Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Kosovu u kojoj se navodi da "prelazni aranžmani dogovoreni između UN i Vlade Srbije moraju da budu ponovo razmotreni u skladu s razvojem događaja na terenu, jednom kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost".
EP je u rezoluciji, takođe, pozvao članice Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.
Parlament je na zasedanju u Strazburu usvojio rezoluciju koju je predložio holandski poslanik Jost Lagendajk sa 424 glasa za i 133 protiv.
U rezoluciji se pozdravlja "uspešno razmeštanje Euleksa širom Kosova, uključujući i severno od reke Ibar" i ponavlja se odbacivanje mogućnosti podele Kosova.
U njoj se poziva međunarodna zajednica da "u potpunosti podrži Euleks" i da "olakša preuzimanje širom Kosova svih nadležnosti UNMIK-a iz oblasti carina, policije i pravosuđa".
Rezolucija "pozdravlja pristanak Vlade Srbije na razmeštanje Euleksa i njenu spremnost da sarađuje s njom" i ohrabruje Srbiju da "nastavi da pokazuje ovaj konstruktivan pristup, koji je u skladu s težnjama države da pristupi EU".
EP je, pre glasanja, usvojio amandman na nacrt rezolucije u kojem se "članice EU koje nisu priznale Kosova ohrabruju da to učine".
Od 27 članica EU, nezavisnost Kosova nisu priznale Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.
U izjavi Tanjugu po okončanju glasanja, Lagendajk je izrazio zadovoljstvo usvajanjem rezolucije i amandmana.
"To je moralni i politički poziv svim članicama EU da priznaju nezavisnost Kosova. On dokazuje da većina u Evropskom parlamentu želi da preostale članice EU priznaju Kosovo", rekao je Lagendajk.
On je napomenuo da je jasno da te zemlje imaju svoje procedure vezane za proces priznavanja i da, stoga, ne očekuje da će poziv EP odmah uticati na njihove stavove.
EP je u rezoluciji, takođe, pozvao članice Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.
Parlament je na zasedanju u Strazburu usvojio rezoluciju koju je predložio holandski poslanik Jost Lagendajk sa 424 glasa za i 133 protiv.
U rezoluciji se pozdravlja "uspešno razmeštanje Euleksa širom Kosova, uključujući i severno od reke Ibar" i ponavlja se odbacivanje mogućnosti podele Kosova.
U njoj se poziva međunarodna zajednica da "u potpunosti podrži Euleks" i da "olakša preuzimanje širom Kosova svih nadležnosti UNMIK-a iz oblasti carina, policije i pravosuđa".
Rezolucija "pozdravlja pristanak Vlade Srbije na razmeštanje Euleksa i njenu spremnost da sarađuje s njom" i ohrabruje Srbiju da "nastavi da pokazuje ovaj konstruktivan pristup, koji je u skladu s težnjama države da pristupi EU".
EP je, pre glasanja, usvojio amandman na nacrt rezolucije u kojem se "članice EU koje nisu priznale Kosova ohrabruju da to učine".
Od 27 članica EU, nezavisnost Kosova nisu priznale Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar.
U izjavi Tanjugu po okončanju glasanja, Lagendajk je izrazio zadovoljstvo usvajanjem rezolucije i amandmana.
"To je moralni i politički poziv svim članicama EU da priznaju nezavisnost Kosova. On dokazuje da većina u Evropskom parlamentu želi da preostale članice EU priznaju Kosovo", rekao je Lagendajk.
On je napomenuo da je jasno da te zemlje imaju svoje procedure vezane za proces priznavanja i da, stoga, ne očekuje da će poziv EP odmah uticati na njihove stavove.
Slovačka ne odstupa
Slovačka i dalje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i u tome neće promeniti ništa rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva da se Kosovo prizna, saopštio je portparol slovačkog Ministarstva inostranih poslova Jan Škoda.
"Ni usvajanje nove rezolucije, koju usput nisu podržali slovački poslanici EP, ne menja ništa u stavu Slovačke koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", kazao je Škoda slovačkoj agenciji TASR.
Taj kurs čvrstog odbijanja Slovačke da prizna novu državu na Balkanu uz obrazloženje da je Kosovo postalo nezavisno kršenjem međunarodnog prava zadržao je posle odlaska Jana Kubiša sa funkcije i novi šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.
Slovački premijer Robert Fico ove jeseni tokom posete Beogradu upozorio je da ako postoji makar trunka pravde na ovom svetu da će i Međunarodni sud pravde priznati da je nezavišnoću Kosova prekršeno međunarodno pravo, podsećaju danas slovački mediji.
"Ni usvajanje nove rezolucije, koju usput nisu podržali slovački poslanici EP, ne menja ništa u stavu Slovačke koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", kazao je Škoda slovačkoj agenciji TASR.
Taj kurs čvrstog odbijanja Slovačke da prizna novu državu na Balkanu uz obrazloženje da je Kosovo postalo nezavisno kršenjem međunarodnog prava zadržao je posle odlaska Jana Kubiša sa funkcije i novi šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.
Slovački premijer Robert Fico ove jeseni tokom posete Beogradu upozorio je da ako postoji makar trunka pravde na ovom svetu da će i Međunarodni sud pravde priznati da je nezavišnoću Kosova prekršeno međunarodno pravo, podsećaju danas slovački mediji.
Kosovo i Srbija kao Istočna i Zapadna Nemačka
Jost Lagendajk izjavio je da je za odnos Srbije i Kosova potrebno "kreativno diplomatsko rešenje", i kao primer naveo rešenja koje su našle bivše Istočna i Zapadna Nemačka, i Irska i Severna Irska.
"Nije realno očekivati da Srbija prizna Kosovo u dogledno vreme, ali ni Srbija, ni Kosovo, ni Evropska Unija (EU) ne smeju da dodatno gube vreme za približavanje Beograda i Prištine EU, tako da moramo da tražimo kreativno diplomatsko rešenje koje ne bi nikom naškodilo, a donelo bi korist svima", rekao je Lagendajk za današnji novosadski "Dnevnik".
Prema njegovim rečima, da bi Srbija i Kosovo ušli u EU, moraju da pronađu formulu koja će im omogućiti da realizuju istovetni cilj.
"Ideja o rešenju po uzoru na dve Nemačke, kojim su se strane, i pored međusobnog nepriznavanja, obavezale na to da ne sprečavaju jedna drugu u međunarodnim aktivnostima, mogla bi biti osnova za dogovor dveju strana koji bi EU potvrdila", smatra Lagendajk.
Dodao je da je dobar primer i kako je Irska u svom prvom ustavu regulisala pitanje Severne Irske, s obzirom na to da se rešenje pokazalo funkcionalnim jer su i Irska i Velika Britanija u EU.
Lagendajk je rekao da je "daleko od realnosti" podela Kosova, pošto bi takav potez mogao izazvati lančanu reakciju u regionu, "u samoj Srbiji, Bosni, Makedoniji".
Ocenio je da će EU na Kosovu ostati "godinama, a možda i više od decenije" jer uspostavljanje vladavine prava zahteva mnogo vremena.
Lagendajk je ukazao da se ne slaže sa stavom Holandije koja evropsku integraciju Srbije uslovljava izručenjem optuženog za genocid Ratka Mladića Tribunalu u Hagu.
Ocenio je da - u slučaju da glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc proceni da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom iako nije izručila Mladića - holandska vlada treba da poruči holandskim poslanicima da "budu praktični, a ne tvrdoglavi".
Profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu Stiven Majer u raspravi o budućnosti Kosova izjavio je, međutim, da je podela Kosova, posle usvajanja plana generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna od šest tačaka, već počela.
"Kosovo mora da bude podeljeno, jer neće moći da funkcioniše ni na jedan drugi način", rekao je Majer na skupu u američkom Institutu za mir u Vašingtonu, preneo je u četvrtak "Glas Amerike".
"Mislim da se ljudima koji žive u južnim enklavama, i to se događalo više puta u prošlosti, ili mora ponuditi novac i podrška da se isele, ili međunarodna zajednica mora da se obaveže sporazumom da će ih štititi, ukoliko ostanu, i onda mogu da se integrišu", rekao je Majer.
(agencije/MONDO)
"Nije realno očekivati da Srbija prizna Kosovo u dogledno vreme, ali ni Srbija, ni Kosovo, ni Evropska Unija (EU) ne smeju da dodatno gube vreme za približavanje Beograda i Prištine EU, tako da moramo da tražimo kreativno diplomatsko rešenje koje ne bi nikom naškodilo, a donelo bi korist svima", rekao je Lagendajk za današnji novosadski "Dnevnik".
Prema njegovim rečima, da bi Srbija i Kosovo ušli u EU, moraju da pronađu formulu koja će im omogućiti da realizuju istovetni cilj.
"Ideja o rešenju po uzoru na dve Nemačke, kojim su se strane, i pored međusobnog nepriznavanja, obavezale na to da ne sprečavaju jedna drugu u međunarodnim aktivnostima, mogla bi biti osnova za dogovor dveju strana koji bi EU potvrdila", smatra Lagendajk.
Dodao je da je dobar primer i kako je Irska u svom prvom ustavu regulisala pitanje Severne Irske, s obzirom na to da se rešenje pokazalo funkcionalnim jer su i Irska i Velika Britanija u EU.
Lagendajk je rekao da je "daleko od realnosti" podela Kosova, pošto bi takav potez mogao izazvati lančanu reakciju u regionu, "u samoj Srbiji, Bosni, Makedoniji".
Ocenio je da će EU na Kosovu ostati "godinama, a možda i više od decenije" jer uspostavljanje vladavine prava zahteva mnogo vremena.
Lagendajk je ukazao da se ne slaže sa stavom Holandije koja evropsku integraciju Srbije uslovljava izručenjem optuženog za genocid Ratka Mladića Tribunalu u Hagu.
Ocenio je da - u slučaju da glavni tužilac Tribunala Serž Bramerc proceni da Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom iako nije izručila Mladića - holandska vlada treba da poruči holandskim poslanicima da "budu praktični, a ne tvrdoglavi".
Profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu Stiven Majer u raspravi o budućnosti Kosova izjavio je, međutim, da je podela Kosova, posle usvajanja plana generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki Muna od šest tačaka, već počela.
"Kosovo mora da bude podeljeno, jer neće moći da funkcioniše ni na jedan drugi način", rekao je Majer na skupu u američkom Institutu za mir u Vašingtonu, preneo je u četvrtak "Glas Amerike".
"Mislim da se ljudima koji žive u južnim enklavama, i to se događalo više puta u prošlosti, ili mora ponuditi novac i podrška da se isele, ili međunarodna zajednica mora da se obaveže sporazumom da će ih štititi, ukoliko ostanu, i onda mogu da se integrišu", rekao je Majer.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
