Nešto manje od dva milona građana samoproglašenog Kosova sa pravom glasa bira danas novi parlament. Trka je neizvesnija nego ikada.
Političari na Kosovu govore o sudbonosnim, čak istorijskim izborima. Istina je, doduše, nešto „skromnija". „Ove izbore ne bih nazvao istorijskim, nego neophodnim i važnim“,kaže analitičar Rrahman Pacarizi u razgovoru za Dojče vele.
„Trenutno nema saglasnosti o najvažnijim izazovima, kao što je dijalog sa Srbijom. A ona je preko potrebna ukoliko Kosovo želi da napreduje", rekao je Pacarizi.
Za 120 mandata u kosovskom parlamentu se nadmeće 25 stranaka i koalicija. Nešto manje od 1.070 kandidata se bori za poverenje 1.937.868 birača. Kosovski Ustav predviđa i neku vrstu dvostruke „pozitivne diskriminacije" manjina. To pre svega znači da je 20 mandata u parlamentu rezervisano za manjine: 10 za predstavnike srpske manjine i 10 za Bošnjake, Rome, Aškalije, Turke, Egipćane. Druga „pozitivna diskriminacija“ se sastoji u obvezi učestvovanja manjina u vladi.
Ankete za izbore koji se održavaju u konstantnim napetostima na relaciji Priština - Beograd sugerišu mogućnost da ni jedna stranka neće dobiti dovoljno glasova kako bi sama formirala novu vladu pa se očekuju iscrpljujući koalicioni pregovori.
Prvi put posle kosovskog rata 1999, najmanje četiri stranke ili koalicije imaju dobre izglede za osvajanje najviše glasova. U poslednjim ispitivanjima se predviđa da će Demokratska liga Kosova (LDK), demokratska stranka Kosova (PDK), Koalicija Savez za budućnost Kosova i Socijaldemokratska stranka (AAK-PSD), kao i pokret „Vetevendosje“ (Samoopredeljenje) biti vrlo izjednačeni, piše DW.
Na Kosovu je odlučujuće ko je na kraju na vrhu. Jer, prema odluci Ustavnog suda, samo najjača stranka sme da formira vladu.
Prvi put u istoriji, jedna stranka je prijavila i svoju kandidatkinju za premijersku funkciju.
Pravnica Vjosa Osmani (37) iz LDK ima, navodi DW, dobre izglede da postane premijerka. Preostala trojica njenih konkurenata se takođe mogu nadati pobedi: predsednik parlamenta Kadri Veseli (ODK), dosadašnji šef vlade Ramuš Haradinaj i vođa opozicije Albin Kurti (Samoopredeljenje).
Samoopredjeljenje je radikalna nacionalistička stranka koja, dakle, takođe ima dobre šanse za vlast, a reč je o opciji kojoj nije sklona Evropska unija.
