Prvi postupci za oduzimanje imovine prostekle iz krivičnog dela biće pokrenuti vrlo brzo, najavio je portparol Republičkog javnog tužilaštva Tomo Zorić.
"Tužilaštvo je potpuno spremno za primenu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a prvi postupci shodno odredbama ovog zakona biće pokrenuti pre svega protiv okrivljenih protiv kojih su krivični postupci već u toku", istakao je Zorić u izjavi Tanjugu.
On je naglasio da bi primena tog zakona, koja je počela danas, trebalo da "zada odlučujući udarac organizovanom kriminalu u Srbiji".
Zorić je istakao da taj zakon "predstavlja efikasno oružje u borbi protiv krivičnih dela iz te oblasti ali i drugih u njemu taksativno navedenih krivičnih dela, pre svega korupcije".
Zorić je rekao da će efikasna primena tog zakona doneti našem društvu višestruku korist, pošto će deo oduzetog novca odlaziti na finansiranje pravosudnih institucija, sudova i tužilaštava, ali i socijalnih ustanova, škola i bolnica.
Navodeći prednosti novog zakona u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja, Zorić je istakao da će sada moći da se ispituje celokupna imovina osumnjičenog, a ne samo ona za koju se sumnja da je proistekla iz krivičnog dela za koje se vodi postupak.
Prema njegovim rečima, najveća prednost zakona je prebacivanje tereta dokazivanja porekla imovine sa države na osumnjičenog, koji će u toku posebnog postupka morati da dokaže da je do nje došao na legalan način.
Ukoliko to ne uspe da dokaže imovina će mu biti oduzeta, kazao je Zorić, ističući da je najbitnije da zakon institucionalno zaživi i zada odlučujući udarac organizovanom kriminalu u Srbiji.
Najvažnija novina tog zakona je takozvani obrnuti teret dokazivanja, odnosno na okrivljenom je da dokaže da je imovinu stekao na legalan način.
Prema tom zakonu, sva imovina čija je vrednost u neskladu sa legalnim primanjima okrivljenog biće zamrznuta, a po pravosnažnosti presude za delo za koje je optužen i oduzeta.
Zakon će obuhvatiti i slučajeve van organizovanog kriminala, odnosno slučajeve u kojima nezakonito stečena imovina prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.
To se odnosi na prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, falsifikovanje novca, hartija od vrednosti i platnih kartica, poresku utaju, pranje novca, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje oružja, primanje i davanje mita.
Javni tužilac pokreće i rukovodi istragom protiv vlasnika sporne imovine.
Jedinica za finansijsku istragu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije biće zadužena da otkrije spornu imovinu i prikupi dokaze, dok će Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde tom imovinom kasnije upravljati.
Zakon se neće primenjivati na svedoke saradnike koji su taj status stekli do 4. novembra 2008. godine.
"Tužilaštvo je potpuno spremno za primenu Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a prvi postupci shodno odredbama ovog zakona biće pokrenuti pre svega protiv okrivljenih protiv kojih su krivični postupci već u toku", istakao je Zorić u izjavi Tanjugu.
On je naglasio da bi primena tog zakona, koja je počela danas, trebalo da "zada odlučujući udarac organizovanom kriminalu u Srbiji".
Zorić je istakao da taj zakon "predstavlja efikasno oružje u borbi protiv krivičnih dela iz te oblasti ali i drugih u njemu taksativno navedenih krivičnih dela, pre svega korupcije".
Zorić je rekao da će efikasna primena tog zakona doneti našem društvu višestruku korist, pošto će deo oduzetog novca odlaziti na finansiranje pravosudnih institucija, sudova i tužilaštava, ali i socijalnih ustanova, škola i bolnica.
Navodeći prednosti novog zakona u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja, Zorić je istakao da će sada moći da se ispituje celokupna imovina osumnjičenog, a ne samo ona za koju se sumnja da je proistekla iz krivičnog dela za koje se vodi postupak.
Prema njegovim rečima, najveća prednost zakona je prebacivanje tereta dokazivanja porekla imovine sa države na osumnjičenog, koji će u toku posebnog postupka morati da dokaže da je do nje došao na legalan način.
Ukoliko to ne uspe da dokaže imovina će mu biti oduzeta, kazao je Zorić, ističući da je najbitnije da zakon institucionalno zaživi i zada odlučujući udarac organizovanom kriminalu u Srbiji.
Najvažnija novina tog zakona je takozvani obrnuti teret dokazivanja, odnosno na okrivljenom je da dokaže da je imovinu stekao na legalan način.
Prema tom zakonu, sva imovina čija je vrednost u neskladu sa legalnim primanjima okrivljenog biće zamrznuta, a po pravosnažnosti presude za delo za koje je optužen i oduzeta.
Zakon će obuhvatiti i slučajeve van organizovanog kriminala, odnosno slučajeve u kojima nezakonito stečena imovina prelazi iznos od 1,5 miliona dinara.
To se odnosi na prikazivanje pornografskog materijala, iskorišćavanje dece za pornografiju, falsifikovanje novca, hartija od vrednosti i platnih kartica, poresku utaju, pranje novca, trgovinu drogom, nedozvoljeno držanje oružja, primanje i davanje mita.
Javni tužilac pokreće i rukovodi istragom protiv vlasnika sporne imovine.
Jedinica za finansijsku istragu pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije biće zadužena da otkrije spornu imovinu i prikupi dokaze, dok će Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde tom imovinom kasnije upravljati.
Zakon se neće primenjivati na svedoke saradnike koji su taj status stekli do 4. novembra 2008. godine.
Svedok saradnik i posle presude
Status svedoka saradnika ubuduće će moći da dobiju ne samo optuženi, već i lica koja su pravosnažno osuđena za organizovani kriminal, ratne zločine, krivična dela protiv ustavnog uređenja i teške oblike korupcije, piše Blic.
To je jedna od najznačajnijih novina u Nacrtu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, koji je uradila radna grupa Ministarstva pravde, navodi list.
Takav svedok saradnik na povlastice može da računa samo ako iskazom doprinese da se donese osuđujuća i pravosnažna presuda. Tek tada se aktivira obaveza tužioca da vanrednim pravnim lekom zatraži od suda da preinači pravosnažnu presudu i osuđenom koji je dao iskaz kao svedok saradnik ublaži ranije izrečenu kaznu najmanje za polovinu, izjavio je profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe Goran Ilić.
Na ideju da se i osuđenima ponudi status svedoka saradnika došlo se posle procene da bi na taj način neki nerasvetljeni slučajevi mogli bili rešeni. Jedan od njih je i ubistvo vlasnika lista Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije, koje je, po mnogim indicijama, izvedeno uz znanje ljudi iz vrha tajnih službi, piše list.
(agencije/MONDO)
To je jedna od najznačajnijih novina u Nacrtu izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku, koji je uradila radna grupa Ministarstva pravde, navodi list.
Takav svedok saradnik na povlastice može da računa samo ako iskazom doprinese da se donese osuđujuća i pravosnažna presuda. Tek tada se aktivira obaveza tužioca da vanrednim pravnim lekom zatraži od suda da preinači pravosnažnu presudu i osuđenom koji je dao iskaz kao svedok saradnik ublaži ranije izrečenu kaznu najmanje za polovinu, izjavio je profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član radne grupe Goran Ilić.
Na ideju da se i osuđenima ponudi status svedoka saradnika došlo se posle procene da bi na taj način neki nerasvetljeni slučajevi mogli bili rešeni. Jedan od njih je i ubistvo vlasnika lista Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije, koje je, po mnogim indicijama, izvedeno uz znanje ljudi iz vrha tajnih službi, piše list.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
