Velika sala Doma narodne skupštine intenzivno se renovira kako bi od marta u njoj mogle da se održavaju plenarne sednice, rekao je Tanjugu sekretar parlamenta Veljko Odalović.
"Počeli smo ozbiljne radove i činimo ogroman napor da veliku salu do 1. marta, privedemo nameni i da prolećno zasedanje bude ili kompletno ili bar delimično u tom objektu, " rekao je Odalović.
On je podsetio da su radovi započeti 2001.godine, a da su 2003. zaustavljeni i praktično posle toga nije ni bilo aktivnosti.
Odalović je objasnio da se sada paralelno radi na uređenju sale i uspostavljanju elektronskog sistema za glasanje.
Prema njegovim rečima, velikoj sali treba da se vrati autentičan izgled od pre 72 godine, a radi se po projektu koji je urađen sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Istovremeno se radi na uspostavljanju kompletnog sistema za glasanje, što je vrlo složen projekat koji je iz nepoznatih razloga bio zaustavljen.
Odalović je rekao da se planira da većina aktivnosti parlamenta bude preneta u Dom narodne skupštine, a ako ne, bar plenarne sednice.
On je naveo da bi trebalo da se obezbede svi neophodni uslovi za normalno funkcionisanje koji podrazumevaju javnost rada, sistem za glasanje i za govor sa mesta, za kompletan sistem evidentiranja svega onoga što se dešava, kao i za rad medija.
Sekretar je rekao i da nema precizne računice o ukupnim troškovima tih radova, jer su ugovori sa izvođačima sklapani ranije i nisu raskinuti.
"Sa izvođačima pokušavamo da nađemo rešenja koja neće biti ni na štetu skupštine, ni na štetu njih, a što je najvažnije da se ne zaustavi proces rada," objasnio je Odalović.
On je precizirao da će u svakom slučaju parlament i ubuduće koristiti zgradu u ulici Kralja Milana, u kojoj se sada održavaju sve plenarne sednice i sednice odbora, a gde su smeštene i kancelarije poslaničkih grupa i stručnih službi.
Planove za preseljenje srpskog parlamenta u reprezentativno zdanje na Trgu Nikole Pašića imali su i prethodni predsednici Skupštine Oliver Dulić i Predrag Marković, ali to nije realizovano, jer prostor nije bio prilagođen svim potrebama za rad i smeštaj poslaničkih klubova.
Dom narodne Skupstine prešao je u vlasništvo Srbije u leto 2006. godine, posle raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Gradnja zgrade, sa namerom da bude srpski parlament, počela je još 1907. godine, kada je kamen temeljac postavio kralj Petar Prvi Karađorđević.
Projekat je uradio arhitekta Jovan Ilkić, a kasnije je uređenje enterijera povereno ruskom arhiterkti emigrantu Nikolaju Krasnovu.
Gradnja je završena tek skoro tri decenije kasnije, 20. oktobra 1936. godine, a u novoj zgradi prvi put je zasedala Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije.
Posle rata, nekoliko narednih decenija, u ovoj zgradi bilo je sedište parlamenta FNRJ a kasnije SFRJ.
Nakon raspada SFRJ, devedesetih godina prošlog veka, ova zgrada postaje sedište Savezne skupstine proglašenjem SRJ, a od marta 2003. godine Skupstina državne zajednice SCG.
Zgrada predstavlja repliku bečkog parlamenta, a pored dve velike sale za skupštinske sednice raspolaže s osam manjih sala za sednice.
Tokom 5. oktobra 2000. u građanskim protestima protiv dotadašnje vlasti zgrada je oštećena, ali je nakon toga temeljno rekonstruisana prema prvobitnom izgledu iz 1936. godine.
Zbog značaja svoje funkcije, vezanosti za istorijske događaje, kao i arhitektonskih i umetničkih vrednosti zgrada Skupštine bivše Jugoslavije je 1984. godine proglašena za spomenik kulture.
(Tanjug)
"Počeli smo ozbiljne radove i činimo ogroman napor da veliku salu do 1. marta, privedemo nameni i da prolećno zasedanje bude ili kompletno ili bar delimično u tom objektu, " rekao je Odalović.
On je podsetio da su radovi započeti 2001.godine, a da su 2003. zaustavljeni i praktično posle toga nije ni bilo aktivnosti.
Odalović je objasnio da se sada paralelno radi na uređenju sale i uspostavljanju elektronskog sistema za glasanje.
Prema njegovim rečima, velikoj sali treba da se vrati autentičan izgled od pre 72 godine, a radi se po projektu koji je urađen sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture.
Istovremeno se radi na uspostavljanju kompletnog sistema za glasanje, što je vrlo složen projekat koji je iz nepoznatih razloga bio zaustavljen.
Odalović je rekao da se planira da većina aktivnosti parlamenta bude preneta u Dom narodne skupštine, a ako ne, bar plenarne sednice.
On je naveo da bi trebalo da se obezbede svi neophodni uslovi za normalno funkcionisanje koji podrazumevaju javnost rada, sistem za glasanje i za govor sa mesta, za kompletan sistem evidentiranja svega onoga što se dešava, kao i za rad medija.
Sekretar je rekao i da nema precizne računice o ukupnim troškovima tih radova, jer su ugovori sa izvođačima sklapani ranije i nisu raskinuti.
"Sa izvođačima pokušavamo da nađemo rešenja koja neće biti ni na štetu skupštine, ni na štetu njih, a što je najvažnije da se ne zaustavi proces rada," objasnio je Odalović.
On je precizirao da će u svakom slučaju parlament i ubuduće koristiti zgradu u ulici Kralja Milana, u kojoj se sada održavaju sve plenarne sednice i sednice odbora, a gde su smeštene i kancelarije poslaničkih grupa i stručnih službi.
Planove za preseljenje srpskog parlamenta u reprezentativno zdanje na Trgu Nikole Pašića imali su i prethodni predsednici Skupštine Oliver Dulić i Predrag Marković, ali to nije realizovano, jer prostor nije bio prilagođen svim potrebama za rad i smeštaj poslaničkih klubova.
Dom narodne Skupstine prešao je u vlasništvo Srbije u leto 2006. godine, posle raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Gradnja zgrade, sa namerom da bude srpski parlament, počela je još 1907. godine, kada je kamen temeljac postavio kralj Petar Prvi Karađorđević.
Projekat je uradio arhitekta Jovan Ilkić, a kasnije je uređenje enterijera povereno ruskom arhiterkti emigrantu Nikolaju Krasnovu.
Gradnja je završena tek skoro tri decenije kasnije, 20. oktobra 1936. godine, a u novoj zgradi prvi put je zasedala Narodna skupština Kraljevine Jugoslavije.
Posle rata, nekoliko narednih decenija, u ovoj zgradi bilo je sedište parlamenta FNRJ a kasnije SFRJ.
Nakon raspada SFRJ, devedesetih godina prošlog veka, ova zgrada postaje sedište Savezne skupstine proglašenjem SRJ, a od marta 2003. godine Skupstina državne zajednice SCG.
Zgrada predstavlja repliku bečkog parlamenta, a pored dve velike sale za skupštinske sednice raspolaže s osam manjih sala za sednice.
Tokom 5. oktobra 2000. u građanskim protestima protiv dotadašnje vlasti zgrada je oštećena, ali je nakon toga temeljno rekonstruisana prema prvobitnom izgledu iz 1936. godine.
Zbog značaja svoje funkcije, vezanosti za istorijske događaje, kao i arhitektonskih i umetničkih vrednosti zgrada Skupštine bivše Jugoslavije je 1984. godine proglašena za spomenik kulture.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
