Ministri spoljnih poslova zemalja članica Kontakt grupe ocenili su u utorak na sastanku u Londonu da treba preduzeti sve moguće napore kako bi se rešenje za budući status Kosova i Metohije postiglo tokom 2006.godine.
Rusija se, medjutim, ogradila od takvog stava. "Rusija se protivi veštačkom utvrdjivanju rokova za završetak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije", izjavio je ruskim medijima šef ruske diplomatije Sergej Lavrov po okončanju sastanka ministara spoljnih poslova Kontakt grupe u Londonu.
Prema njegovim rečima, ruska strana "ne deli poziciju partnera u Kontakt grupi koji se zalažu za završetak pregovaračkog procesa do kraja 2006. godine".
Kako se ističe u saopštenju posle sastanka Kontakt grupe, ministri su takodje ukazali da trajno rešenja statusa Kosova "mora unaprediti multietnički karakter društva u pokrajini, što bi znatno ojačalo regionalnu stabilnost kao i evropske i evroatlantske perspektive Srbije, Kosova i regiona u celini".
U saopštenju se izražava snažna podrška naporima specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, a Beograd i Priština pozivaju da sa njim konstruktivno saradjuju na pronalaženju realističnih rešenja za teška pitanja o kojima će se razgovarati.
Ta pitanja su, kako se navodi, sloboda kretanja, transparentne veze izmedju lokalnih zajednica u Srbiji i na Kosovu, mehanizmi za rešavanje pitanja nestalih i mere za zaštitu verskih zajednica i njihovih objekata.
Za rešenje statusta, kako je istaknuto, od ključnog značaja će biti efikasne odredbe vezane za decentralizaciju uprave u pokrajini.
"Decentralizaja može da obezbedi opstanak manjinskih zajednica kao vitalnog dela budućnosti Kosova i da da podsticaj povratku raseljenih, pružajući im mogućnost da izaberu gde će živeti na Kosovu", saopštili su ministri.
Učesnici sastanka su, pored ostalog, izneli da se prilikom nalaženja rešenja mora uzeti u obzir karakter kosovskog problema koji je odredjen dezintegracijom Jugoslavije, potonjim sukobima, etničkim čisćenjem i dogadjajima 1999, kao i produženim periodom medjunarodne uprave u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
"Rezolucija 1244 ostaje okvir za rešavanje budućeg statusa pokrajine u kojem će Savet bezbednosti i Kontakt grupa nastaviti da igraju ključnu ulogu", napominje se u saopštenju.
Rešenje mora podrazumevati mehanizme za uspostavljanje dobrih odnosa Beograda i Prištine, naveli su ministri uz poziv institucijama privremene vlade pokrajine da učine više na sprovođenju standarda Saveta bezbednosti UN.
U saopštenju se podseća na principe utvrdjene na sastanku Kontakt grupe u novembru prošle godine prema kojima nema povratka na stanje pre 1999.godine, nema podele Kosova, niti spajanja pokrajine sa nekom susednom državom.
Potvrdjuje se rešenost medjunarodne zajednice da u prelaznom periodu posle rešenja uspostavi odgovarajuće civilne i vojne strukture koje bi obezbedile poštovanje postignutog rešenja, kao i rešenost NATO da putem KFOR-a održi bezbednost u pokrajini.
Od vlasti u Beogradu se traži da "imaju na umu da svako rešenje mora biti prihvatljivo za čitav narod Kosova". Tim povodom se podseća da su sadašnji problemi proistekli iz "katastrofalne politike koja je vodjena u prošlosti".
"Na današnjim liderima u Beogradu je odgovornost za oblikovanje onoga što će se dogadjati sada i u buducnosti", navodi se u saopštenju". "Kontakt grupa, EU i NATO su spremni da podrže demokratske snage u Srbiji i njihove napore da iskoriste ovu priliku za napredak zemlje", izneseno je u saopštenju.
S tim u vezi ministri su pozdravili hapšenje bivšeg šefa obezbedjenja Ratka Mladića, Jova Djoga i još jednom ponovili da "rukovodstvo (Srbije) mora ispuniti svoja ponovljena obećanja da će potpuno saradjivati sa Haškim tribunalom, posebno povodom Radovana Karadžića i Mladića".
Ministri su istovremeno pozvali Prištinu da shvati da je "multietničko rešenje jedina moguća opcija i da što se više bude bavila vitalnim interesima manjina brže će se postići široko prihvaćena saglasnost".
"Ministri upozoravaju one koji žele da pribegnu nasilju da će potkopati sopstvene ciljeve", dodaje se u dokumentu.
Uz konstataciju da rešenje putem pregovora nudi najbolji put napred, ministri su pozvali lidere Srbije i Kosova da "pokažu političku hrabrost i neophodnu vizionarstvo i istupe sa realističnim i dalekovidim predlozima zarad budućnosti i Kosova i Srbije".
Sastanku Kontakt grupe su pored ministara spoljnih poslova zemalja članica i Martija Ahtisarija, prisustvovali visoki predstavnik EU Havijer Solana, Evropski komesar za proširenje Oli Ren, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer i predstavnici UN uključujući šefa UNMIK-a, Serena Jesena-Petersena.
(Tanjug)
Rusija se, medjutim, ogradila od takvog stava. "Rusija se protivi veštačkom utvrdjivanju rokova za završetak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije", izjavio je ruskim medijima šef ruske diplomatije Sergej Lavrov po okončanju sastanka ministara spoljnih poslova Kontakt grupe u Londonu.
Prema njegovim rečima, ruska strana "ne deli poziciju partnera u Kontakt grupi koji se zalažu za završetak pregovaračkog procesa do kraja 2006. godine".
Kako se ističe u saopštenju posle sastanka Kontakt grupe, ministri su takodje ukazali da trajno rešenja statusa Kosova "mora unaprediti multietnički karakter društva u pokrajini, što bi znatno ojačalo regionalnu stabilnost kao i evropske i evroatlantske perspektive Srbije, Kosova i regiona u celini".
U saopštenju se izražava snažna podrška naporima specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija, a Beograd i Priština pozivaju da sa njim konstruktivno saradjuju na pronalaženju realističnih rešenja za teška pitanja o kojima će se razgovarati.
Ta pitanja su, kako se navodi, sloboda kretanja, transparentne veze izmedju lokalnih zajednica u Srbiji i na Kosovu, mehanizmi za rešavanje pitanja nestalih i mere za zaštitu verskih zajednica i njihovih objekata.
Za rešenje statusta, kako je istaknuto, od ključnog značaja će biti efikasne odredbe vezane za decentralizaciju uprave u pokrajini.
"Decentralizaja može da obezbedi opstanak manjinskih zajednica kao vitalnog dela budućnosti Kosova i da da podsticaj povratku raseljenih, pružajući im mogućnost da izaberu gde će živeti na Kosovu", saopštili su ministri.
Učesnici sastanka su, pored ostalog, izneli da se prilikom nalaženja rešenja mora uzeti u obzir karakter kosovskog problema koji je odredjen dezintegracijom Jugoslavije, potonjim sukobima, etničkim čisćenjem i dogadjajima 1999, kao i produženim periodom medjunarodne uprave u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244.
"Rezolucija 1244 ostaje okvir za rešavanje budućeg statusa pokrajine u kojem će Savet bezbednosti i Kontakt grupa nastaviti da igraju ključnu ulogu", napominje se u saopštenju.
Rešenje mora podrazumevati mehanizme za uspostavljanje dobrih odnosa Beograda i Prištine, naveli su ministri uz poziv institucijama privremene vlade pokrajine da učine više na sprovođenju standarda Saveta bezbednosti UN.
U saopštenju se podseća na principe utvrdjene na sastanku Kontakt grupe u novembru prošle godine prema kojima nema povratka na stanje pre 1999.godine, nema podele Kosova, niti spajanja pokrajine sa nekom susednom državom.
Potvrdjuje se rešenost medjunarodne zajednice da u prelaznom periodu posle rešenja uspostavi odgovarajuće civilne i vojne strukture koje bi obezbedile poštovanje postignutog rešenja, kao i rešenost NATO da putem KFOR-a održi bezbednost u pokrajini.
Od vlasti u Beogradu se traži da "imaju na umu da svako rešenje mora biti prihvatljivo za čitav narod Kosova". Tim povodom se podseća da su sadašnji problemi proistekli iz "katastrofalne politike koja je vodjena u prošlosti".
"Na današnjim liderima u Beogradu je odgovornost za oblikovanje onoga što će se dogadjati sada i u buducnosti", navodi se u saopštenju". "Kontakt grupa, EU i NATO su spremni da podrže demokratske snage u Srbiji i njihove napore da iskoriste ovu priliku za napredak zemlje", izneseno je u saopštenju.
S tim u vezi ministri su pozdravili hapšenje bivšeg šefa obezbedjenja Ratka Mladića, Jova Djoga i još jednom ponovili da "rukovodstvo (Srbije) mora ispuniti svoja ponovljena obećanja da će potpuno saradjivati sa Haškim tribunalom, posebno povodom Radovana Karadžića i Mladića".
Ministri su istovremeno pozvali Prištinu da shvati da je "multietničko rešenje jedina moguća opcija i da što se više bude bavila vitalnim interesima manjina brže će se postići široko prihvaćena saglasnost".
"Ministri upozoravaju one koji žele da pribegnu nasilju da će potkopati sopstvene ciljeve", dodaje se u dokumentu.
Uz konstataciju da rešenje putem pregovora nudi najbolji put napred, ministri su pozvali lidere Srbije i Kosova da "pokažu političku hrabrost i neophodnu vizionarstvo i istupe sa realističnim i dalekovidim predlozima zarad budućnosti i Kosova i Srbije".
Sastanku Kontakt grupe su pored ministara spoljnih poslova zemalja članica i Martija Ahtisarija, prisustvovali visoki predstavnik EU Havijer Solana, Evropski komesar za proširenje Oli Ren, generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer i predstavnici UN uključujući šefa UNMIK-a, Serena Jesena-Petersena.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
