Konačno rešenje potpune saradnje Srbije s Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Ševeningenu i zato Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca čini sve da do toga što pre dođe, izjavio je predsednik Naconalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić.
Konačno rešenje potpune saradnje Srbije s Haškim tribunalom je Ratko Mladić u Ševeningenu i zato Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca čini sve da do toga što pre dođe, izjavio je predsednik Naconalnog saveta za saradnju s Tribunalom Rasim Ljajić.
On je istakao da gotovo svakodnevne aktivnosti Akcionog tima daju određene rezultate i da će zato one biti dominantne i u narednim danima.
"Mi danas sasvim sigurno imamo više saznanja o tome gde bi se mogli nalaziti haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić. Nije, međutim, merljivo koliko smo od njih blizu ili daleko sve dok oni i praktično ne budu locirani", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Ukazujući da se sve aktivnosti sprovode samo sa tim jednim ciljem, Ljajić je rekao da "ne postoji niko" ko bi u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da tvrdi da se Mladić krije u Srbiji.
"Mi ne negiramo da je on tu, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi", precizirao Ljajić i dodao da Akcioni tim svakodnevno radi na tome da nađe nešto što bi navelo na trag do Mladića.
U tome se, dodao je on, ima apsolutno dobra saradnja sa susedima i drugim službama bezbednosti sa kojima se u kontinuitetu, redovno, ponekad veoma sadržajno, razmenjuju infomracije.
Ljajić, koji je i jedan od koordinatora Akcionog tima, izrazio je uverenje da hapšenje Mladića ne bi izazvalo nikakve reakcije kod građana i da bi one bile čak manje od reakcija iskazanih posle hapšenja Radovana Karadžića.
Prema njegovcim rečima, za to postoje najmanje dva razloga - Srpska radikalna stranka, koja je organizovala ranije proteste, više nema onu moć koju je imala i drugo je to što je, uprkos svim animozitetima prema Tribunalu, većini građana "priča oko Haga preko glave i jedva čekaju da ona bude završena".
Mišljenja da je Mladić uhapšen, da vlast kalkuliše i čeka nekakav pogodan trenutak za njegovo izručenje su potpuno deplasirana, istakao je Ljajić.
"Mi radimo dve paralelne stvari i, ma koliko se to može činiti besmislenim, prilično smo uspeli da kompletiramo neke nedoumice oko Mladićevog kretanja u prethodnom periodu, do 2006. godine, kada se on skrivao u stanovima i vojnim objektima u Beogradu i po Srbiji", kazao je Ljajić.
Zahvaljujući tome, objašnjava on, stvorena je celovita slika Mladićevog kretanja, što je važno za akcije koje se sada preduzimaju na sužavanju kruga ljudi koji učestvuju u njegovom skrivanju.
"Cilj svih akcija je utvrđivanje da li Mladić ima novu mrežu jataka, kao i da se do te mreže dođe. Ukoliko ta mreža postoji, ona sasvim sigurno nije brojna. Naprotiv, mislim da je oko Mladića mali broj ljudi, jer što ih je više, utoliko je i veća mogućnost greške", rekao je Ljajić.
On se slaže da su poternice sa likovima Mladića i Hadžića, nedavno postavljene u objektima policijskih stanica u Srbiji, potpuno nezasluženo postale tema medija.
Akcioni tim ne očekuje da će to rešiti problem, već je to mera više koja se preduzima i kao demonstracija političke spremnosti države da završi saradnju sa Hagom, kazao je Ljajić i precizirao da je ta akcija pokazala profesionalnost, odličnu koordinaciju civilnih i vojnih službi bezbednosti, svih ljudi koji, kako je rekao, bukvalno danonoćno rade na tom poslu.
Ljajić je ocenio da pisanje medija o haškim optuženicima ponekad nanosi veoma mnogo štete, ali i koristi, zavisno od ambijenta koji se stvara - heroji ili izdajnici.
Ipak, kako vreme odmiče, tvrdi on, uspostavljen je uravnotežen odnos, jer istraživanja pokazuju da je odnos građana "za i protiv saradnje s Hagom tu negde - egal", a ima ih koja kažu da je više onih koji žele da se saradnja s Hagom što pre okonča.
Upitan da li pored pisanih pretnji, koje gotovo redovno stižu članovima Akcionog tima, ima drugih problema zbog angažovanja u Akcionom timu, Ljajić je odgovorio da je, posle hapšenja Karadžića, bilo "nekoliko verbalnih uličnih ispada", ali da na to čovek ogugla.
(Tanjug)
On je istakao da gotovo svakodnevne aktivnosti Akcionog tima daju određene rezultate i da će zato one biti dominantne i u narednim danima.
"Mi danas sasvim sigurno imamo više saznanja o tome gde bi se mogli nalaziti haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić. Nije, međutim, merljivo koliko smo od njih blizu ili daleko sve dok oni i praktično ne budu locirani", rekao je Ljajić u intervjuu Tanjugu.
Ukazujući da se sve aktivnosti sprovode samo sa tim jednim ciljem, Ljajić je rekao da "ne postoji niko" ko bi u ovom trenutku sa sigurnošću mogao da tvrdi da se Mladić krije u Srbiji.
"Mi ne negiramo da je on tu, ali to niko sa sigurnošću ne može da tvrdi", precizirao Ljajić i dodao da Akcioni tim svakodnevno radi na tome da nađe nešto što bi navelo na trag do Mladića.
U tome se, dodao je on, ima apsolutno dobra saradnja sa susedima i drugim službama bezbednosti sa kojima se u kontinuitetu, redovno, ponekad veoma sadržajno, razmenjuju infomracije.
Ljajić, koji je i jedan od koordinatora Akcionog tima, izrazio je uverenje da hapšenje Mladića ne bi izazvalo nikakve reakcije kod građana i da bi one bile čak manje od reakcija iskazanih posle hapšenja Radovana Karadžića.
Prema njegovcim rečima, za to postoje najmanje dva razloga - Srpska radikalna stranka, koja je organizovala ranije proteste, više nema onu moć koju je imala i drugo je to što je, uprkos svim animozitetima prema Tribunalu, većini građana "priča oko Haga preko glave i jedva čekaju da ona bude završena".
Mišljenja da je Mladić uhapšen, da vlast kalkuliše i čeka nekakav pogodan trenutak za njegovo izručenje su potpuno deplasirana, istakao je Ljajić.
"Mi radimo dve paralelne stvari i, ma koliko se to može činiti besmislenim, prilično smo uspeli da kompletiramo neke nedoumice oko Mladićevog kretanja u prethodnom periodu, do 2006. godine, kada se on skrivao u stanovima i vojnim objektima u Beogradu i po Srbiji", kazao je Ljajić.
Zahvaljujući tome, objašnjava on, stvorena je celovita slika Mladićevog kretanja, što je važno za akcije koje se sada preduzimaju na sužavanju kruga ljudi koji učestvuju u njegovom skrivanju.
"Cilj svih akcija je utvrđivanje da li Mladić ima novu mrežu jataka, kao i da se do te mreže dođe. Ukoliko ta mreža postoji, ona sasvim sigurno nije brojna. Naprotiv, mislim da je oko Mladića mali broj ljudi, jer što ih je više, utoliko je i veća mogućnost greške", rekao je Ljajić.
On se slaže da su poternice sa likovima Mladića i Hadžića, nedavno postavljene u objektima policijskih stanica u Srbiji, potpuno nezasluženo postale tema medija.
Akcioni tim ne očekuje da će to rešiti problem, već je to mera više koja se preduzima i kao demonstracija političke spremnosti države da završi saradnju sa Hagom, kazao je Ljajić i precizirao da je ta akcija pokazala profesionalnost, odličnu koordinaciju civilnih i vojnih službi bezbednosti, svih ljudi koji, kako je rekao, bukvalno danonoćno rade na tom poslu.
Ljajić je ocenio da pisanje medija o haškim optuženicima ponekad nanosi veoma mnogo štete, ali i koristi, zavisno od ambijenta koji se stvara - heroji ili izdajnici.
Ipak, kako vreme odmiče, tvrdi on, uspostavljen je uravnotežen odnos, jer istraživanja pokazuju da je odnos građana "za i protiv saradnje s Hagom tu negde - egal", a ima ih koja kažu da je više onih koji žele da se saradnja s Hagom što pre okonča.
Upitan da li pored pisanih pretnji, koje gotovo redovno stižu članovima Akcionog tima, ima drugih problema zbog angažovanja u Akcionom timu, Ljajić je odgovorio da je, posle hapšenja Karadžića, bilo "nekoliko verbalnih uličnih ispada", ali da na to čovek ogugla.
(Tanjug)
