Srbija će 1. februara početi da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa EU, najavila ministarka finasija Srbije. Carine na uvoz automobila iz EU biće prepolovljene na 10 odsto. Moguć novi zakon o akcizama. Do srede saglasnost za poskupljenje goriva u Srbiji
Srbija će 1. februara početi da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom (EU), najavila je u ponedeljak ministarka finasija Srbije Dijana Dragutinović.
Ona je na skupu o fiskalnoj decentralizaciji u Srbiji kazala da će istovremeno carine na uvoz automobila iz EU biti prepolovljene na 10 odsto. "U tehičkom smislu to nije jednostarana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma jer je srpska roba oslobođana carina na tržištu EU", kazala je ona i dodadajući da su "oni to uradili pre nas".
Primena sporazuma trebalo je da počne od 1. januara ove godine, ali je odložena pošto Skupština nije usvojila na vrema izmene Zakona o carinama kojima se to omogućava. Prelaznim trgovinski sporazum sa Evropskom unijom predviđeno da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.
Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala.
U prvoj godini primene sporazuma carina na te proizvode iznosiće 85 odsto dosadašnje, a među "najosetljivijim proizvodima" su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema.
Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godine, i to prvo na 80 odsto od postojeće, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta.
Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.
Carine na "osetljive proizvode", treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope.
U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.
Sporazum o stabilizaciji priduživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije 9. septembra.
Ministarstvo finansija će do srede, 28. januara, dati saglasnost za poskupljenje goriva u Srbiji, koje je zatražilo Ministarstvo energetike, najavila je Dragutinović. Po tom zahtevu, motorni benzini trebalo bi da poskupe u proseku za 7,5 dinara, a dizel goriva devet dinara po litru.
Naftni derivati u Srbiji, kako je najavljeno prošle nedelje, trebalo je da poskupe od subote, 24. januara, u proseku za 8,25 dinara po litru, ali taj predlog Ministarstva energetike nije dobio saglasnost ministarstava za finansije i za trgovinu. Nove cene će, po dobijanju saglasnosti ta dva ministarstva, stupiti na snagu dan po objavljivanju u "Službenom glasniku".
Ona je najavila je mogućnost da predloži Vladi Srbije novi zakon o akcizama, sa izmenama koje bi se odnosile na duvanske proizvode. Dragutnović, međutim, nije precizirala da li će i kada to uraditi i istakla da je sa duvanskom industrijom bila dogovorena strategija o povećanju akciza, koja nije ispoštovana. "Mi ovoga puta kao država nismo bili na visini zadatka. Mene je lično sramota", rekla je ministarka.
Pojedini proizvođači cigareta zapretili su da će izmestiti fabrike iz Srbije zbog najave povećanja akciza na njihove proizvode.
Diana Dragutinović rekla je i da podaci o prihodima budžeta u januaru nisu mnogo ohrabrujući, ali da je bez obzira na to, još uvek rano razmišljati o rebalansu.
"Definitivno je još rano za bilo kakvu odluku o rebalansu. Na osnovu januarskih prihoda nismo baš ohrabreni, ali januar je uvek slab mesec po prihodima, zbog dosta neradnih dana", rekla je Dragutinović novinarima.
Odgovarajući na pitanje kada će biti uplaćen novac od prodaje NIS-a, Dragutinović je rekla da će ta sredstva stići u budžet u drugoj polovini godine.
Budžetski rashodi su uvek veći u drugoj polovini godine, pogotvo zbog izdataka za infrastrukturne projekte, rekla je Dragutinović i izrazila uverenje da će prihodi, koji se redovno prikupljaju, biti dovoljni za tekuće rashode a da će kapitalni rashodi biti finansirani tek kada pristignu prihodi od privatizacije.
(agencije/MONDO)
Ona je na skupu o fiskalnoj decentralizaciji u Srbiji kazala da će istovremeno carine na uvoz automobila iz EU biti prepolovljene na 10 odsto. "U tehičkom smislu to nije jednostarana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma jer je srpska roba oslobođana carina na tržištu EU", kazala je ona i dodadajući da su "oni to uradili pre nas".
Primena sporazuma trebalo je da počne od 1. januara ove godine, ali je odložena pošto Skupština nije usvojila na vrema izmene Zakona o carinama kojima se to omogućava. Prelaznim trgovinski sporazum sa Evropskom unijom predviđeno da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.
Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala.
U prvoj godini primene sporazuma carina na te proizvode iznosiće 85 odsto dosadašnje, a među "najosetljivijim proizvodima" su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema.
Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godine, i to prvo na 80 odsto od postojeće, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta.
Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke.
Carine na "osetljive proizvode", treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope.
U toj grupi su so, mineralna goriva i ulja, šeširi i kape, vozila za sneg, golf vozila, kao i merni, kontrolini, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati.
Sporazum o stabilizaciji priduživanju (SSP) Srbije Evropskoj uniji i Prelazni trgovinski sporazum potpisani su 29. aprila 2008. godine u Briselu, a ratifikovani su u Skupštini Srbije 9. septembra.
Ministarstvo finansija će do srede, 28. januara, dati saglasnost za poskupljenje goriva u Srbiji, koje je zatražilo Ministarstvo energetike, najavila je Dragutinović. Po tom zahtevu, motorni benzini trebalo bi da poskupe u proseku za 7,5 dinara, a dizel goriva devet dinara po litru.
Naftni derivati u Srbiji, kako je najavljeno prošle nedelje, trebalo je da poskupe od subote, 24. januara, u proseku za 8,25 dinara po litru, ali taj predlog Ministarstva energetike nije dobio saglasnost ministarstava za finansije i za trgovinu. Nove cene će, po dobijanju saglasnosti ta dva ministarstva, stupiti na snagu dan po objavljivanju u "Službenom glasniku".
Ona je najavila je mogućnost da predloži Vladi Srbije novi zakon o akcizama, sa izmenama koje bi se odnosile na duvanske proizvode. Dragutnović, međutim, nije precizirala da li će i kada to uraditi i istakla da je sa duvanskom industrijom bila dogovorena strategija o povećanju akciza, koja nije ispoštovana. "Mi ovoga puta kao država nismo bili na visini zadatka. Mene je lično sramota", rekla je ministarka.
Pojedini proizvođači cigareta zapretili su da će izmestiti fabrike iz Srbije zbog najave povećanja akciza na njihove proizvode.
Diana Dragutinović rekla je i da podaci o prihodima budžeta u januaru nisu mnogo ohrabrujući, ali da je bez obzira na to, još uvek rano razmišljati o rebalansu.
"Definitivno je još rano za bilo kakvu odluku o rebalansu. Na osnovu januarskih prihoda nismo baš ohrabreni, ali januar je uvek slab mesec po prihodima, zbog dosta neradnih dana", rekla je Dragutinović novinarima.
Odgovarajući na pitanje kada će biti uplaćen novac od prodaje NIS-a, Dragutinović je rekla da će ta sredstva stići u budžet u drugoj polovini godine.
Budžetski rashodi su uvek veći u drugoj polovini godine, pogotvo zbog izdataka za infrastrukturne projekte, rekla je Dragutinović i izrazila uverenje da će prihodi, koji se redovno prikupljaju, biti dovoljni za tekuće rashode a da će kapitalni rashodi biti finansirani tek kada pristignu prihodi od privatizacije.
(agencije/MONDO)
