Predsednik Kosova Hašim Tači odbio je danas poziv premijera Albanije Edija Rame da učestvuju na sastanku o "mini Šengenu" 21. decembra u Draču, gde su najavljeni predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Zoran Zaev.
Ovo je drugi put da Tači odbija da učestvuje na tim sastancima. Prethodno je odbio poziv Zaeva za sastanak u Ohridu.
Tači je na "Fejsbuku" napisao da "dok Srbija negira zločine koje je izvršila prema građanima Kosova i ne priznaje Kosovo kao državu, da inicijative za regionalnu saradnju nemaju smisla".
"Okolnosti koje su onemogućile učešće Republike Kosovo na prvom sastanku koji je održan u Novom Sadu i na drugom koji je održan u Ohridu se nisu promenile. Zbog toga ja kao predsednik Republike Kosovo u ime državnih institucija odbijam učešće na trećem sastanku ove regionalne inicijative", napisao je Tači na Fesjbuku.
"Srbija je izvršila genocid nad građanima Kosova i danas ne samo da negira izvršene zločine već nastavlja da ne priznaje postojanje naše države. U takvoj situaciji pozivi na inicijative o regionalnoj saradnji su bez smisla", ocenio je on.
"Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju državu Kosovo. To podrazumeva da ove dve zemlje ne žele dobrosusedstvo i saradnju sa Kosovom. Dokle god ne bude međusobnog priznanja sa ovim državama, ne može biti napretka u regionalnoj saradnji", ocenio je kosovski predsednik.
Vršilac dužnosti premijera Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je u utorak da nije dobio poziv Rame za sastanak o "mini Šengenu" 21. decembra u Draču, "ali i da ga je dobio, ne bi išao".
Na ovu izjavu Haradinaja Rama je u sredu uveče rekao da je poziv za učešće na regionalnom samitu upućen predsedniku Tačiju pošto na Kosovu još nema nove vlade.
Inicijativa o "malom Šengenu" je prvi put pomenuta na sastanku Vučića, Rame i Zaeva u Novom Sadu.
Pre nekoliko nedelja u Ohridu je održan drugi samit mini Balkan, na koji Kosovo takođe nije bilo pozvano.
Uz Tačija i Haradinaja, protiv inicijative za formiranje "malog Šengena" za zemlje Zapadnog Balkana su i lideri Samoopredeljenja i DSK, Aljbin Kurti i Isa Mustafa.
