"Od trenutka kada sam postao gradonačelnik Beograda, baš tada je krenula ta kampanja oko doktorata", rekao je Mali u intervjuu za Studio B.

On je istakao da je u međuvremenu četiri, pet komisija pokazalo i dokazalo da doktorat nije plagijat, da je rad prošao uvid javnosti, razne komisije i pravnu proceduru.

"Međutim, kod nekog dela ljudi sve se svodi na politiku, kada ne mogu da vam kažu ništa oko vašeg rada, oko rezultata vašeg rada, onda krenu sa takvim političkim napadima", ocenio je Mali.

Navodi da je magistrirao na Ekonomskom fakultetu, otišao u Ameriku kao stipendista, u Srbiji dobijao razne nagrade, a da je onda doktorat bio logičan nastavak i to u oblasti kojom se bavio 20 godina, restrukturiranje preduzeća, povećanje vrednosti.

Ako su mogli Nemci i Francuzi, možemo i mi

"Mali Šengen" nije stvaranje neke Jugoslavije već zone slobodne trgovine, kaže Mali. "Hoćemo da obični građani ne čekaju na graničnim prelazima, da roba ne čeka. Kada dođe investitor koji hoće da zapošljava da zapošljava i nas i njih, jer smo atraktivniji tako. I da nam stopa rasta ne bude 3,4 odsto nego 5,6,7“, rekao je on i podsetio da su se posle Drugog svetskog rata Francuzi i Nemci ujedinili da stvore Evropsku ekonomsku zajednicu. "Njih je ujedinio ekonomski interes. Da su se mirili brzinom kojom se mi mirimo na Balkanu ništa od Evrope ne bi bilo. Oni su hteli bolji standard za svoje građane i veći napredak, a to je ono što i mi danas hoćemo", objasnio je Mali.

Kako kaže, možda je pogrešio što na vreme nije reagovao na takvu kampanju protiv njega, ali dodaje da nije hteo da se meša u samostalnost Univerziteta i da od toga pravi političku priču.

"Mislio sam da će cela procedura i ljudi koji se time bave na kraju tih par stručnih komisija koje su tokom 5 godina potvrdile da to nije plagijat, da će to Univerzitet i prihvatiti", kaže Mali, dodajući da se onda pojave pojedinci kao Dragan Đilas ili Sergej Trifunović koji su rekli da će biti proglašen za plagijat, ili nazovi studenti.

"Na kraju po njima nema pritiska na komisiju, nema pritiska na rektorat. Pa šta je to nego pritisak", ukazuje Mali.

On dodaje da je u emotivnom trenutku rekao i da bi najradije zbog svega pocepao doktorat.

"A onda lepo da ih pozovem sve i da kažem gospodo, napisaću novi doktorat. Dakle to je postalo političko pitanje, hajde samo da završimo sa tim. Ako vam je to toliko veliki problem, ako nemate šta da mi kažete o mojim rezultatima, o mome radu, ako je doktorat najveći problem - neka vam. Ja se samo nadam da će komisija koja tek treba da donese odluku, tu odluku doneti na osnovu papira, na osnovu analiza, a ne na osnovu pritiska koji imaju", ističe Mali.

On navodi i da je za njega mnogo važno šta građani Srbije misle o njegovom radu, da li mu zameraju što rastu plate i penzije, što nam je javni dug nikada manji, što stopa nezaposlenosti pada, što imamo suficit u budžetu.

"Ja mislim da tu nemaju šta da mi zamere", ističe on.

Govoreći o opoziciji kaže da samo može da se nasmeje ono što oni rade.

"Oni neka rade svoj posao kako ga rade, a narod na kraju daje svoje mišljenje i njihova politika politika vešala na Terazijama, politika maltretiranja venčanih kumova, politika da ulećete u RTS, politika da opkoljavate predsednika gde god da krene, to nije politika već je nedostatak politike. Ako šire tu mržnju neka je šire, ja hoću da širim rad, hoću da širim budućnost, neku priču oko budućnosti", poručio je Mali.

On je izjavio da britanski "Fajnenšel tajms" rangira Srbiju kao broj jedan po privlačenju direktnih stranih investicija.

"Fajnenšel tajms rangira Srbiju kao broj jedan po privlačenju direktnih stranih investicija. U prvih osam meseci ove godine imamo preko 40 odsto više stranih investicija nego u istom periodu prošle", rekao je Mali.

Ministar je govorio i o budžetu za 2020. godinu i kazao da će 20. novembra ući u Skupštinu, gde će braniti budžet, 45 zakona i poreske olakšice koje su predviđene za, kako kaže, pravljenje još boljeg poslovnog ambijenta u našoj zemlji.

"Pred nama je set budžetskih zakona, dva su važna elementa, pre svega rasterećenje privrede od doprinosa i poreza. Prošle godine je bilo 63 odsto opterećenje pa smo smanjili na 62, sledeće godine ga smanjujemo za još jedan odsto na 61", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, to će državu "koštati" 13,1 milijardu dinara, u smislu gubitka u prihodima, ali će, kaže, s druge strane to biti podsticaj da se privreda rastereti za toliko i da taj novac uloži u zapošljavanje novih kadrova, povećanje plata ili nabavku opreme.

"To je veoma važan signal i za investitore", poručio je Mali.