Šef luksemburške diplomatije Žan Aselborn je izjavio da će Evropska unija u martu početi primenu prelaznog sporazuma sa Srbijom trgovini.
On je posle sednice ministarskog saveta EU kazao da će šefovi diplomatija "već sledećeg meseca biti u prilici da donesu odluku o ratifikaciji sporazuma o pridruživanju i početku primene prelaznog sporazuma o trgovini".
"Potrebno je da se uklopi još samo nekoliko kockica", rekao je Aselborn u intervjuu koji novosadski Dnevnik objavljuje danas.
Na pitanje da li taj optimizam temelji na osnovu nagoveštaja da bi Holandija mogla promeniti stav ili da bi iz Beograda konačno mogla stići vest da je Ratko Mladić uhapšen, Luksemburžanin nije želeo da bude precizan.
"Ne želim da ulazim u detalje da ne bih kompromitovao šanse, ali vam potvrđujem da je to apsolutno moguće da se dogodi. U martu imamo nekoliko sastanaka na kojima možemo doneti tu odluku", rekao je Aselborn.
"U martu ćemo ponovo raspravljati, ne samo o Srbiji već i o Crnoj Gori i Albaniji, ako do tada aplicira za članstvo u EU", dodao je on.
Na pitanje da li to sugeriše da i Srbija treba da podnese zahtev za članstvo u EU do sledećeg saveta ministara spoljnih poslova, Aselborn je odogovorio da "Srbija, da bi zahtev za članstvo imao smisla, mora da završi priču s Haškim tribunalom i da sačeka odluku saveta ministara o ratifikaciji sporazuma o priidruživanju".
On je posle sednice ministarskog saveta EU kazao da će šefovi diplomatija "već sledećeg meseca biti u prilici da donesu odluku o ratifikaciji sporazuma o pridruživanju i početku primene prelaznog sporazuma o trgovini".
"Potrebno je da se uklopi još samo nekoliko kockica", rekao je Aselborn u intervjuu koji novosadski Dnevnik objavljuje danas.
Na pitanje da li taj optimizam temelji na osnovu nagoveštaja da bi Holandija mogla promeniti stav ili da bi iz Beograda konačno mogla stići vest da je Ratko Mladić uhapšen, Luksemburžanin nije želeo da bude precizan.
"Ne želim da ulazim u detalje da ne bih kompromitovao šanse, ali vam potvrđujem da je to apsolutno moguće da se dogodi. U martu imamo nekoliko sastanaka na kojima možemo doneti tu odluku", rekao je Aselborn.
"U martu ćemo ponovo raspravljati, ne samo o Srbiji već i o Crnoj Gori i Albaniji, ako do tada aplicira za članstvo u EU", dodao je on.
Na pitanje da li to sugeriše da i Srbija treba da podnese zahtev za članstvo u EU do sledećeg saveta ministara spoljnih poslova, Aselborn je odogovorio da "Srbija, da bi zahtev za članstvo imao smisla, mora da završi priču s Haškim tribunalom i da sačeka odluku saveta ministara o ratifikaciji sporazuma o priidruživanju".
Ekonomska kriza zaustavilja proširenje EU?
Globalna finansijska kriza sve više raspršuje nade o daljem širenju Evropske unije na istok, piše danas londonski Gardijan.
Ako Unija ima neki odgovor na finansijski požar u istočnoj Evropi, drži ga za sebe, ističe list i dodaje da će dalje okolišanje zemalja članica povećati rizik da čitav kontinent zahvati ogroman plamen i da se nanese trajna šteta ključnoj evropskoj težnji, a to je postizanje šire i dublje unije, prenosi BBC.
Sastanak evropskih šefova diplomatije u Briselu ukazao je na sve ono što u Uniji ne valja. Umesto da se pozabave ogromnim neotplaćenim dugovima Mađarske, drastičnim padom proizvodnje u Poljskoj, raspadom koalicija u baltičkim zemljama i uličnim protestima u Ukrajini, ministri su, kako navodi list, traćili vreme raspravljajući o sporu između Slovenije i Hrvatske oko prava na ribolov.
Političke posledice nepreduzimanja akcije na ekonomskom planu biće brojne. Jedna od njih je definitivno odbacivanje planova za širenje na istok kojima je već ionako nanesena velika šteta zastojem u usvajanju Lisabonskog ugovora.
Tokom proteklih nekoliko meseci šanse da se približe Uniji smanjene su ne samo za Srbiju, koju u tom procesu koči činjenica da još nije uhapsila haškog begunca Ratka Mladića, već i za Crna Goru i Makedoniju, pa i Tursku.
Istovremeno, napominje Gardijan, razotkrivene su sve neurotične i sklerotične evropske podele - kako ekonomske i političke, tako i institucionalne i lične.
Briselski dopisnik Dejli telegraf izveštava danas da je proširenje Evropske unije odloženo zbog straha od sve snažnijih protesta protiv priliva stranih radnika.
Nemačka i holandska vlada su blokirale dalje proširenje na istok jer strahuju da bi to moglo da poveća napetosti po pitanju nezaposlenosti u vreme ekonomske krize.
Evropski ministri će idućeg meseca odlučiti šta će dalje da rade sa zahtevom Crne Gore za učlanjenje. Nemačka i Holandija su zabrinute jer smatraju da bi, ako se crnogorski zahtev uzme u razmatranje, ubrzo zatim mogli da uslede zahtevi Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije, primećuje Dejli telegraf.
List prenosi da je jedan neimenovani evropski diplomata izjavio da prilično veliki broj članica Unije smatra da dalje proširenje nije samo tehničko već duboko političko pitanje.
Fajnšenel tajms se osvrće na ozbiljnu ekonomsku situaciju u Rusiji, i ocenjuje da je gora nego što se do sada pretpostavljalo.
Ruski ministar privrede je, naime, izjavio u utorak da se bruto domaći proizvod u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine smanjio za 8,8 odsto.
To je, primećuje list, mnogo više od onoga što su mnogi očekivali i ukazuje da je ruska privreda izuzetno snažno pogođena kombinacijom globalne kreditne krize i pada cena, te padom vrednosti rublje za trećinu od prošlog leta.
Ministarstvo privrede predviđa da će ove godine bruto domaći proizvod biti dodatno smanjen - za 2,2 odsto, no to je, kako ocenjuje jedan ruski finansijski stručnjak, prilično optimistična procena.
Ako je ovo mrak pre svitanja, onda najnoviji podaci potvrđuju da je Rusija u mraku, dok se zori za sada tek možemo nadati, rekao je taj analitičar za Fajnenšel tajms.
(agencije/MONDO)
Ako Unija ima neki odgovor na finansijski požar u istočnoj Evropi, drži ga za sebe, ističe list i dodaje da će dalje okolišanje zemalja članica povećati rizik da čitav kontinent zahvati ogroman plamen i da se nanese trajna šteta ključnoj evropskoj težnji, a to je postizanje šire i dublje unije, prenosi BBC.
Sastanak evropskih šefova diplomatije u Briselu ukazao je na sve ono što u Uniji ne valja. Umesto da se pozabave ogromnim neotplaćenim dugovima Mađarske, drastičnim padom proizvodnje u Poljskoj, raspadom koalicija u baltičkim zemljama i uličnim protestima u Ukrajini, ministri su, kako navodi list, traćili vreme raspravljajući o sporu između Slovenije i Hrvatske oko prava na ribolov.
Političke posledice nepreduzimanja akcije na ekonomskom planu biće brojne. Jedna od njih je definitivno odbacivanje planova za širenje na istok kojima je već ionako nanesena velika šteta zastojem u usvajanju Lisabonskog ugovora.
Tokom proteklih nekoliko meseci šanse da se približe Uniji smanjene su ne samo za Srbiju, koju u tom procesu koči činjenica da još nije uhapsila haškog begunca Ratka Mladića, već i za Crna Goru i Makedoniju, pa i Tursku.
Istovremeno, napominje Gardijan, razotkrivene su sve neurotične i sklerotične evropske podele - kako ekonomske i političke, tako i institucionalne i lične.
Briselski dopisnik Dejli telegraf izveštava danas da je proširenje Evropske unije odloženo zbog straha od sve snažnijih protesta protiv priliva stranih radnika.
Nemačka i holandska vlada su blokirale dalje proširenje na istok jer strahuju da bi to moglo da poveća napetosti po pitanju nezaposlenosti u vreme ekonomske krize.
Evropski ministri će idućeg meseca odlučiti šta će dalje da rade sa zahtevom Crne Gore za učlanjenje. Nemačka i Holandija su zabrinute jer smatraju da bi, ako se crnogorski zahtev uzme u razmatranje, ubrzo zatim mogli da uslede zahtevi Albanije, Bosne i Hercegovine i Srbije, primećuje Dejli telegraf.
List prenosi da je jedan neimenovani evropski diplomata izjavio da prilično veliki broj članica Unije smatra da dalje proširenje nije samo tehničko već duboko političko pitanje.
Fajnšenel tajms se osvrće na ozbiljnu ekonomsku situaciju u Rusiji, i ocenjuje da je gora nego što se do sada pretpostavljalo.
Ruski ministar privrede je, naime, izjavio u utorak da se bruto domaći proizvod u januaru u odnosu na isti mesec prošle godine smanjio za 8,8 odsto.
To je, primećuje list, mnogo više od onoga što su mnogi očekivali i ukazuje da je ruska privreda izuzetno snažno pogođena kombinacijom globalne kreditne krize i pada cena, te padom vrednosti rublje za trećinu od prošlog leta.
Ministarstvo privrede predviđa da će ove godine bruto domaći proizvod biti dodatno smanjen - za 2,2 odsto, no to je, kako ocenjuje jedan ruski finansijski stručnjak, prilično optimistična procena.
Ako je ovo mrak pre svitanja, onda najnoviji podaci potvrđuju da je Rusija u mraku, dok se zori za sada tek možemo nadati, rekao je taj analitičar za Fajnenšel tajms.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
