Odluka Vlade Srbije da na zahtev verskih zajednica povuče Predlog zakona protiv diskriminacije, i dalje izaziva reakcije.
Ovim povodom oglasio se i episkop bački vladika Irinej, koji je ovih dana navođen kao glavni inicijator "zaustavljanja" zakona, a tradicionale crkve i verske zajednice u Srbiji, pozdravile su odluku Vlade. Međutim, islamska zajednica nije složna ni po ovom pitanju. Tako je reis ul ulema Adem Zilkić potpisnik zajedničkog saopštenja, dok muftija sandžački Muamer Zukorlić tvrdi da nema ništa sporno u zakonu.
Istovremeno 91 nevladina organizacija koja funkcioniše u Srbiji izdala je saopštenje u kome se od Vlade zahteva da hitno u proceduru vrati neizmenjen zakon protiv diskriminacije.
Episkop bački vladika Irinej (Bulović) izjavio je da Srpska pravoslavna crkva i verske zajednice nisu protiv zakona protiv diskriminacije, ali da je netačno da primedbe na predlog zakona znače protivljenje evropskom putu Srbije.
"Nije istina da je baš ovakav, i samo ovakav, i nikako drukčiji zakon, 'uslov svih uslova' za put ka EU i za ukidanje viza.
Superliberalni zakon o takozvanim seksualnim manjinama postoji samo u Holandiji, Danskoj i Švedskoj. Nema ga u ostalim zemljama Evropske unije. Nema ga ni u SAD", rekao je Irinej za "Večernje novosti".
Prema njegovim rečima, ako su "sve tradicionalne crkve i verske zajednice primetile da postoje problemi sa pojedinim mestima u ovom predlogu zakona, bilo bi najnormalnije da celokupna javnost podrži njihovo nastojanje da se dođe do jednog zajedničkog stava u zakonu i da taj zakon bude u opštem interesu naroda i države, kao i građanina pojedinca".
On nije želeo da komentariše spekulacije ko je u ime SPC pregovarao sa Vladom da se predlog zakona povuče.
"Nisu Crkva i verske zajednice ni za kakvu diskriminaciju, uperenu ma protiv koga. Nisu ni protiv zakona o zabrani diskriminacije. Naprotiv! Samo nisu za to da jedna vrsta diskriminacije, bilo čijom nepažnjom i propustima, bude zamenjena drugom vrstom diskriminacije, verovatno gorom i težom", kazao je vladika Irinej.
Odgovarajući na pitanje o tome zbog čega je SPC tražila da se vrati na raspravu predlog zakona protiv diskriminacije, vladika je objasnio da je SPC "saglasno svojoj misiji i svom hrišćanskom učenju, kroz celu istoriju srpskog naroda pozivala na poštovanje moralnih vrednosti".
"U svim evropskim državama se prema stavovima crkve i verskih zajednica i mediji i sve važne institucije odnose sa neophodnim poštovanjem", naveo je vladika Irinej i ocenio da se u Srbiji pojedini mediji "na najgori mogući način odnose prema crkvama i verskim zajednicama".
"Već nekoliko dana se iznose potpuno neprimerene kvalifikacije povodom zajedničkog stava svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica da se povuče predlog Zakona o zabrani diskriminacije", naveo je Bulović, koji nije objasnio zašto SPC nije svoje zamerke na zakon iznela tokom javne rasprave, nego tek kada je on stigao do Skupštine.
Ovim povodom oglasio se i episkop bački vladika Irinej, koji je ovih dana navođen kao glavni inicijator "zaustavljanja" zakona, a tradicionale crkve i verske zajednice u Srbiji, pozdravile su odluku Vlade. Međutim, islamska zajednica nije složna ni po ovom pitanju. Tako je reis ul ulema Adem Zilkić potpisnik zajedničkog saopštenja, dok muftija sandžački Muamer Zukorlić tvrdi da nema ništa sporno u zakonu.
Istovremeno 91 nevladina organizacija koja funkcioniše u Srbiji izdala je saopštenje u kome se od Vlade zahteva da hitno u proceduru vrati neizmenjen zakon protiv diskriminacije.
Episkop bački vladika Irinej (Bulović) izjavio je da Srpska pravoslavna crkva i verske zajednice nisu protiv zakona protiv diskriminacije, ali da je netačno da primedbe na predlog zakona znače protivljenje evropskom putu Srbije.
"Nije istina da je baš ovakav, i samo ovakav, i nikako drukčiji zakon, 'uslov svih uslova' za put ka EU i za ukidanje viza.
Superliberalni zakon o takozvanim seksualnim manjinama postoji samo u Holandiji, Danskoj i Švedskoj. Nema ga u ostalim zemljama Evropske unije. Nema ga ni u SAD", rekao je Irinej za "Večernje novosti".
Prema njegovim rečima, ako su "sve tradicionalne crkve i verske zajednice primetile da postoje problemi sa pojedinim mestima u ovom predlogu zakona, bilo bi najnormalnije da celokupna javnost podrži njihovo nastojanje da se dođe do jednog zajedničkog stava u zakonu i da taj zakon bude u opštem interesu naroda i države, kao i građanina pojedinca".
On nije želeo da komentariše spekulacije ko je u ime SPC pregovarao sa Vladom da se predlog zakona povuče.
"Nisu Crkva i verske zajednice ni za kakvu diskriminaciju, uperenu ma protiv koga. Nisu ni protiv zakona o zabrani diskriminacije. Naprotiv! Samo nisu za to da jedna vrsta diskriminacije, bilo čijom nepažnjom i propustima, bude zamenjena drugom vrstom diskriminacije, verovatno gorom i težom", kazao je vladika Irinej.
Odgovarajući na pitanje o tome zbog čega je SPC tražila da se vrati na raspravu predlog zakona protiv diskriminacije, vladika je objasnio da je SPC "saglasno svojoj misiji i svom hrišćanskom učenju, kroz celu istoriju srpskog naroda pozivala na poštovanje moralnih vrednosti".
"U svim evropskim državama se prema stavovima crkve i verskih zajednica i mediji i sve važne institucije odnose sa neophodnim poštovanjem", naveo je vladika Irinej i ocenio da se u Srbiji pojedini mediji "na najgori mogući način odnose prema crkvama i verskim zajednicama".
"Već nekoliko dana se iznose potpuno neprimerene kvalifikacije povodom zajedničkog stava svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica da se povuče predlog Zakona o zabrani diskriminacije", naveo je Bulović, koji nije objasnio zašto SPC nije svoje zamerke na zakon iznela tokom javne rasprave, nego tek kada je on stigao do Skupštine.
Sveštenici, osim Zukorlića, pozdravili potez Vlade
Tradicionale crkve i verske zajednice u Srbiji pozdravile su, kako se navodi, "mudru odluku Vlade Srbije da povuče iz procedure Predlog zakona o zabrani diskriminacije radi njegovog preispitivanja i poboljšavanja". Od ovog saopštenja ogradio se muftija sandžački Muamer Zukorlić.
U saopštenju koje su potpisali, u ime SPC episkop bački Irinej, Katoličke crkve - monsinjor Andrija Kopilović, Islamske zajednice Srbije - reis ul ulema Adem Zilkić, Slovačke evangelističke crkve - biskup Samuel Vrbovski, Hrišćanske reformističke crkve - biskup Ištvan Čete-Semeši, Hrišćanske evangleističke crkve - superintendent Arpad Dolinski i u ime Jevrejske zajednice Srbije rabin Isak Asiel, poručeno je da je zakonski predlog neprimenjiv jer "ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava i protivreči samom sebi".
"Zalaganjem za izmene i preciziranje teksta Predloga, tradicionalne crkve i verske zajednice se, između ostalog, zalažu sa postižanje takve prihvaćenosti ovog propisa koji će biti garant njegove pune primene u praksi!", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Osnovni nedostatak predloženog zakona o zabrani diskriminacije je to što može dovesti do, kako se navodi, kolizije između nekih od prava kojima se bavi i prava na slobodno posedovanje i izražavanje verskih uverenja, propovedanja verskih učinja i zaštitu moralnih vrednosti.
Na taj način, dodaje se, bila bi dovedena u pitanje primena niza odredbi predloženog zakona.
Podsećajući da su ljudska prava i osnovne slobode zaštićene mnogim međunarodnim aktima, ističe se da apel tradicionalnih crkava i verskih zajednica za preispitivanje Predloga nije predstavljao napad na bilo koga, ali je ipak izazvao kontranapad kome je u medijima dato više prostora i značaja nego svim ostalim događajima.
"To pokazuje da je komunistički teror, naročito prema veri, ostavio teške posledice na društvo. Nadamo se da će unapređeni Zakon o zabrani diskriminacije, i uopšte dalje napredovanje Srbije ka evropskim vrednostima i integracijama, izlečiti Srbiju od posledica totalitarnog terora i ideoloških predubeđenja", kaže se u saopštenju.
Pozivajući se na pojedine članove Evropske konvencije koje se, kako se navodi, posebno bave pravom na poštovanje privatnog i porodičnog života, slobodu misli, savesti i veroispovesti, zatim slobodu izražavanja i pravo na sklapanje braka, crkveni velikodstojnici konstatuju da iz njih jasno proističe međusobna uslovljenost i povezanost različitih prava.
Posebno se ukazuje na član 17. te konvencije koji reguliše pitanje zabrane zlouptrebe prava koji sadrži odredbu koja na generalni način ide u istom pravcu.
Navodi se da o povezanosti i međusobnoj uslovljenosti ljudskih prava, a to su prava kod čijeg uživanja ne bi smelo da bude diskriminacije, po mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica nije dovoljno vođeno računa, pa se čini da su neka od tih prava umesto u odnos međusobne komplementarnosti stavljena u odnos kolizije ili moguće kolizije.
Kao primer navodi se da iz predloženog teksta zakona nije jasno da li se nekim od njegovih odredbi ograničava pravo crkava i verskih zajednica da u okviru svoje aktivnosti propovedaju tradicionalne vrednosti, poput tradicionalnih porodičnih vrednosti i braka upravo onakvog kako je on definisan u članu 12. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji kao jedno od ljudskih prava predviđa i pravo na sklapanje braka.
Konstatujući da ima razloga za zabrinutost zbog štetnih posledica predloženog zakona, velikodstojnici smatraju da crkva ili verska zajednica u ovoj situaciji ne gleda samo svoje interese i položaj već da sve zajedno pokušavaju da zaštite opšti interes i vrednosti društva Srbije.
"Povodom često isticanog tvrđenja da je donošenje zakona o zabrani diskriminacije neophodno radi ispunjavanja uslova za dalje približavanje Evropskoj uniji, ukazujemo na to da neke od tradicionalnih crkava i verskih zajednica sa prostora Srbije postoje i čak i predstavljaju najznačajnije i najuticajnije institucije ove vrste u nizu država članica EU koje su usvojile u celini važeći acquis communautaire - pravo evropskih zajednica - i koje poseduju antidiskriminacionu regulativu koja je u potpunosti u skladu sa evropskim i sa širim međunarodnim standardima", navodi se u saopštenju.
Ocenjuje se da se pojedini komentari nekih državnih zvaničnika i javnih ličnosti, pojedinih medija i izvesnih nevladinih organizacija povodom pomenutog predlog i stava crkava i verskih zajednica o njemu mogu, kako se navodi, takođe sagledati kao vid diskriminacije usmerene protiv tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i vid širenja mržnje prema njima.
Međutim, Islamska zajednica u Srbiji saopštila je da nije učestvovala u zahtevu za povlačenje iz procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije, što su zatražile ostale tradicionalne crkve i verske zajednice.
U saopštenju Islamske zajednice koju predvodi muftija sandžački Muamer Zukorlić navodi se da "nije prvi put da se manipuliše kategorijom 'sve tradicionalne crkve i verske zajednice' radi ciljeva pojedinih duhovno-političkih faktora".
"Pripadnici Islamske zajednice u Srbiji su vrlo često na udaru diskriminacijskog ponašanja vlasti, zato je u njihovom interesu da što pre bude usvojen kvalitetan zakon kojim bi bili zaštićeni od diskriminacije", navodi se u saopštenju.
U saopštenju koje su potpisali, u ime SPC episkop bački Irinej, Katoličke crkve - monsinjor Andrija Kopilović, Islamske zajednice Srbije - reis ul ulema Adem Zilkić, Slovačke evangelističke crkve - biskup Samuel Vrbovski, Hrišćanske reformističke crkve - biskup Ištvan Čete-Semeši, Hrišćanske evangleističke crkve - superintendent Arpad Dolinski i u ime Jevrejske zajednice Srbije rabin Isak Asiel, poručeno je da je zakonski predlog neprimenjiv jer "ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava i protivreči samom sebi".
"Zalaganjem za izmene i preciziranje teksta Predloga, tradicionalne crkve i verske zajednice se, između ostalog, zalažu sa postižanje takve prihvaćenosti ovog propisa koji će biti garant njegove pune primene u praksi!", navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Osnovni nedostatak predloženog zakona o zabrani diskriminacije je to što može dovesti do, kako se navodi, kolizije između nekih od prava kojima se bavi i prava na slobodno posedovanje i izražavanje verskih uverenja, propovedanja verskih učinja i zaštitu moralnih vrednosti.
Na taj način, dodaje se, bila bi dovedena u pitanje primena niza odredbi predloženog zakona.
Podsećajući da su ljudska prava i osnovne slobode zaštićene mnogim međunarodnim aktima, ističe se da apel tradicionalnih crkava i verskih zajednica za preispitivanje Predloga nije predstavljao napad na bilo koga, ali je ipak izazvao kontranapad kome je u medijima dato više prostora i značaja nego svim ostalim događajima.
"To pokazuje da je komunistički teror, naročito prema veri, ostavio teške posledice na društvo. Nadamo se da će unapređeni Zakon o zabrani diskriminacije, i uopšte dalje napredovanje Srbije ka evropskim vrednostima i integracijama, izlečiti Srbiju od posledica totalitarnog terora i ideoloških predubeđenja", kaže se u saopštenju.
Pozivajući se na pojedine članove Evropske konvencije koje se, kako se navodi, posebno bave pravom na poštovanje privatnog i porodičnog života, slobodu misli, savesti i veroispovesti, zatim slobodu izražavanja i pravo na sklapanje braka, crkveni velikodstojnici konstatuju da iz njih jasno proističe međusobna uslovljenost i povezanost različitih prava.
Posebno se ukazuje na član 17. te konvencije koji reguliše pitanje zabrane zlouptrebe prava koji sadrži odredbu koja na generalni način ide u istom pravcu.
Navodi se da o povezanosti i međusobnoj uslovljenosti ljudskih prava, a to su prava kod čijeg uživanja ne bi smelo da bude diskriminacije, po mišljenju tradicionalnih crkava i verskih zajednica nije dovoljno vođeno računa, pa se čini da su neka od tih prava umesto u odnos međusobne komplementarnosti stavljena u odnos kolizije ili moguće kolizije.
Kao primer navodi se da iz predloženog teksta zakona nije jasno da li se nekim od njegovih odredbi ograničava pravo crkava i verskih zajednica da u okviru svoje aktivnosti propovedaju tradicionalne vrednosti, poput tradicionalnih porodičnih vrednosti i braka upravo onakvog kako je on definisan u članu 12. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji kao jedno od ljudskih prava predviđa i pravo na sklapanje braka.
Konstatujući da ima razloga za zabrinutost zbog štetnih posledica predloženog zakona, velikodstojnici smatraju da crkva ili verska zajednica u ovoj situaciji ne gleda samo svoje interese i položaj već da sve zajedno pokušavaju da zaštite opšti interes i vrednosti društva Srbije.
"Povodom često isticanog tvrđenja da je donošenje zakona o zabrani diskriminacije neophodno radi ispunjavanja uslova za dalje približavanje Evropskoj uniji, ukazujemo na to da neke od tradicionalnih crkava i verskih zajednica sa prostora Srbije postoje i čak i predstavljaju najznačajnije i najuticajnije institucije ove vrste u nizu država članica EU koje su usvojile u celini važeći acquis communautaire - pravo evropskih zajednica - i koje poseduju antidiskriminacionu regulativu koja je u potpunosti u skladu sa evropskim i sa širim međunarodnim standardima", navodi se u saopštenju.
Ocenjuje se da se pojedini komentari nekih državnih zvaničnika i javnih ličnosti, pojedinih medija i izvesnih nevladinih organizacija povodom pomenutog predlog i stava crkava i verskih zajednica o njemu mogu, kako se navodi, takođe sagledati kao vid diskriminacije usmerene protiv tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i vid širenja mržnje prema njima.
Međutim, Islamska zajednica u Srbiji saopštila je da nije učestvovala u zahtevu za povlačenje iz procedure Predloga zakona o zabrani diskriminacije, što su zatražile ostale tradicionalne crkve i verske zajednice.
U saopštenju Islamske zajednice koju predvodi muftija sandžački Muamer Zukorlić navodi se da "nije prvi put da se manipuliše kategorijom 'sve tradicionalne crkve i verske zajednice' radi ciljeva pojedinih duhovno-političkih faktora".
"Pripadnici Islamske zajednice u Srbiji su vrlo često na udaru diskriminacijskog ponašanja vlasti, zato je u njihovom interesu da što pre bude usvojen kvalitetan zakon kojim bi bili zaštićeni od diskriminacije", navodi se u saopštenju.
NVO: Zakon nazad u proceduru!
"Gej strejt alijansa" (GSA) je objavila saopštenje 91 nevladine organizacije (NVO) koje očekuju da Vlada Srbija bez izmena vrati u Narodnu skupštinu Predlog zakona za zabranu diskriminacije, a od najvišeg zakonodavnog tela da bez odlaganja usvoji predloženi tekst tog dokumenta.
U saopštenju koje su podržale NVO najvećim delom iz Srbije, navodi se da je dalja promena Predloga zakona neprihvatljiva i da Vlada Srbije mora stati iza dokumenta koji je usaglašen sa svim relevantnim akterima, a prvenstveno sa onima na koje bi se zakon odnosio.
"Vlada treba da preuzme punu odgovornost za usvajanje zakona i time pokaže da demokratska procedura i vladavina prava u Srbiji postoje, a da je jednakost svih građana vrednost na kojoj će se temeljiti budućnost društva", navedeno je u saopštenju.
GSA je beogradska NVO koja se zalaže za suzbijanje nasilja i svih vidova diskriminacije, kao i davanje jednakih šansi svim građanima i ravnopravno ostvarivanje prava.
Predlog zakona o zabrani diskriminacije je Vlada Srbije povukla sa dnevnog reda prve sednice redovnog zasedanja parlamenta, posle primedaba verskih zajednica
Najavljeno je da će predlog biti vraćen u skupštinsku proceduru sledeće sedmice sa odgovarajućim izmenama.
U međuvremenu je LGBT organizacija "ILGA Europe" uputila najvišim zvaničnicima Srbije i pojedinim ministrima pismo u kome je izrazila zabrinutost zbog povlačenje antidiskriminacionog zakona iz skupštinske procedure, rečeno je Tanjugu u GSA.
"ILGA Europe" sa sedištem u Briselu je NVO za zaštitu ljudskih prava koja se bori za jednakost i slobode lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.
U pismu, koja je GSA prosledila Tanjugu, takođe se traži da Vlada Srbije vrati sadašnji Predlog zakona u Skupštinu bez promena odredaba koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog izražavanja, kao i po drugim osnovama.
(agencije/MONDO)
U saopštenju koje su podržale NVO najvećim delom iz Srbije, navodi se da je dalja promena Predloga zakona neprihvatljiva i da Vlada Srbije mora stati iza dokumenta koji je usaglašen sa svim relevantnim akterima, a prvenstveno sa onima na koje bi se zakon odnosio.
"Vlada treba da preuzme punu odgovornost za usvajanje zakona i time pokaže da demokratska procedura i vladavina prava u Srbiji postoje, a da je jednakost svih građana vrednost na kojoj će se temeljiti budućnost društva", navedeno je u saopštenju.
GSA je beogradska NVO koja se zalaže za suzbijanje nasilja i svih vidova diskriminacije, kao i davanje jednakih šansi svim građanima i ravnopravno ostvarivanje prava.
Predlog zakona o zabrani diskriminacije je Vlada Srbije povukla sa dnevnog reda prve sednice redovnog zasedanja parlamenta, posle primedaba verskih zajednica
Najavljeno je da će predlog biti vraćen u skupštinsku proceduru sledeće sedmice sa odgovarajućim izmenama.
U međuvremenu je LGBT organizacija "ILGA Europe" uputila najvišim zvaničnicima Srbije i pojedinim ministrima pismo u kome je izrazila zabrinutost zbog povlačenje antidiskriminacionog zakona iz skupštinske procedure, rečeno je Tanjugu u GSA.
"ILGA Europe" sa sedištem u Briselu je NVO za zaštitu ljudskih prava koja se bori za jednakost i slobode lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih (LGBT) osoba.
U pismu, koja je GSA prosledila Tanjugu, takođe se traži da Vlada Srbije vrati sadašnji Predlog zakona u Skupštinu bez promena odredaba koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i rodnog izražavanja, kao i po drugim osnovama.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
