U nastavku suđenja Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom, prvi svedok optužbe Veton Suroi izjavio je u sredu da je srpska policija u proleće 1999. proterivala albanske civile iz Prištine.
U nastavku suđenja Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom, prvi svedok optužbe Veton Suroi izjavio je u sredu da je srpska policija u proleće 1999. proterivala albanske civile iz Prištine.
General Đorđević, koji je u to vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999.
Suroi, prištinski novinar, izdavač i političar, tvrdio je da je "NATO bombardovanjem uspeo da prekine varvarsku kampanju srpske policije i vojske" koje su "milion Albanaca isterale iz kuća, a hiljade ubile".
"Krajem prve nedelje bombardovanja, počelo je masovno proterivanje Albanaca... Policija im je govorila da idu, usmeravala ih ka železničkoj stanici... Video sam, 1.aprila, celu reku ljudi, policija ih je pratila, nosili su kese u rukama, očito su bili isterani iz svojih kuća i nisu imali vremena ništa drugo da ponesu", rekao je Suroi.
Svedok je tvrdio i da Albanci nisu odlazili iz straha od bombardovanja, već zato što ih je terala policija.
Kazao je i da je sledećeg dana video kako policajci oduzimaju Albancima lične isprave i bacaju ih na "veliku gomilu".
Suroi je opisao i da je u prištinskoj ulici koju je nazvao "Crkvenom", zato što je u njoj pravoslavna crkva, video da su neoštećene bile kuće u čijim su prozorima bile istaknute pravoslavne ikone, dok su ostale bile opljačkane i spaljene.
U opširnom svedočenju o istoriji kosovske krize, Suroi je tvrdio da je promena etničke ravnoteže na Kosovu radi zadržavanja pokrajine pod srpskom kontrolom bila cilj vlasti Srbije još od ustavnih promena 1989. godine.
Po Suroiu, vlasti Srbije, stoga, nisu iskreno želele da dođu do mirnog rešenja na Kosovu tokom brojnih pokušaja pregovora, u kojima je i sam učestvovao, zaključno sa konferencijom u Rambujeu početkom 1999. godine.
(Beta)
General Đorđević, koji je u to vreme bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, optužen je za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon Albanaca sa Kosova u prvih šest meseci 1999.
Suroi, prištinski novinar, izdavač i političar, tvrdio je da je "NATO bombardovanjem uspeo da prekine varvarsku kampanju srpske policije i vojske" koje su "milion Albanaca isterale iz kuća, a hiljade ubile".
"Krajem prve nedelje bombardovanja, počelo je masovno proterivanje Albanaca... Policija im je govorila da idu, usmeravala ih ka železničkoj stanici... Video sam, 1.aprila, celu reku ljudi, policija ih je pratila, nosili su kese u rukama, očito su bili isterani iz svojih kuća i nisu imali vremena ništa drugo da ponesu", rekao je Suroi.
Svedok je tvrdio i da Albanci nisu odlazili iz straha od bombardovanja, već zato što ih je terala policija.
Kazao je i da je sledećeg dana video kako policajci oduzimaju Albancima lične isprave i bacaju ih na "veliku gomilu".
Suroi je opisao i da je u prištinskoj ulici koju je nazvao "Crkvenom", zato što je u njoj pravoslavna crkva, video da su neoštećene bile kuće u čijim su prozorima bile istaknute pravoslavne ikone, dok su ostale bile opljačkane i spaljene.
U opširnom svedočenju o istoriji kosovske krize, Suroi je tvrdio da je promena etničke ravnoteže na Kosovu radi zadržavanja pokrajine pod srpskom kontrolom bila cilj vlasti Srbije još od ustavnih promena 1989. godine.
Po Suroiu, vlasti Srbije, stoga, nisu iskreno želele da dođu do mirnog rešenja na Kosovu tokom brojnih pokušaja pregovora, u kojima je i sam učestvovao, zaključno sa konferencijom u Rambujeu početkom 1999. godine.
(Beta)
