dragana Karleuše.
(Beta)
