Premijer Srbije Mirko Cvetković i ministri odgovarali su u četvrtak na pitanja poslanika Skupštine Srbije, a većina vremena protekla je u objašnjavanju mera koje Vlada preduzima u borbi protiv ekonomske krize.
Cvetković je ocenio da je Vlada pravovremeno preduzela mere za ublažavanje posledica krize i naglasio da će bez obzira na teškoće izazvane svetskom krizom, Vlada u ovoj godini obezbediti isplatu plata i penzija, na nivou predviđenim budžetom.
Cvetković je ukazao da i u slučaju rebalansa budžeta, što će se tek razmatrati, penzije neće biti smanjene. On je rekao i da Vlada razmatra pitanje donošenja posebnog socijalnog programa, kojim bi bile precizirane mere za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva.
"Izradiće ga Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i ne možemo još govoriti šta će tačno sadržavati, ali cilj njegove izrade je predupređivanje i zaštita onih koji su najpogođeniji ovom krizom", naglasio je premijer.
Premijer je odgovarajući na poslanička pitanja rekao da su direktno iz budžeta privredi obezbeđeni podsticaji za ublažavanje posledica krize u vrednosti 2,18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Veća izdvajanja u odnosu na svoj BDP obezbedila su samo Kina i SAD", rekao je Cvetković.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da će porez na dodatu vrednost biti povećan samo u krajnjoj nuždi i da se u ovom trenutku ni ne razmišlja o tome.
Odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije, Dragutinović je ukazala da vlada namerava da u ovoj godini poveća budžetski deficit iznad planiranog, a sredstva za njegovo finansiranje biće obezbeđena iz nekoliko izvora.
Ona je navela da će deficit biti finansiran iz jevtinih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija, 20 milijardi dinara od privatizacije, 10 milijardi dinara od naplate potraživanja države, iz rezervi od 200 miliona evra i sredstava od prodaje NIS-a.
Dragutinović je napomenula da su budžetski prihodi u januaru nominalno bili manji za oko tri odsto nego u januaru prošle godine.
Ministarka je istakla da je zaduženost države Srbije oko 27 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je u poređenju sa zemljama u regionu niska zaduženost, dok je zaduženost čitave zemlje, što pored države podrazumeva i privredni sektor, kompanije i banke, oko 62 odsto BDP-a.
Ona je naglasila da bi bio uspeh kada bi se Srbija iz ekonomske krize izvukla tako da javni dug ostane konstantan, odnosno da novim javnim dugom otplatimo postojeći.
Ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću bilo je upućeno pitanje o vrednosti besplatnih akcija. "Građani Srbije moći će već ove godine da naplate neke besplatne akcije, ali će za njih moći da dobiju mnogo manje nego ukoliko to učine nakon ekonomske krize".
Prema njegovim rečima, Zakon o besplatnim akcijama, koji je Narodna skupština usvojila krajem 2007. godine, biće ispoštovan, a vrednost akcija zavisiće od momenta prodaje na tržištu.
"Moja procena u trenutku usvajanja tog zakona bila je da je vrednost besplatnih akcija hiljadu evra i ja stojim iza nje", rekao je Dinkić, ističući da je pad vrednosti akcija zbog finansijske krize postao svetski trend.
Dinkić je podsetio da se za besplatne akcije prijavilo 800.000 građana više od predviđenog broja i dodao da će iz tog razloga biti predloženo povećanje broja kompanija čije će akcije biti deljene.
Prema njegovim rečima, pored akcija postojećih preduzeća, razmatra se i uključivanje akcija "Komercijalne banke", "Dunav osiguranja", i javnih komunalnih preduzeća iz oblasti vodopriverede, deponija i slično, i to onih koja će biti predmet privatizacije.
Predstavnici opozicije i danas su u obraćanjima novinarima ponovili stav da je "Dan za odgovore" besmislen pošto postoje samo tri minuta za poslaničko pitanje i pet minuta za odgovor predstavnika Vlade, a da ministri koriste svo vreme koje je predviđeno za današnju sednicu, odnosno svih 180 minuta.
Na početku sednice, skupštinsku salu napustili su poslanici Srpske radikalne stranke. Radikali su sednicu napustili zbog toga što je, kako su naveli, "sramno da se sednica sa ovakvim sadržajem održava u danu kada su u Tribunalu u Hagu izrečene presude bivšem državnom vrhu".
Kao još jedan razlog napuštanja skupštinske sale, radikali su naveli i "sraman način usvajanja Poslovnika o radu na godišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova".
(MONDO)
Cvetković je ocenio da je Vlada pravovremeno preduzela mere za ublažavanje posledica krize i naglasio da će bez obzira na teškoće izazvane svetskom krizom, Vlada u ovoj godini obezbediti isplatu plata i penzija, na nivou predviđenim budžetom.
Cvetković je ukazao da i u slučaju rebalansa budžeta, što će se tek razmatrati, penzije neće biti smanjene. On je rekao i da Vlada razmatra pitanje donošenja posebnog socijalnog programa, kojim bi bile precizirane mere za zaštitu najugroženijih kategorija stanovništva.
"Izradiće ga Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i ne možemo još govoriti šta će tačno sadržavati, ali cilj njegove izrade je predupređivanje i zaštita onih koji su najpogođeniji ovom krizom", naglasio je premijer.
Premijer je odgovarajući na poslanička pitanja rekao da su direktno iz budžeta privredi obezbeđeni podsticaji za ublažavanje posledica krize u vrednosti 2,18 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). "Veća izdvajanja u odnosu na svoj BDP obezbedila su samo Kina i SAD", rekao je Cvetković.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da će porez na dodatu vrednost biti povećan samo u krajnjoj nuždi i da se u ovom trenutku ni ne razmišlja o tome.
Odgovarajući na pitanja poslanika u Skupštini Srbije, Dragutinović je ukazala da vlada namerava da u ovoj godini poveća budžetski deficit iznad planiranog, a sredstva za njegovo finansiranje biće obezbeđena iz nekoliko izvora.
Ona je navela da će deficit biti finansiran iz jevtinih sredstava od međunarodnih finansijskih institucija, 20 milijardi dinara od privatizacije, 10 milijardi dinara od naplate potraživanja države, iz rezervi od 200 miliona evra i sredstava od prodaje NIS-a.
Dragutinović je napomenula da su budžetski prihodi u januaru nominalno bili manji za oko tri odsto nego u januaru prošle godine.
Ministarka je istakla da je zaduženost države Srbije oko 27 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je u poređenju sa zemljama u regionu niska zaduženost, dok je zaduženost čitave zemlje, što pored države podrazumeva i privredni sektor, kompanije i banke, oko 62 odsto BDP-a.
Ona je naglasila da bi bio uspeh kada bi se Srbija iz ekonomske krize izvukla tako da javni dug ostane konstantan, odnosno da novim javnim dugom otplatimo postojeći.
Ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću bilo je upućeno pitanje o vrednosti besplatnih akcija. "Građani Srbije moći će već ove godine da naplate neke besplatne akcije, ali će za njih moći da dobiju mnogo manje nego ukoliko to učine nakon ekonomske krize".
Prema njegovim rečima, Zakon o besplatnim akcijama, koji je Narodna skupština usvojila krajem 2007. godine, biće ispoštovan, a vrednost akcija zavisiće od momenta prodaje na tržištu.
"Moja procena u trenutku usvajanja tog zakona bila je da je vrednost besplatnih akcija hiljadu evra i ja stojim iza nje", rekao je Dinkić, ističući da je pad vrednosti akcija zbog finansijske krize postao svetski trend.
Dinkić je podsetio da se za besplatne akcije prijavilo 800.000 građana više od predviđenog broja i dodao da će iz tog razloga biti predloženo povećanje broja kompanija čije će akcije biti deljene.
Prema njegovim rečima, pored akcija postojećih preduzeća, razmatra se i uključivanje akcija "Komercijalne banke", "Dunav osiguranja", i javnih komunalnih preduzeća iz oblasti vodopriverede, deponija i slično, i to onih koja će biti predmet privatizacije.
Predstavnici opozicije i danas su u obraćanjima novinarima ponovili stav da je "Dan za odgovore" besmislen pošto postoje samo tri minuta za poslaničko pitanje i pet minuta za odgovor predstavnika Vlade, a da ministri koriste svo vreme koje je predviđeno za današnju sednicu, odnosno svih 180 minuta.
Na početku sednice, skupštinsku salu napustili su poslanici Srpske radikalne stranke. Radikali su sednicu napustili zbog toga što je, kako su naveli, "sramno da se sednica sa ovakvim sadržajem održava u danu kada su u Tribunalu u Hagu izrečene presude bivšem državnom vrhu".
Kao još jedan razlog napuštanja skupštinske sale, radikali su naveli i "sraman način usvajanja Poslovnika o radu na godišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova".
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
