Premijer Srbije i predsednik Demokratske stranke dr Zoran Đinđić ubijen je ispred sedišta Vlade Srbije, pre šest godina, 12. marta 2003. godine.
Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.
Šta je patriotizam
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro:
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".
"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.
Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro:
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".
Filozof, osnivač DS, gradonačelnik...
Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.
JSO ubice
U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.
Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".
"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.
Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Osuđeni izvršioci, ne i nalogodavci
U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.
Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.
U Beogradu i širom Srbije poštovaoci Zorana Đinđića, Vlada Srbije, članovi njegove vlade, prijatelji i građani obeležiće godišnjicu njegove smrti o čemu opširnije možete pročitati OVDE.
(agencije/MONDO)
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.
Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.
Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.
Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu.
Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.
Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.
Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.
Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.
U Beogradu i širom Srbije poštovaoci Zorana Đinđića, Vlada Srbije, članovi njegove vlade, prijatelji i građani obeležiće godišnjicu njegove smrti o čemu opširnije možete pročitati OVDE.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
