Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč izdala je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu 2008. godine, u kojem je posebno poglavlje o Srbiji i Kosovu.
Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) izdala je godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu 2008. godine, u kojem je posebno poglavlje o Srbiji i Kosovu.
HRW navodi da je proglašavanje nezavisnosti Kosova čiji međunarodni status i dalje nije jasan iako su ga mnoge zemlje priznale kao nezavisno, "izazvalo bes u javnosti" u Srbiji.
"Tada su Albanci bili mete zaštrašivanja i šikaniranja, mnogima su razbijeni izlozi njihovih radnji i kuća. Bilo je i podmetanje požara, ispisivanja grafita mržnje...", piše u izveštaju.
HRW ocenjuje da je tada odgovor vlasti bio "neadekvatan. Policija je bila aktivnija u zaštiti radnji manjina 2003. i 2004. godine posle sličnih napada, ali sada nije preduzela preventivne mere da zaštiti domove i radnje i uopšteno gledano nije identifikovala počinioce, čak iako je bila prisutna tokom napada".
"Formiranje u junu nove koalicione vlade izazvalo je dramatične prekrete u pogledu ratnih zločina, tako što je uhapšen Radovan Karadžić i prebačen u Haški tribunal. Međutim, vlada nije uspela da uhapsi Ratka Mladića", navodi se u opširnom odeljku izveštaja o Srbiji i Kosovu.
HRW navodi da je romska zajednica u Srbiji i dalje "osetljiva", kao i da su borci za ljudska prava i novinari bili pod "obnovljenim pritiskom", navodeći da tužilac specijalnog suda za ratne zločine Vladimir Vukčević i dalje dobija pretnje smrću posle hapšenja Karadžića i drugog haškog optuženika Stojana Župljanina.
Organizacija o romskoj manjini navodi i da se "nastavlja diskriminacija, i ekonomske i političke marginalizacija".
HRW ocenjuje da je učinjen "mali napredak u nalaženju trajnog rešenja za više od 200.000 raseljenih i 100.000 izbeglica".
U odelju o stanju u medijima, organizacija je navela pretnje novinarima i redakcijama, kao i slučaj kada su novinar Bete i snimatelj B 92 prebijeni za vreme demonstracija u julu u Beograd.
HRW o Kosovu navodi da nisu "učinjeni vidljivi koraci ka poboljšanju uslova za poštovanje ljudskih prava".
"Slab pravosudni sistem ugrožava napore za kažnjavanje etničkog nasilja i drugih ozbiljnih zločina. Manjine su i dalje izložene nasilju i diskriminaciji. Mali broj raseljenih i izbeglih se vratio svojim domovima", piše u izveštaju.
Organizacija ocenjuje da "nesigurnost o statusu UNMIK-a i naslednika (misije EU EULEKS) uticala na efikasnost tih misija", piše u izveštaju u kojem se opisuju nesuglasice zbog dolaska Euleksa.
(Beta)
HRW navodi da je proglašavanje nezavisnosti Kosova čiji međunarodni status i dalje nije jasan iako su ga mnoge zemlje priznale kao nezavisno, "izazvalo bes u javnosti" u Srbiji.
"Tada su Albanci bili mete zaštrašivanja i šikaniranja, mnogima su razbijeni izlozi njihovih radnji i kuća. Bilo je i podmetanje požara, ispisivanja grafita mržnje...", piše u izveštaju.
HRW ocenjuje da je tada odgovor vlasti bio "neadekvatan. Policija je bila aktivnija u zaštiti radnji manjina 2003. i 2004. godine posle sličnih napada, ali sada nije preduzela preventivne mere da zaštiti domove i radnje i uopšteno gledano nije identifikovala počinioce, čak iako je bila prisutna tokom napada".
"Formiranje u junu nove koalicione vlade izazvalo je dramatične prekrete u pogledu ratnih zločina, tako što je uhapšen Radovan Karadžić i prebačen u Haški tribunal. Međutim, vlada nije uspela da uhapsi Ratka Mladića", navodi se u opširnom odeljku izveštaja o Srbiji i Kosovu.
HRW navodi da je romska zajednica u Srbiji i dalje "osetljiva", kao i da su borci za ljudska prava i novinari bili pod "obnovljenim pritiskom", navodeći da tužilac specijalnog suda za ratne zločine Vladimir Vukčević i dalje dobija pretnje smrću posle hapšenja Karadžića i drugog haškog optuženika Stojana Župljanina.
Organizacija o romskoj manjini navodi i da se "nastavlja diskriminacija, i ekonomske i političke marginalizacija".
HRW ocenjuje da je učinjen "mali napredak u nalaženju trajnog rešenja za više od 200.000 raseljenih i 100.000 izbeglica".
U odelju o stanju u medijima, organizacija je navela pretnje novinarima i redakcijama, kao i slučaj kada su novinar Bete i snimatelj B 92 prebijeni za vreme demonstracija u julu u Beograd.
HRW o Kosovu navodi da nisu "učinjeni vidljivi koraci ka poboljšanju uslova za poštovanje ljudskih prava".
"Slab pravosudni sistem ugrožava napore za kažnjavanje etničkog nasilja i drugih ozbiljnih zločina. Manjine su i dalje izložene nasilju i diskriminaciji. Mali broj raseljenih i izbeglih se vratio svojim domovima", piše u izveštaju.
Organizacija ocenjuje da "nesigurnost o statusu UNMIK-a i naslednika (misije EU EULEKS) uticala na efikasnost tih misija", piše u izveštaju u kojem se opisuju nesuglasice zbog dolaska Euleksa.
(Beta)
