Odbor Skupštine Srbije za odbranu i bezbednost u utorak je, većinom glasova, usvojio izveštaje o radu Bezbednosno-informativne agencije (BIA) za 2008. godinu i o stanju bezbednosti u Srbiji.
Na sednici Odbora, koja je trajala više od dva i po sata, izveštaje je podneo direktor BIA Saša Vukadinović, a članovi Odbora su postavili niz pitanja, kako o radu Agencije, tako i o drugim bezbednosnim aspektima.
Lociranje i hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića je među prioritetima BIA u 2009. godini i u taj zadatak su uključeni svi resursi Agencije, izjavio je direktor BIA.
Vukadinović je kao prioritete nabrojao i suprostavljanje terorizmu i separatizmu, suzbijanje verskog i svakog drugog ekstremizma, otkrivanje delovanja stranih službi i suprotstavljanje organizovanom kriminalu i borbu protiv terorizma.
Vukadinović je ocenio da je bezbednost u Srbiji stabilna i da je najveća pretnja za bezbednost jednostrano i protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dodao je da, međutim, i u drugim delovima Srbije postoje faktori i rizici za destabilizaciju i da se na jugu Srbije javlja ekstremizam, a da u pojedinim regionima postoje grupacije koje deluju sa pozicija verskog i ideološkog radikalizma.
Proglašenje nezavisnosti Kosova, prema rečima direktora BIA-e, pogoršalo je ukupne prilike bezbednosti u Srbiji, ali i u celom regionu.
Vukadinović je ocenio da bi pokušaj da se sever Kosova stavi pod kontrolu Prištine u narednom periodu mogao da dovede do destabilizacije prilika i akcija terorističkih i paravojnih formacija.
Prema njegovoj oceni, nezadovoljstvo i protesti građana uzrokovani ekonomskom situacijom, mogli bi da budu povod za nasilje pre svega, prema srpskom stanovništu, a jug Srbije bi mogao da bude instrumentalizovan za pritiske na državne organe u pravcu internacionalizacije pitanja, a u cilju sticanja autonomije i uspostavljaja "specijalnih veza sa Kosovom".
"Stanje na Kosovu karakteriše visok stepen tenzija, posebno izraženih na severu KiM u oblasti Kosovske Mitrovice. Separatistički albanski faktor nastoji da postigne što šire medujunarodno priznanje nezavisnosti, a srpska zajednica je konstantno izložena pritiscima, incidentima i psihološko-propagandnim delovanjem pre svega u mešovitim sredinama i Kosovskom pomoravljaju", kazao je Vukadinović.
On je naveo da su albanske naoružane kriminalno-terorističke grupe u stanju stalne pripravnosti na kriznim tačkama na takozvanoj liniji razdvajanja severne i južne Kosovske Mitrovice.
Sa tim grupama, naveo je, sarađuju radikalne pristalice islamskog pokreta, a povezani su sa organizovanim ekstremistima iz drugih delova Srbije.
Govoreći o planovima za 2009. godinu, Vukadinović je kazao da je "prioritet BIA u 2009. godini lociranje i hapšenje preostala dva haška optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i u taj zadatak su uključeni svi resursi Agencije".
Direktor BIA-e je istakao da će Mladić i Hadžić biti uhapšeni ako se nalaze na teritoriji Srbije.
On je naveo da su i tokom 2008. godine svi resursi bili uključeni na ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu i podsetio da su u saradnji sa sudom i MUP-om locirani i uhapšeni optuženici Stojan Župljanin i Radovan Karadžić.
Naveo je da je u prošloj godini zastupnicima odbrane omogućen uvid u dokumentaciju i dostavljen 431 materijal, a Agencija je odgovorila na 26 zahteva Haškog tužilaštva i odbrane koji se odnose na 149 materijala.
"Prioritet BIA će biti suprostavljanje delovanju verski motivisanog terorizma i radikalizma", kazao je Vukadonović i naveo da je BIA identifikovala pojavu povezivanja radikalih pristalica islamističkih pokreta, koji sarađuju sa istomišljenicima u regionu i svetu, a posebno sa verskim ideolozima koji proagiraju ekstremne i militantne oblike delovanja.
To, kako je ocenio, može dugoročno da predstavlja opasnost za stabilnost prilika, zbog čega će Agencija preventivno delovati.
Takođe, Vukadinović je istakao da će BIA raditi na suprostavljanju svim oblicima ekstremizma koji su ideološki, nacionalno ili verski motivisani i dodao da takve pojave nemaju podršku šire javnosti u Vojvodini koja je sredina sa najviše različitih nacionalnih zajednica.
"Prikrivenim delovanjem u Srbiji strane obaveštajne službe doprinele su dezintegracionim procesima, posebno kada je reč o Kosovu, a pojedini obaveštajni sistemi nastoje da kontrolišu i druga područja sa kriznim potencijalima kako bi ih, u slučaju potrebe, aktivirali kao nova žarišta destabilizacije", kazao je direktor BIA.
Naveo je da se te službe služe propagandnim pa čak i informativnim delovanjem.
On je rekao da se BIA angažovala na otkrivanju pravaca delovanja eksponenata obaveštajnih službi, predmeta njihovog obaveštajnog istraživanja, daljih nosilaca prikrivenog delovanja i načina nastupa, izvora, veza i obaveštajnih planova.
BIA će u 2009. godini nastaviti, kako je istakao, borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala, imajući u vidu privatizaciju u Srbiji, kako se ilegalni novac ne bi plasirao u legalne tokove, kao i protiv terorizma koji se često finansira prljavim novcem.
Na sednici Odbora, koja je trajala više od dva i po sata, izveštaje je podneo direktor BIA Saša Vukadinović, a članovi Odbora su postavili niz pitanja, kako o radu Agencije, tako i o drugim bezbednosnim aspektima.
Lociranje i hapšenje haških optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića je među prioritetima BIA u 2009. godini i u taj zadatak su uključeni svi resursi Agencije, izjavio je direktor BIA.
Vukadinović je kao prioritete nabrojao i suprostavljanje terorizmu i separatizmu, suzbijanje verskog i svakog drugog ekstremizma, otkrivanje delovanja stranih službi i suprotstavljanje organizovanom kriminalu i borbu protiv terorizma.
Vukadinović je ocenio da je bezbednost u Srbiji stabilna i da je najveća pretnja za bezbednost jednostrano i protivpravno proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
Dodao je da, međutim, i u drugim delovima Srbije postoje faktori i rizici za destabilizaciju i da se na jugu Srbije javlja ekstremizam, a da u pojedinim regionima postoje grupacije koje deluju sa pozicija verskog i ideološkog radikalizma.
Proglašenje nezavisnosti Kosova, prema rečima direktora BIA-e, pogoršalo je ukupne prilike bezbednosti u Srbiji, ali i u celom regionu.
Vukadinović je ocenio da bi pokušaj da se sever Kosova stavi pod kontrolu Prištine u narednom periodu mogao da dovede do destabilizacije prilika i akcija terorističkih i paravojnih formacija.
Prema njegovoj oceni, nezadovoljstvo i protesti građana uzrokovani ekonomskom situacijom, mogli bi da budu povod za nasilje pre svega, prema srpskom stanovništu, a jug Srbije bi mogao da bude instrumentalizovan za pritiske na državne organe u pravcu internacionalizacije pitanja, a u cilju sticanja autonomije i uspostavljaja "specijalnih veza sa Kosovom".
"Stanje na Kosovu karakteriše visok stepen tenzija, posebno izraženih na severu KiM u oblasti Kosovske Mitrovice. Separatistički albanski faktor nastoji da postigne što šire medujunarodno priznanje nezavisnosti, a srpska zajednica je konstantno izložena pritiscima, incidentima i psihološko-propagandnim delovanjem pre svega u mešovitim sredinama i Kosovskom pomoravljaju", kazao je Vukadinović.
On je naveo da su albanske naoružane kriminalno-terorističke grupe u stanju stalne pripravnosti na kriznim tačkama na takozvanoj liniji razdvajanja severne i južne Kosovske Mitrovice.
Sa tim grupama, naveo je, sarađuju radikalne pristalice islamskog pokreta, a povezani su sa organizovanim ekstremistima iz drugih delova Srbije.
Govoreći o planovima za 2009. godinu, Vukadinović je kazao da je "prioritet BIA u 2009. godini lociranje i hapšenje preostala dva haška optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i u taj zadatak su uključeni svi resursi Agencije".
Direktor BIA-e je istakao da će Mladić i Hadžić biti uhapšeni ako se nalaze na teritoriji Srbije.
On je naveo da su i tokom 2008. godine svi resursi bili uključeni na ispunjavanje obaveza prema Haškom tribunalu i podsetio da su u saradnji sa sudom i MUP-om locirani i uhapšeni optuženici Stojan Župljanin i Radovan Karadžić.
Naveo je da je u prošloj godini zastupnicima odbrane omogućen uvid u dokumentaciju i dostavljen 431 materijal, a Agencija je odgovorila na 26 zahteva Haškog tužilaštva i odbrane koji se odnose na 149 materijala.
"Prioritet BIA će biti suprostavljanje delovanju verski motivisanog terorizma i radikalizma", kazao je Vukadonović i naveo da je BIA identifikovala pojavu povezivanja radikalih pristalica islamističkih pokreta, koji sarađuju sa istomišljenicima u regionu i svetu, a posebno sa verskim ideolozima koji proagiraju ekstremne i militantne oblike delovanja.
To, kako je ocenio, može dugoročno da predstavlja opasnost za stabilnost prilika, zbog čega će Agencija preventivno delovati.
Takođe, Vukadinović je istakao da će BIA raditi na suprostavljanju svim oblicima ekstremizma koji su ideološki, nacionalno ili verski motivisani i dodao da takve pojave nemaju podršku šire javnosti u Vojvodini koja je sredina sa najviše različitih nacionalnih zajednica.
"Prikrivenim delovanjem u Srbiji strane obaveštajne službe doprinele su dezintegracionim procesima, posebno kada je reč o Kosovu, a pojedini obaveštajni sistemi nastoje da kontrolišu i druga područja sa kriznim potencijalima kako bi ih, u slučaju potrebe, aktivirali kao nova žarišta destabilizacije", kazao je direktor BIA.
Naveo je da se te službe služe propagandnim pa čak i informativnim delovanjem.
On je rekao da se BIA angažovala na otkrivanju pravaca delovanja eksponenata obaveštajnih službi, predmeta njihovog obaveštajnog istraživanja, daljih nosilaca prikrivenog delovanja i načina nastupa, izvora, veza i obaveštajnih planova.
BIA će u 2009. godini nastaviti, kako je istakao, borbu protiv međunarodnog organizovanog kriminala, imajući u vidu privatizaciju u Srbiji, kako se ilegalni novac ne bi plasirao u legalne tokove, kao i protiv terorizma koji se često finansira prljavim novcem.
BIA nije filijala nijedne strane službe
Odgovarajući na pitanja, Vukadinović je ukazao da je jedini kriterijum za rad BIA profesionalizam i da ta agencija ne zalazi "u bilo šta drugo" što može imati prizvuke politike.
On je objasnio da partnerski odnos BIA sa stranim službama bezbednosti, koji izaziva dosta nerazumevanja u javnosti, "podrazumeva partnerstvo u razmeni informacija" koje se obavlja po domaćim zakonima.
"BIA nije filijala nijedne strane službe, a tako će biti i u buduće", rekao je Vukadinović, objašnjavajući da, ukoliko nema saradnje među bezbednosnim službama, svaka od njih će pojedinačno biti mnogo siromašnija za određene informacije.
Vukadinović je precizirao da BIA na Kosovu i Metohiji nije fizički prisutna, što otežava prikupljanje podataka na tom delu Srbije, i ukazao da Agencija "na druge načine dolazi do određenih podataka", uključujući saradnju s partnerskim službama.
Vukadinović je naveo da BIA prikuplja sva saznanja o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji i ustupa ih Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, i izrazio uverenje da će srpsko tužilaštvo učiniti sve da se taj slučaj procesuira i da krivci stignu pred lice pravde.
Vukadinović je potvrdio da je 2001. godine, po izboru vlade Zorana Đinđića, tadašnja Državna bezbednost pokrenula operativne akcije "Mačva", "Šumadija" i "Kaktus" u kojima je "obrađivano" 55 ljudi i čiji je cilj bio rasvetljavanje ubistava Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali.
"Akcije su zavedene na zakonit način, a neke od njih nisu formalno pravno zatvorene, jer su neki predmeti u fazi pretkrivičnog postupka.
Tada je pokretanje takvih akcija omogućavao ministar unutrašnjih poslova (Dušan Mihajlović) na predlog načelnika DB-a (Goran Petrović)", objasnio je Vukadinović.
Šef BIA je objasnio da na većinu pitanja neće moći da odgovori, jer se radi o vitalnim interesima Srbije, a sednica Odbora je otvorena za javnost.
Vukadinović je rekao i da su posle petooktobarskih promena spaljeni neki dosijei koji su bili u papiru, ali da zbog toga BIA nije trpela štetu, jer su isti dosijei pronađeni na mikro-filmovima.
Istakavši da je formirana komisija sa zadatkom da utvrdi sve činjenice vezane za uništavanje dokumenata, pa i dosijea posle 5. oktobra 2000. godine, on je najavio da će javnost biti obavestena o nalazu te komisije, kako bi se stavila tačka na priču o dosijeima.
Vukadinović je precizirao da su postojala četiri zadatka komisije - da utvrdi u kojoj formi su bila dokumenta (papir mikro-film ili disketa), da li je to urađeno protivzakonito, ko je to radio i da li je BIA zbog toga pretrpela štetu.
On je objasnio da partnerski odnos BIA sa stranim službama bezbednosti, koji izaziva dosta nerazumevanja u javnosti, "podrazumeva partnerstvo u razmeni informacija" koje se obavlja po domaćim zakonima.
"BIA nije filijala nijedne strane službe, a tako će biti i u buduće", rekao je Vukadinović, objašnjavajući da, ukoliko nema saradnje među bezbednosnim službama, svaka od njih će pojedinačno biti mnogo siromašnija za određene informacije.
Vukadinović je precizirao da BIA na Kosovu i Metohiji nije fizički prisutna, što otežava prikupljanje podataka na tom delu Srbije, i ukazao da Agencija "na druge načine dolazi do određenih podataka", uključujući saradnju s partnerskim službama.
Vukadinović je naveo da BIA prikuplja sva saznanja o trgovini ljudskim organima na Kosovu i u Albaniji i ustupa ih Tužilaštvu za ratne zločine Srbije, i izrazio uverenje da će srpsko tužilaštvo učiniti sve da se taj slučaj procesuira i da krivci stignu pred lice pravde.
Vukadinović je potvrdio da je 2001. godine, po izboru vlade Zorana Đinđića, tadašnja Državna bezbednost pokrenula operativne akcije "Mačva", "Šumadija" i "Kaktus" u kojima je "obrađivano" 55 ljudi i čiji je cilj bio rasvetljavanje ubistava Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali.
"Akcije su zavedene na zakonit način, a neke od njih nisu formalno pravno zatvorene, jer su neki predmeti u fazi pretkrivičnog postupka.
Tada je pokretanje takvih akcija omogućavao ministar unutrašnjih poslova (Dušan Mihajlović) na predlog načelnika DB-a (Goran Petrović)", objasnio je Vukadinović.
Šef BIA je objasnio da na većinu pitanja neće moći da odgovori, jer se radi o vitalnim interesima Srbije, a sednica Odbora je otvorena za javnost.
Vukadinović je rekao i da su posle petooktobarskih promena spaljeni neki dosijei koji su bili u papiru, ali da zbog toga BIA nije trpela štetu, jer su isti dosijei pronađeni na mikro-filmovima.
Istakavši da je formirana komisija sa zadatkom da utvrdi sve činjenice vezane za uništavanje dokumenata, pa i dosijea posle 5. oktobra 2000. godine, on je najavio da će javnost biti obavestena o nalazu te komisije, kako bi se stavila tačka na priču o dosijeima.
Vukadinović je precizirao da su postojala četiri zadatka komisije - da utvrdi u kojoj formi su bila dokumenta (papir mikro-film ili disketa), da li je to urađeno protivzakonito, ko je to radio i da li je BIA zbog toga pretrpela štetu.
Izveštaj BIA nije literarni rad
Više poslanika je u raspravi zamerilo što je izveštaj BIA pisan "tipski i formalno", uz ocenu da Odbor ne koristi na pravi način zakonske i ustavne mogućnosti u nadzoru službi bezbednosti.
Na ove primedbe Vukadinović je odgovorio da bi bio srećan da je to najveći problem BIA.
"Imam i ja primedbe na tu vrstu suvoparnosti, ali moraćete da prihvatite da je to tako i da od ovoga ne može biti nekakav dobar literarni rad", zaključio je Vukadinović.
Poslanik G17 plus Željko Ivanji je zatražio odgovor o spaljenim dosijeima i o tome koliko BIA ima informacija u vezi sa prodajem ljudskih organa.
Ivanji smatra da bi trebalo formirati dva skupštinska odbora, jedan za odbranu, drugi za bezbednost, kao i pododbor koji bi se bavio kontrolom bezbednosnih agencija koje na teritoriji Srbije rade na ometanju zemlje na putu evrointegracija.
Član Odbora iz SPO Aleksandar Čotrić je pitao da li su još aktivni pripadnici BIA za koje je dokazano da su povezani sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije i četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali.
"Proveriću spisak. Mogu da potvrdim da je Goran Kuzmanović načelnik jedne logističke uprave u BIA, a Miša Milićević i Goran Živaljević, koga je sud vratio na posao u BIA, jesu predstavnici agencije u Skoplju i Sarajevu. Ratko Romić nije u BIA. Veselin Lečić nije načelnik nijedne službe", rekao je Vukadinović.
Dodao je da će za svakoga ko je učinio krivično delo i za to postoje dokazi "sa zadovoljstvom potpisati rešenje" o prestanku radnog odnosa.
Poslanik SRS Nataša Jovanović se interesovala da li BIA ima partnerski odnos sa britanskom službom MI-6 i američkom CIA, dok je poslanik iste stranke Jadranko Vuković pitao da li Agencija ima originalna dokumenta o zločinima OVK nad Srbima na KiM.
Poslanik DS Marko Đurišić je rekao da treba razmišljati o zatvaranju sednica za javnost kako bi BIA i poslanici mogli da govore o osetljivim pitanjima, i apelovao da se iskoriste veće mogućnosti u nadzoru svih obaveštajnih agencija u Srbiji.
S tim stavom složio se i poslanik Meho Omerović, koji je ocenio da treba zatvoriti sednice i pojačati nadzor, uz kritike da izveštajem nije ništa posebno novo saopšteno.
Poslanik SRS Branimir Đokić je kritikovao što se porodični objekti u blizini kuće haškog optuženika Ratka Mladića neprestano posmatraju i pitao dokle će ta prismotra trajati.
Član odbora iz Liberalno demokratske partije Nenad Milić rekao je da odbor može da raspravlja o tome da li pripadnici BIA redovno dolaze na posao i koliko koriste bolovanje, a da je o ozbiljnijim pitanjima nemoguće raspravljati jer, između ostalog, nisu usvojene strategije bezbednosti i odbrane sa kojima bi BIA trebalo da uskladi aktivnosti.
On je upitao da li postoji sprega organizovanog kriminala, politike i državnih organa sa haškim beguncima i da li tu ima elemenata krivičnih dela.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević je rekao da će sa članovima Odbora "nenajavljeno posetiti BIA", i pitao da li su strane službe koje deluju u Srbiji iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
Predsednik odbora Dragan Todorović je, takođe, kritikovao izveštaj, navodeći da je formalan i već dobrim delom poznat javnosti.
On je upitao da li je izneta neistina o hapšenju Radovana Kradžića i da li su mu prilikom hapšenja narušena ljudska prava, a pokrenuo je i putanje o akcijama "Kaktus", "Šumadija" i "Mačva" i o tome da li su u jednoj od tih akcija "posredno praćeni" ljudi iz najbližeg Đinđićevog okruženja, i dodao da bi to bilo značajno za utvrđivanje istine o ubistvu premijera.
Poslaniku SNS Božidaru Deliću predsednik Odbora Todorović nije dao reč, zbog čega je Delić tražio da to uđe u zapisnik i optužio predsednika Odbora da zloupotrebljava svoj položaj.
(agencije/MONDO)
Na ove primedbe Vukadinović je odgovorio da bi bio srećan da je to najveći problem BIA.
"Imam i ja primedbe na tu vrstu suvoparnosti, ali moraćete da prihvatite da je to tako i da od ovoga ne može biti nekakav dobar literarni rad", zaključio je Vukadinović.
Poslanik G17 plus Željko Ivanji je zatražio odgovor o spaljenim dosijeima i o tome koliko BIA ima informacija u vezi sa prodajem ljudskih organa.
Ivanji smatra da bi trebalo formirati dva skupštinska odbora, jedan za odbranu, drugi za bezbednost, kao i pododbor koji bi se bavio kontrolom bezbednosnih agencija koje na teritoriji Srbije rade na ometanju zemlje na putu evrointegracija.
Član Odbora iz SPO Aleksandar Čotrić je pitao da li su još aktivni pripadnici BIA za koje je dokazano da su povezani sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije i četvorostrukim ubistvom na Ibarskoj magistrali.
"Proveriću spisak. Mogu da potvrdim da je Goran Kuzmanović načelnik jedne logističke uprave u BIA, a Miša Milićević i Goran Živaljević, koga je sud vratio na posao u BIA, jesu predstavnici agencije u Skoplju i Sarajevu. Ratko Romić nije u BIA. Veselin Lečić nije načelnik nijedne službe", rekao je Vukadinović.
Dodao je da će za svakoga ko je učinio krivično delo i za to postoje dokazi "sa zadovoljstvom potpisati rešenje" o prestanku radnog odnosa.
Poslanik SRS Nataša Jovanović se interesovala da li BIA ima partnerski odnos sa britanskom službom MI-6 i američkom CIA, dok je poslanik iste stranke Jadranko Vuković pitao da li Agencija ima originalna dokumenta o zločinima OVK nad Srbima na KiM.
Poslanik DS Marko Đurišić je rekao da treba razmišljati o zatvaranju sednica za javnost kako bi BIA i poslanici mogli da govore o osetljivim pitanjima, i apelovao da se iskoriste veće mogućnosti u nadzoru svih obaveštajnih agencija u Srbiji.
S tim stavom složio se i poslanik Meho Omerović, koji je ocenio da treba zatvoriti sednice i pojačati nadzor, uz kritike da izveštajem nije ništa posebno novo saopšteno.
Poslanik SRS Branimir Đokić je kritikovao što se porodični objekti u blizini kuće haškog optuženika Ratka Mladića neprestano posmatraju i pitao dokle će ta prismotra trajati.
Član odbora iz Liberalno demokratske partije Nenad Milić rekao je da odbor može da raspravlja o tome da li pripadnici BIA redovno dolaze na posao i koliko koriste bolovanje, a da je o ozbiljnijim pitanjima nemoguće raspravljati jer, između ostalog, nisu usvojene strategije bezbednosti i odbrane sa kojima bi BIA trebalo da uskladi aktivnosti.
On je upitao da li postoji sprega organizovanog kriminala, politike i državnih organa sa haškim beguncima i da li tu ima elemenata krivičnih dela.
Poslanik Nove Srbije Miroslav Markićević je rekao da će sa članovima Odbora "nenajavljeno posetiti BIA", i pitao da li su strane službe koje deluju u Srbiji iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
Predsednik odbora Dragan Todorović je, takođe, kritikovao izveštaj, navodeći da je formalan i već dobrim delom poznat javnosti.
On je upitao da li je izneta neistina o hapšenju Radovana Kradžića i da li su mu prilikom hapšenja narušena ljudska prava, a pokrenuo je i putanje o akcijama "Kaktus", "Šumadija" i "Mačva" i o tome da li su u jednoj od tih akcija "posredno praćeni" ljudi iz najbližeg Đinđićevog okruženja, i dodao da bi to bilo značajno za utvrđivanje istine o ubistvu premijera.
Poslaniku SNS Božidaru Deliću predsednik Odbora Todorović nije dao reč, zbog čega je Delić tražio da to uđe u zapisnik i optužio predsednika Odbora da zloupotrebljava svoj položaj.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.