Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je u Bujanovcu da će Srbija u ovoj godini podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji.
"Srbiju niko ne može da spreči da sama korača ka Evropskoj Uniji i mi ćemo to i učiniti", rekao je Đjelić na tribini "Evrospka budućnost juga Srbije" koju su organizovali Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalna informativna agencija JUGpreš.
On je ocenio da "Vlada Srbije vodi uravnoteženu politiku". "Mi nećemo postati deo Rusije, niti 51. americka država. Budućnost Srbije je nedvosmisleno u EU", rekao je Đelić.
On je rekao da je najveći deo ekonomskog priliva Srbija ostvarivala upravo iz Evropske Unije i da je 75 odsto investicija u protekloj godini u Srbiju došlo iz EU.
"Devedeset posto spoljne trgovine Srbije koncentrisano je na Uniju a devedeset posto međunarodne pomoći nam dolazi upravo iz EU", rekao je Đelić, dodavši da je "budućnost Srbije i juga Srbije nedvosmislena evropska buducnost., u miru i u privrednom razvoju".
On je priznao da nije dovoljno urađeno za ekonomksi i socijlni razvoj juga Srbije.
"Tačno je i da smo mogli više da uradimo ali, setimo se, da, uz sve poteškoce u njegovom funkcionisanju, Koordinacioino telo sredstvima iz budžeta Srbije, ove godine je to oko 270 miliona dinara su realne cifre".
Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović je rekao da je „opredeljenje ove Vlade za Evropsku Uniju ne smao zbog novca koji očekujemo da pristigne već i zbog uvođenja reda, zakona i pravila ponašanja u svim oblastima života a u skladu sa evropskim standardima.
„Vlada Srbije je jasno opredeljena da pomogne rešavanju ekonomkih problema na jugu Srbije. Ali, nije teško samo u Bujanovcu, Preševu i Medvejdi, u Srbiji postoje dvadeset dve nerazvijene opštine koje, trakođe, traže pomoc“.
Poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi rekao je da su problemi u Preševskoj dolini zaboravljeni i da Koordinaciono telo deluje na birokrataski način.
„U vreme svetske ekonomke krize ne postoji ni jedna ideja kako delovati u ekonomskom pogledu u ove tri optine. U Preševu su urađene dve privatizacije i to katastrofalne a Koordinaciono telo uopšte nije ukljuceno u te procese niti ima ideju kako se baviti ekonomkim problemima u ove tri opštine“.
Halimi je rekao da se postavlja pitanje i po kom kriterijumu je određen i raspoređen novac za ove tri opštine u Koordinacionom telu.
(Tanjug)
"Srbiju niko ne može da spreči da sama korača ka Evropskoj Uniji i mi ćemo to i učiniti", rekao je Đjelić na tribini "Evrospka budućnost juga Srbije" koju su organizovali Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalna informativna agencija JUGpreš.
On je ocenio da "Vlada Srbije vodi uravnoteženu politiku". "Mi nećemo postati deo Rusije, niti 51. americka država. Budućnost Srbije je nedvosmisleno u EU", rekao je Đelić.
On je rekao da je najveći deo ekonomskog priliva Srbija ostvarivala upravo iz Evropske Unije i da je 75 odsto investicija u protekloj godini u Srbiju došlo iz EU.
"Devedeset posto spoljne trgovine Srbije koncentrisano je na Uniju a devedeset posto međunarodne pomoći nam dolazi upravo iz EU", rekao je Đelić, dodavši da je "budućnost Srbije i juga Srbije nedvosmislena evropska buducnost., u miru i u privrednom razvoju".
On je priznao da nije dovoljno urađeno za ekonomksi i socijlni razvoj juga Srbije.
"Tačno je i da smo mogli više da uradimo ali, setimo se, da, uz sve poteškoce u njegovom funkcionisanju, Koordinacioino telo sredstvima iz budžeta Srbije, ove godine je to oko 270 miliona dinara su realne cifre".
Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima Milivoje Mihajlović je rekao da je „opredeljenje ove Vlade za Evropsku Uniju ne smao zbog novca koji očekujemo da pristigne već i zbog uvođenja reda, zakona i pravila ponašanja u svim oblastima života a u skladu sa evropskim standardima.
„Vlada Srbije je jasno opredeljena da pomogne rešavanju ekonomkih problema na jugu Srbije. Ali, nije teško samo u Bujanovcu, Preševu i Medvejdi, u Srbiji postoje dvadeset dve nerazvijene opštine koje, trakođe, traže pomoc“.
Poslanik u Skupštini Srbije Riza Halimi rekao je da su problemi u Preševskoj dolini zaboravljeni i da Koordinaciono telo deluje na birokrataski način.
„U vreme svetske ekonomke krize ne postoji ni jedna ideja kako delovati u ekonomskom pogledu u ove tri optine. U Preševu su urađene dve privatizacije i to katastrofalne a Koordinaciono telo uopšte nije ukljuceno u te procese niti ima ideju kako se baviti ekonomkim problemima u ove tri opštine“.
Halimi je rekao da se postavlja pitanje i po kom kriterijumu je određen i raspoređen novac za ove tri opštine u Koordinacionom telu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.
