Kosovo - najveća pretnja bezbednosti Srbije
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je izjavio da je NATO izgubio poverenje Srbije zbog uloge koju je odigrao u stvarnju, obučavanju i formiranju takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), a ministar odbrane Dragan Šutanovac je rekao za nijnovoji broj nedeljnika "Džejns difens vikli" da Srbija verovatno neće zatražiti punopravno članstvo u NATO, ali namerava da jača partnerstvo sa Alijansom kroz intenzivnije učestvovanje u medunarodnim operacijama.
Šef srpske diplomatije je istakao u intervjuu za "Blic" da takva uloga NATO-a u stavaranju KBS predstavlja flagrantno kršenje Rezolucije 1244, što je za Srbiju neprihvatljivo, podsećajući da je generalni sekretar NATO-a izrazio spremnost da razgovara o mogućnosti revizije Kumanovskog sporazuma, iako je tu mogućnost odbacila Evropska unija.
Jeremić je konstatovao da su "u ovom trenutku naši odnosi bliži sa Rusijom, nego sa SAD, jer između nas i Rusije ne postoji nijedno otvoreno pitanje, dok s Vašingtonom imamo neslaganje kada je reč o budućm statusu Kosova i Metohije".
"Pokušavamo da sa SAD na najbliži mogući način sarađujemo u po svim ostalim pitanjima", dodao je on.
Odgovarajući na pitanje da li se kosovsko pitanje treba da bude barijera u odnosima Srbije i SAD, ministar je rekao da "mi imamo ustavnu obavezu da branimo teritorijalnu celovitost zemlje i nastavićemo da to cicnimo svim pravnim, političkimi diplomatskim sredstvima, vodeći računa i o drugim državnim interesima."
Jeremić je podsetio da su spoljnopolitički prioriteti zemlje odbrana ustavnog poretka, ubrzanje evrointergacija i poboljšanje odnosa u regionu.
On je ocenio da je dosadašnja diplomatska aktvnost bila uspešna, jer je relativno mali broj država priznao nezavisno Kosovo i pored velikih pritisaka, a uspeli smo i da to pitanje prebacimo sa političkog na pravni teren i za to dobili podršku većine sveta u UN.
Šutanovac je rekao da će cilj Beograda biti da uradi ono što su neke evropske zemlje već učinile - kao što su Švedska i Austrija - stavljajući članstvo u EU ispred dalje integracije u NATO.
Srpski ministar, koji je boravio u Londonu 26. januara, kazao je da postoji niz oblasti u kojima može jačati saradnja NATO-a i Srbije i da se to naročito odnosi na mirovne misije UN, navodi taj nedeljnik, specijalizovan za bezbednosna pitanja, u internet izdanju.
"Ja mislim da bi Srbija trebalo da jača saradnju sa NATO-om, a najbolji način za to je partnerstvo u operacijama UN, na primer. To će biti veoma važno za nas u budućnosti", izjavio je srpski ministar.
Šutanovac je priznao da bi svaki pokušaj povećanja broja srpskih pripadnika mirovnih operacija u inostranstvu mogao naići na protivljenje javnosti u Srbiji.
On je kazao da, takođe, postoji mogućnost da Srbija članicama NATO-a i partnerima omogući pristup Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, kao i centru za obuku u nuklearnoj, biološkoj i hemijskoj odbrani u Kruševcu, koji je već organizovao kurseve za Organizcaiju za zabranu hemijskog oružja.
Šef srpske diplomatije je istakao u intervjuu za "Blic" da takva uloga NATO-a u stavaranju KBS predstavlja flagrantno kršenje Rezolucije 1244, što je za Srbiju neprihvatljivo, podsećajući da je generalni sekretar NATO-a izrazio spremnost da razgovara o mogućnosti revizije Kumanovskog sporazuma, iako je tu mogućnost odbacila Evropska unija.
Jeremić je konstatovao da su "u ovom trenutku naši odnosi bliži sa Rusijom, nego sa SAD, jer između nas i Rusije ne postoji nijedno otvoreno pitanje, dok s Vašingtonom imamo neslaganje kada je reč o budućm statusu Kosova i Metohije".
"Pokušavamo da sa SAD na najbliži mogući način sarađujemo u po svim ostalim pitanjima", dodao je on.
Odgovarajući na pitanje da li se kosovsko pitanje treba da bude barijera u odnosima Srbije i SAD, ministar je rekao da "mi imamo ustavnu obavezu da branimo teritorijalnu celovitost zemlje i nastavićemo da to cicnimo svim pravnim, političkimi diplomatskim sredstvima, vodeći računa i o drugim državnim interesima."
Jeremić je podsetio da su spoljnopolitički prioriteti zemlje odbrana ustavnog poretka, ubrzanje evrointergacija i poboljšanje odnosa u regionu.
On je ocenio da je dosadašnja diplomatska aktvnost bila uspešna, jer je relativno mali broj država priznao nezavisno Kosovo i pored velikih pritisaka, a uspeli smo i da to pitanje prebacimo sa političkog na pravni teren i za to dobili podršku većine sveta u UN.
Šutanovac je rekao da će cilj Beograda biti da uradi ono što su neke evropske zemlje već učinile - kao što su Švedska i Austrija - stavljajući članstvo u EU ispred dalje integracije u NATO.
Srpski ministar, koji je boravio u Londonu 26. januara, kazao je da postoji niz oblasti u kojima može jačati saradnja NATO-a i Srbije i da se to naročito odnosi na mirovne misije UN, navodi taj nedeljnik, specijalizovan za bezbednosna pitanja, u internet izdanju.
"Ja mislim da bi Srbija trebalo da jača saradnju sa NATO-om, a najbolji način za to je partnerstvo u operacijama UN, na primer. To će biti veoma važno za nas u budućnosti", izjavio je srpski ministar.
Šutanovac je priznao da bi svaki pokušaj povećanja broja srpskih pripadnika mirovnih operacija u inostranstvu mogao naići na protivljenje javnosti u Srbiji.
On je kazao da, takođe, postoji mogućnost da Srbija članicama NATO-a i partnerima omogući pristup Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, kao i centru za obuku u nuklearnoj, biološkoj i hemijskoj odbrani u Kruševcu, koji je već organizovao kurseve za Organizcaiju za zabranu hemijskog oružja.
Kosovo - najveća pretnja bezbednosti Srbije
Državni sekretar Ministarstva odbrane Dušan Spasojević izjavio je da je najveća pretnja bezbednosti Srbije protivpravno i jednostrano proglašena nezavisnosti Kosova i Metohije.
"Nametanje jednostranog rešenja može da učini da to područje postane dugotrajni faktor nestabilnosti u regionu. S druge strane, mi smatramo da se proevropska politička orijentacija Srbije pozitivno odražava na njenu bezbednost i da je smanjena mogućnost direktne pretnje ili agresije na Srbiju", rekao je Spasojević u intervjuu "Politici".
Što se tiče nacionalnih interesa Srbije, on je kazao da su to očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavina prava i razvoj demokratije, integracija u EU, zaštita života i imovine građana, ekonomski razvoj...
Spasojević je istakao da bi Strategija nacionalne bezbednosti, o kojoj je dugo vođena rasprava, trebalo da bude usvojena na vladi dokraja februara, a zatim odmah upućena u skupštinsku proceduru.
Na pitanje o članstvu Srbije u NATO, on je kazao da pitanje članstva u nekom vojno-političkom savezu nije samo pitanje vojske, već države, istakavši da je to pre svega političko pitanje.
"Narodna skupština je proglasila neutralnost i mi kao Ministarstvo odbrane samo sledimo državnu politiku, koja u ovom trenutku kaže da je učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir prava mera naše saradnje s NATO-om", rekao je državni sekretar.
On je rekao da, kad je reč o bezbednosti i odbrani, postoji pet opcija.
"To je oslonac na sopstvenu vojsku i sistem bezbednosti pod okriljem UN, status oružane ili neoružane neutralnosti, odbrambeni sporazumi s drugim državama, uključivanje u NATO ili samo u vojne formacije EU, a moguća je i kombinacija nekoliko prethodnih opcija", kazao je on.
(agencije/MONDO)
"Nametanje jednostranog rešenja može da učini da to područje postane dugotrajni faktor nestabilnosti u regionu. S druge strane, mi smatramo da se proevropska politička orijentacija Srbije pozitivno odražava na njenu bezbednost i da je smanjena mogućnost direktne pretnje ili agresije na Srbiju", rekao je Spasojević u intervjuu "Politici".
Što se tiče nacionalnih interesa Srbije, on je kazao da su to očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti, očuvanje unutrašnje stabilnosti, vladavina prava i razvoj demokratije, integracija u EU, zaštita života i imovine građana, ekonomski razvoj...
Spasojević je istakao da bi Strategija nacionalne bezbednosti, o kojoj je dugo vođena rasprava, trebalo da bude usvojena na vladi dokraja februara, a zatim odmah upućena u skupštinsku proceduru.
Na pitanje o članstvu Srbije u NATO, on je kazao da pitanje članstva u nekom vojno-političkom savezu nije samo pitanje vojske, već države, istakavši da je to pre svega političko pitanje.
"Narodna skupština je proglasila neutralnost i mi kao Ministarstvo odbrane samo sledimo državnu politiku, koja u ovom trenutku kaže da je učešće Srbije u programu Partnerstvo za mir prava mera naše saradnje s NATO-om", rekao je državni sekretar.
On je rekao da, kad je reč o bezbednosti i odbrani, postoji pet opcija.
"To je oslonac na sopstvenu vojsku i sistem bezbednosti pod okriljem UN, status oružane ili neoružane neutralnosti, odbrambeni sporazumi s drugim državama, uključivanje u NATO ili samo u vojne formacije EU, a moguća je i kombinacija nekoliko prethodnih opcija", kazao je on.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.