Ministarska inostranih poslova Mađarske Kinga Genc izjavila je u Budimpešti da postoje veliki izgledi da Srbija još ove godine dospe na "belu" šengensku listu.
"Velike su šanse da Evropska unija ukine vize građanima Srbije još u 2009. godini" , istakla je ona na konferenciji za novinare nakon susreta sa svojim srpskim kolegom Vukom Jeremićem.
Prema njenim rečima tokom njihovog razgovora je, pored ostalog, istaknuta spremnost obe strane da se ponovo uspostavi direktna vazdušna linija na relaciji Budimpešta-Beograd.
I Genc i Jeremić su naglasili da svog suseda smatraju "izuzetnim partnerom" u svim oblastima političkog, privrednog i kulturnog života, navodi mađarska nacionalna agencija MTI.
Vuk Jeremić rekao je da je za Srbiju centralni strateški prioritet u 2009. godini ubrzano pristupanje Evropskoj uniji i dodao da Mađarska pruža punu podršku Srbiji na tom putu.
On je, tokom predavanja na Korvinus univerzitetu u Budimpešti, rekao da je pred Srbijom još uvek dugačak put do pristupanja EU, ali da 2009. godina može postati "odskočna godina za evropske integracije".
"Još uvek je veliki put pred nama. Međutim, ako udvostručimo naše napore i ako bude postojala dobra volja, koje ima u mnogim delovima Evrope, 2009. godina može postati odskočna godina za evropske integracije", istakao je Jeremić.
Srpski ministar spoljnih poslova se zahvalio Mađarskoj na podršci na planu vizne liberalizacije za građane Srbije. "Uz vašu i uz pomoć drugih država Unije, redovi ispred evropskih ambasada u Beogradu mogli bi da nestanu do kraja godine", dodao je Jeremić.
On se založio i za odmrzavanje Prelaznog sporazuma između Srbije i EU.
"Zajedno sa većinom ostalih članica EU, Mađarska ne sumnja da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom. Predložili smo da EU pošalje misiju u Beograd, sa zadatkom da stvori kompletnu sliku o punoj saradnji s Tribunalom, pa bi EU tako mogla direktno da se informiše o trudu koji Srbija preduzima da bi završila svoje obaveze prema Haškom sudu", istakao je Jeremić.
On je dodao da će Srbija moći potpuno da se posveti ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, kada ta poslednja prepreka bude prevaziđena.
"To će biti značajno za stvaranje osećaja da Srbija pripada EU. Uz pomoć naših partnera kao što je Mađarska, Srbija bi zvanični status kandidata za članstvo u EU mogla da dobije do kraja ove godine", naglasio je Jeremić.
"Ako ovaj paket postane realnost u 2009. godini, naše društvo bi moglo da bude oslobođeno neizvesnosti tranizicionog međustanja, koje bi bilo zamenjeno jasnom namerom, veoma važnom u vremenu međunarodne političke i ekonomske nesigurnosti koja pogađa sve nas", ocenio je Jeremić.
On je kazao da je Srbija pokazala posvećenost regionalnoj saradnji, i pored toga što su neki susedi odlučili da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"Velike su šanse da Evropska unija ukine vize građanima Srbije još u 2009. godini" , istakla je ona na konferenciji za novinare nakon susreta sa svojim srpskim kolegom Vukom Jeremićem.
Prema njenim rečima tokom njihovog razgovora je, pored ostalog, istaknuta spremnost obe strane da se ponovo uspostavi direktna vazdušna linija na relaciji Budimpešta-Beograd.
I Genc i Jeremić su naglasili da svog suseda smatraju "izuzetnim partnerom" u svim oblastima političkog, privrednog i kulturnog života, navodi mađarska nacionalna agencija MTI.
Vuk Jeremić rekao je da je za Srbiju centralni strateški prioritet u 2009. godini ubrzano pristupanje Evropskoj uniji i dodao da Mađarska pruža punu podršku Srbiji na tom putu.
On je, tokom predavanja na Korvinus univerzitetu u Budimpešti, rekao da je pred Srbijom još uvek dugačak put do pristupanja EU, ali da 2009. godina može postati "odskočna godina za evropske integracije".
"Još uvek je veliki put pred nama. Međutim, ako udvostručimo naše napore i ako bude postojala dobra volja, koje ima u mnogim delovima Evrope, 2009. godina može postati odskočna godina za evropske integracije", istakao je Jeremić.
Srpski ministar spoljnih poslova se zahvalio Mađarskoj na podršci na planu vizne liberalizacije za građane Srbije. "Uz vašu i uz pomoć drugih država Unije, redovi ispred evropskih ambasada u Beogradu mogli bi da nestanu do kraja godine", dodao je Jeremić.
On se založio i za odmrzavanje Prelaznog sporazuma između Srbije i EU.
"Zajedno sa većinom ostalih članica EU, Mađarska ne sumnja da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom. Predložili smo da EU pošalje misiju u Beograd, sa zadatkom da stvori kompletnu sliku o punoj saradnji s Tribunalom, pa bi EU tako mogla direktno da se informiše o trudu koji Srbija preduzima da bi završila svoje obaveze prema Haškom sudu", istakao je Jeremić.
On je dodao da će Srbija moći potpuno da se posveti ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena, kada ta poslednja prepreka bude prevaziđena.
"To će biti značajno za stvaranje osećaja da Srbija pripada EU. Uz pomoć naših partnera kao što je Mađarska, Srbija bi zvanični status kandidata za članstvo u EU mogla da dobije do kraja ove godine", naglasio je Jeremić.
"Ako ovaj paket postane realnost u 2009. godini, naše društvo bi moglo da bude oslobođeno neizvesnosti tranizicionog međustanja, koje bi bilo zamenjeno jasnom namerom, veoma važnom u vremenu međunarodne političke i ekonomske nesigurnosti koja pogađa sve nas", ocenio je Jeremić.
On je kazao da je Srbija pokazala posvećenost regionalnoj saradnji, i pored toga što su neki susedi odlučili da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Zakone Srbije i EU usaglasiti do 2012.
Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je prethodno da je cilj da do kraja 2012. godine srpski zakoni u potpunosti budu usaglašeni sa zakonima EU.
"Naš veoma ambiciozni cilj jeste da do kraja 2012. naši zakoni u potpunosti budu usaglašeni sa zakonima EU. Da bismo ga ostvarili, Vlada i Skupština moraju predlagati i usvajati otprilike 200 evropskih zakona godišnje i zato će promena Poslovnika o radu parlamenta biti dragocena", izjavio je Đelić za Danas.
On je naveo da se nastavljaju konsultacije oko podnošenja kandidature Srbije za članstvo u EU, jer je važno da "taj čin, koji je političke prirode, bude primljen sa odobravanjem u celoj EU".
"Potpuno je jasno da Srbija ne može formalno dobiti status kandidata sve dok se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne primeni u punoj snazi, a do toga će doći posle završetka saradnje s Haškim tribunalom. Nezavisno od toga, apliciraćemo za članstvo u EU, to je važan politički čin", ocenio je Đelić.
Odgovarajući na pitanje koliko je regionalna saradnja i saradnja s institucijama Kosova, važna u evropskim integracijama, on je rekao da unutar EU postoji konsenzus da su evropske integracije Srbije i rešavanje statusa Kosova dva odvojena procesa.
"Evropske integracije nas nikada neće dovesti do puzajućeg priznanja nezavisnosti Kosova. Ali, EU očekuje od Srbije da izvrši unutrašnje reforme i završi saradnju s Hagom, a kada se govori o regionalnoj saradnji, može se samo govoriti o zemljama članicama UN, koje sve zemlje EU priznaju, što naravno nije slučaj sa tzv. Kosovom", objasnio je potpredsednik srpske vlade.
(agencije/MONDO)
"Naš veoma ambiciozni cilj jeste da do kraja 2012. naši zakoni u potpunosti budu usaglašeni sa zakonima EU. Da bismo ga ostvarili, Vlada i Skupština moraju predlagati i usvajati otprilike 200 evropskih zakona godišnje i zato će promena Poslovnika o radu parlamenta biti dragocena", izjavio je Đelić za Danas.
On je naveo da se nastavljaju konsultacije oko podnošenja kandidature Srbije za članstvo u EU, jer je važno da "taj čin, koji je političke prirode, bude primljen sa odobravanjem u celoj EU".
"Potpuno je jasno da Srbija ne može formalno dobiti status kandidata sve dok se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne primeni u punoj snazi, a do toga će doći posle završetka saradnje s Haškim tribunalom. Nezavisno od toga, apliciraćemo za članstvo u EU, to je važan politički čin", ocenio je Đelić.
Odgovarajući na pitanje koliko je regionalna saradnja i saradnja s institucijama Kosova, važna u evropskim integracijama, on je rekao da unutar EU postoji konsenzus da su evropske integracije Srbije i rešavanje statusa Kosova dva odvojena procesa.
"Evropske integracije nas nikada neće dovesti do puzajućeg priznanja nezavisnosti Kosova. Ali, EU očekuje od Srbije da izvrši unutrašnje reforme i završi saradnju s Hagom, a kada se govori o regionalnoj saradnji, može se samo govoriti o zemljama članicama UN, koje sve zemlje EU priznaju, što naravno nije slučaj sa tzv. Kosovom", objasnio je potpredsednik srpske vlade.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
