Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović očekuje da vladajuća većina glasa za Predlog zakona protiv diskriminacije, navodeći da je tim strankama i sadašnji tekst prihvatljiv.
"Čini mi se da je ovaj zakonski tekst bio sasvim prihvatljiv", rekla je Đukić-Dejanović za sutrašnje Večernje novosti i dodala da do sada nije dobila konkretno razjašnjenje zašto je vlada odlučila da povuče taj zakon.
Ona je rekla da je ono što je mogla da zaključi "na osnovu istupanja na sastancima odbora i na sednici jeste da će stranke parlamentarne većine i LDP verovatno glasati za zakon ako bude ovakav".
"Što se tiče socijalista, mi smo bili spremni da glasamo za tekst u ovom obliku, jer mislimo da nema spornih pitanja", rekla je predsednica parlamenta, inače visoka zvaničnica SPS-a.
Ona je rekla da za sada nema informaciju da li će vlada nešto menjati u tekstu zakona ili će ga parlamentu vratiti u sadašnjem obliku.
Vlada Srbije je 4. marta na telefonskoj sednici povukla Predlog zakona protiv diskriminacije, a ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, čije je ministarstvo pripremilo predlog, rekao je da je zakon povučen na zahtev Srpske pravoslavne crkve.
Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izrazio je u nedelju uverenje da će Predlog zakona protiv diskriminacije biti vraćen u neizmenjenom obliku u skupštinsku proceduru iduće sedmice.
"Kad je već napravljena greška povlačenjem zakona iz procedure, trebalo bi sada onima koji se protive njegovom usjavanju objasniti šta je suština zakona. Ne sme se umesto toga dozvoliti da se zakon menja iza zatvorenih vrata", rekao je Karadžić agenciji Beta.
On je dodao da poslanici uvek mogu da podnesu amandman na zakon, a da će Vlada sigurno prihvatiti one amandmane koji su u interesu društva.
"Nije više poenta u zakonu, nego u odbrani sistema", istakao je Karadžić.
Osvrćući se na ocene da će zakon staviti u nezgodnu poziciju matičare ili socijalne radnike kada im se, na primer, par homoseksualaca obrati za sklapanje braka ili usvajanje dece, Karadžić je kazao da takvi komentari imaju za cilj organizovanu kampanju protiv antidiskriminacionog zakona.
Ukazao je da antidiskriminacioni zakon ne pominje brak i porodicu, odnosno da su ta pitanja uređena posebnim zakonima o braku i porodici.
"Čini mi se da je ovaj zakonski tekst bio sasvim prihvatljiv", rekla je Đukić-Dejanović za sutrašnje Večernje novosti i dodala da do sada nije dobila konkretno razjašnjenje zašto je vlada odlučila da povuče taj zakon.
Ona je rekla da je ono što je mogla da zaključi "na osnovu istupanja na sastancima odbora i na sednici jeste da će stranke parlamentarne većine i LDP verovatno glasati za zakon ako bude ovakav".
"Što se tiče socijalista, mi smo bili spremni da glasamo za tekst u ovom obliku, jer mislimo da nema spornih pitanja", rekla je predsednica parlamenta, inače visoka zvaničnica SPS-a.
Ona je rekla da za sada nema informaciju da li će vlada nešto menjati u tekstu zakona ili će ga parlamentu vratiti u sadašnjem obliku.
Vlada Srbije je 4. marta na telefonskoj sednici povukla Predlog zakona protiv diskriminacije, a ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, čije je ministarstvo pripremilo predlog, rekao je da je zakon povučen na zahtev Srpske pravoslavne crkve.
Državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić izrazio je u nedelju uverenje da će Predlog zakona protiv diskriminacije biti vraćen u neizmenjenom obliku u skupštinsku proceduru iduće sedmice.
"Kad je već napravljena greška povlačenjem zakona iz procedure, trebalo bi sada onima koji se protive njegovom usjavanju objasniti šta je suština zakona. Ne sme se umesto toga dozvoliti da se zakon menja iza zatvorenih vrata", rekao je Karadžić agenciji Beta.
On je dodao da poslanici uvek mogu da podnesu amandman na zakon, a da će Vlada sigurno prihvatiti one amandmane koji su u interesu društva.
"Nije više poenta u zakonu, nego u odbrani sistema", istakao je Karadžić.
Osvrćući se na ocene da će zakon staviti u nezgodnu poziciju matičare ili socijalne radnike kada im se, na primer, par homoseksualaca obrati za sklapanje braka ili usvajanje dece, Karadžić je kazao da takvi komentari imaju za cilj organizovanu kampanju protiv antidiskriminacionog zakona.
Ukazao je da antidiskriminacioni zakon ne pominje brak i porodicu, odnosno da su ta pitanja uređena posebnim zakonima o braku i porodici.
Hamarberg (SE): Zabraniti svu diskriminaciju
Srbija je, kao članica Saveta Evrope (SE), u obavezi da zabrani diskriminaciju po svim osnovama na svojoj teritoriji, izjavio je u intervjuu FoNetu komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Tomas Hamarberg i najavio da će u sredu, 11.marta, objaviti svoj izveštaj o stanju ljudskih prava u Srbiji.
Bez zakona, politika protiv diskriminacije, obaveze i ciljevi, ostali bi neformalni i neobavezujući, što je suštinski razlog zbog kojeg bi svaka zemlja trebalo da ima sveobuhvatan zakon protiv diskriminacije, objasnio je Hamarberg.
On je podsetio da je Srbija ratifikovala 12. Protokol Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje polnu, rasnu, jezičku, versku i političku diskriminaciju, kao i diskriminaciju koja počiva na boji kože, mišljenju, nacionalnom i socijalnom poreklu, svojini, rođenju, udruživanju u nacionalne manjine i drugim statusima.
Zato je, smatra Hamarberg, usvajanje domaćeg Zakona protiv diskriminacije, ne samo prirodan, već i neophodan sledeći korak, kako bi se na nacionalnom planu sprečila diskriminacija i harmonizovalo nacionalno zakonodavstvo sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Većina zemalja članica Saveta Evrope usvojile su ili se neposredno nalaze pred usvajanjem sveobuhvatnih i striktinih zakonskih propisa protiv diskriminacije, napomenuo je Hamarberg i poručio da takvi zakoni predstavljaju suštinski temelj demokratskih društava, zasnovanih na vladavini prava i principu jednakosti.
Jednak tretman svih pred zakonom, naglasio je Hamarberg, suštinski je uslov za valjano funkcionisanje svake države i društva.
Komentarišući odlaganje usvajanja predloženog Zakona protiv diskriminacije, Hamarberg je najpre naglasio da je, prilikom posete Srbiji oktobra prošle godine, stekao utisak da je Vlada svesna važnosti dobrog Zakona protiv diskriminacije i njegovog brzog usvajanja.
"Obavešten sam da je povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz parlamenta podstaklo masovne reakcije ministara, političara, medija i brojnih analitičara iz civilnog i nevladinog sektora", dodao je Hamarberg i, kao posebno značajna, pomenuo saopštenja ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića, zatim ministarstva za ljudska i manjinska prava i ombudsmana, što pokazuje da mnogi zaista smatraju da ovaj zakon ima suštinski značaj.
Prema rečima Hamarberga, Zakon protiv diskriminacije posebno je potreban marginalizovanim grupama, koje su često u manjinskom položaju, kako bi se obezbedila njihova prava.
Ove grupe mogu biti označene kao negativna meta i zato im je potrebna zaštita od ksenofobije, rasizma, antisemitizma, islamofobije, homofobije i drugih predrasuda, precizirao je Hamarberg.
On je objasnio da to ne znači uvođenje novih ljudskih prava, već osiguravanje dosledne primene dogovorenih standarda Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, sporazuma Ujedinjenih nacija, Evropske konvencije o ljudskim pravima i Socijalne povelje Saveta Evrope.
Upitan da li je Savet Evrope bio upoznat sa tekstom predloženog zakona, Hamarberg je rekao da se ovaj propis priprema već duže vreme i da je, na zahtev ministra Ljajića, Venecijanska komisija 2007.godine dala mišljenje o jednoj od ranijih verzija.
Od tada je tekst nekoliko puta menjan, rekao je Hamarberg i dodao da predlagači, na žalost, nisu tražili ekspertizu Saveta Evrope konačne verzije predloženog zakona, što je moglo biti od pomoći kako bi se obezbedilo da zakon u potpunosti bude usaglašen sa relevantnim međunarodnim standardima,
Kao ozbiljan problem, Hamarberg je označio neprijateljsko okruženje u kojem se nalaze branioci ljudskih prava, naročito oni koji se bave pravima lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba, pitanjima tranzicione pravde i ratnih zločina.
Bez zakona, politika protiv diskriminacije, obaveze i ciljevi, ostali bi neformalni i neobavezujući, što je suštinski razlog zbog kojeg bi svaka zemlja trebalo da ima sveobuhvatan zakon protiv diskriminacije, objasnio je Hamarberg.
On je podsetio da je Srbija ratifikovala 12. Protokol Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje polnu, rasnu, jezičku, versku i političku diskriminaciju, kao i diskriminaciju koja počiva na boji kože, mišljenju, nacionalnom i socijalnom poreklu, svojini, rođenju, udruživanju u nacionalne manjine i drugim statusima.
Zato je, smatra Hamarberg, usvajanje domaćeg Zakona protiv diskriminacije, ne samo prirodan, već i neophodan sledeći korak, kako bi se na nacionalnom planu sprečila diskriminacija i harmonizovalo nacionalno zakonodavstvo sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Većina zemalja članica Saveta Evrope usvojile su ili se neposredno nalaze pred usvajanjem sveobuhvatnih i striktinih zakonskih propisa protiv diskriminacije, napomenuo je Hamarberg i poručio da takvi zakoni predstavljaju suštinski temelj demokratskih društava, zasnovanih na vladavini prava i principu jednakosti.
Jednak tretman svih pred zakonom, naglasio je Hamarberg, suštinski je uslov za valjano funkcionisanje svake države i društva.
Komentarišući odlaganje usvajanja predloženog Zakona protiv diskriminacije, Hamarberg je najpre naglasio da je, prilikom posete Srbiji oktobra prošle godine, stekao utisak da je Vlada svesna važnosti dobrog Zakona protiv diskriminacije i njegovog brzog usvajanja.
"Obavešten sam da je povlačenje Zakona protiv diskriminacije iz parlamenta podstaklo masovne reakcije ministara, političara, medija i brojnih analitičara iz civilnog i nevladinog sektora", dodao je Hamarberg i, kao posebno značajna, pomenuo saopštenja ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića, zatim ministarstva za ljudska i manjinska prava i ombudsmana, što pokazuje da mnogi zaista smatraju da ovaj zakon ima suštinski značaj.
Prema rečima Hamarberga, Zakon protiv diskriminacije posebno je potreban marginalizovanim grupama, koje su često u manjinskom položaju, kako bi se obezbedila njihova prava.
Ove grupe mogu biti označene kao negativna meta i zato im je potrebna zaštita od ksenofobije, rasizma, antisemitizma, islamofobije, homofobije i drugih predrasuda, precizirao je Hamarberg.
On je objasnio da to ne znači uvođenje novih ljudskih prava, već osiguravanje dosledne primene dogovorenih standarda Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, sporazuma Ujedinjenih nacija, Evropske konvencije o ljudskim pravima i Socijalne povelje Saveta Evrope.
Upitan da li je Savet Evrope bio upoznat sa tekstom predloženog zakona, Hamarberg je rekao da se ovaj propis priprema već duže vreme i da je, na zahtev ministra Ljajića, Venecijanska komisija 2007.godine dala mišljenje o jednoj od ranijih verzija.
Od tada je tekst nekoliko puta menjan, rekao je Hamarberg i dodao da predlagači, na žalost, nisu tražili ekspertizu Saveta Evrope konačne verzije predloženog zakona, što je moglo biti od pomoći kako bi se obezbedilo da zakon u potpunosti bude usaglašen sa relevantnim međunarodnim standardima,
Kao ozbiljan problem, Hamarberg je označio neprijateljsko okruženje u kojem se nalaze branioci ljudskih prava, naročito oni koji se bave pravima lezbejki, gej, biseksualnih i transrodnih osoba, pitanjima tranzicione pravde i ratnih zločina.
Udovički: Udar na civilizacijske tekovine
Povlačenje Zakona o zabrani diskriminacije iz procedure Skupštine Srbije predstavlja "udar na osnovne civilizacijske tekovine", ocenila je u nedelju u Beogradu direktor regionalnog biroa UNDP za Evropu i Zajednicu Nezavisnih Država Kori Udovički.
"To je iznad svega udar na osnovnu civilizacijsku tekovinu sadržanu u svim dokumentima UN. Svaka diskriminacija je nedopustiva. U borbi protiv diskriminacije ne može da bude selektivnih pristupa", istakla je Udovički na konferenciji "8. mart - Međunarodni dan žena - vek borbe za ženska ljudska prava" i ocenila povlačenje Predloga zakona za zabranu diskriminacije kao zabrinjavajući događaj.
"To je iznad svega udar na osnovnu civilizacijsku tekovinu sadržanu u svim dokumentima UN. Svaka diskriminacija je nedopustiva. U borbi protiv diskriminacije ne može da bude selektivnih pristupa", istakla je Udovički na konferenciji "8. mart - Međunarodni dan žena - vek borbe za ženska ljudska prava" i ocenila povlačenje Predloga zakona za zabranu diskriminacije kao zabrinjavajući događaj.
Šaćirović: Mešihat bi, da je pitan, dao svoje mišljenje
Portparol mešihata Islamske zajednice u Srbiji, koja se ogradila od povlačenja Predloga zakona o zabrani diskriminacije iz skupštinske procedure, Sead Šaćirović rekao je u nedelju Tanjugu da je ta zajednica protiv svega što se kosi sa šerijatom, kao i da oko spornog zakona nisu ništa pitani.
On je rekao da se nada da u, kako je rekao, muslimanskom korpusu nikada neće biti takvih devijacija zbog kojih bi hodže morale da venčavaju pripadnike istog pola, ali je dodao da se mešihat zalaže da zakon o zabrani diskriminacije što pre bude donet.
"Mi (mešihat) smo za to da se što pre donese kvalitetan zakon, a delovi koji ne budu usklađeni sa islamskim stavovima ne bi bili ni primenjivani", naveo je Šaćirović.
Saglasnost za povlačenje Predloga zakona o zabrani diskriminacije, sa još osam crkava i verskih zajednica potpisao je reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić, koje su ocenile da je zakonski predlog neprimenjiv, jer "ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava i protivreči samom sebi".
Od kraja 2007. godine u Srbiji postoje dve islamske zajednice - Islamska zajednica u Srbiji, kojom rukovodi muftija Zukorlić i Islamska zajednica Srbije čiji je vrhovni poglavar reis Zilkić.
(agencije/MONDO)
On je rekao da se nada da u, kako je rekao, muslimanskom korpusu nikada neće biti takvih devijacija zbog kojih bi hodže morale da venčavaju pripadnike istog pola, ali je dodao da se mešihat zalaže da zakon o zabrani diskriminacije što pre bude donet.
"Mi (mešihat) smo za to da se što pre donese kvalitetan zakon, a delovi koji ne budu usklađeni sa islamskim stavovima ne bi bili ni primenjivani", naveo je Šaćirović.
Saglasnost za povlačenje Predloga zakona o zabrani diskriminacije, sa još osam crkava i verskih zajednica potpisao je reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić, koje su ocenile da je zakonski predlog neprimenjiv, jer "ugrožava Ustavom i državnim vrednostima garantovane slobode i prava i protivreči samom sebi".
Od kraja 2007. godine u Srbiji postoje dve islamske zajednice - Islamska zajednica u Srbiji, kojom rukovodi muftija Zukorlić i Islamska zajednica Srbije čiji je vrhovni poglavar reis Zilkić.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
