Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić ocenio je u sredu da će Srbija, s obzirom na zaštitu koju zakon o zabrani diskriminacije normira i ranjive grupe kojima se pruža zaštita, postati deo porodice evropskih država koje pružaju sistemsku i svobuhvatnu zakonsku zaštitu svim svojim građanima.
"Pružajući takvu zašititu građanima, pre svega starima, deci, ženama, nacionalnim manjinama, osobama sa invaliditetom, sindikalnim aktivistima i drugima, taj zakon će Srbiji služiti na čast, i pred njenim građanima i pred licem Evrope", rekao je Čiplić u Narodnoj skupštini.
Obrazlažući predlog tog zakona u ime Vlade, koji je izazvao velike polemike u javnosti i negodovanja takozvanih tradicionalnih crkava, on je kao osnovne razloge za njegovo donošenje naveo obavezu Srbije da poštuje međunarodne standarde i ugovore koje je ratifikovala, kao i ispunjenje standarada za stabilizaciju i pridruživanje EU i harmonizaciju srpskog zakonodavstva s pravnim tekovinama Unije.
Čiplić je nabrojao mnogobrojna dokumenta UN i Saveta Evrope koja je potpisala naša zemlja, iz kojih proizlazi obaveza za donošenje tog zakona.
Istakavši da u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja EU zaštita protiv diskriminacije predstavlja jednu od osnovnih obaveza Srbije, ministar je rekao da je jedan od pravnih razloga i nepostojanje integralnog sistema zaštite od diskriminacije u našem pravnom sistemu, a koji je pretpostavka za efikasnu i funkcionalnu borbu protiv diskriminacije.
Čiplić je, takođe, ukazao da u zakonodavnom poretku Srbije postoji veliki broj propisa kojima se nesistematično i parcijalno reguliše zaštita od diskriminacije i kojima se štite samo pojedine ranjive grupe.
"Usvajanjem novog zakona, koji je opšti i sistemski, nije onemogućeno da u budućnosti budu doneti posebni zakoni koji će pružati posebnu zakonsku zaštitu određenim kategorijama ranjivih grupa", kazao je on.
Čiplić je objasnio da je zakonom predviđeno i postojanje posebnog građanskog postupka, ali i prekršajna odgovornost.
"Pružajući takvu zašititu građanima, pre svega starima, deci, ženama, nacionalnim manjinama, osobama sa invaliditetom, sindikalnim aktivistima i drugima, taj zakon će Srbiji služiti na čast, i pred njenim građanima i pred licem Evrope", rekao je Čiplić u Narodnoj skupštini.
Obrazlažući predlog tog zakona u ime Vlade, koji je izazvao velike polemike u javnosti i negodovanja takozvanih tradicionalnih crkava, on je kao osnovne razloge za njegovo donošenje naveo obavezu Srbije da poštuje međunarodne standarde i ugovore koje je ratifikovala, kao i ispunjenje standarada za stabilizaciju i pridruživanje EU i harmonizaciju srpskog zakonodavstva s pravnim tekovinama Unije.
Čiplić je nabrojao mnogobrojna dokumenta UN i Saveta Evrope koja je potpisala naša zemlja, iz kojih proizlazi obaveza za donošenje tog zakona.
Istakavši da u okviru procesa stabilizacije i pridruživanja EU zaštita protiv diskriminacije predstavlja jednu od osnovnih obaveza Srbije, ministar je rekao da je jedan od pravnih razloga i nepostojanje integralnog sistema zaštite od diskriminacije u našem pravnom sistemu, a koji je pretpostavka za efikasnu i funkcionalnu borbu protiv diskriminacije.
Čiplić je, takođe, ukazao da u zakonodavnom poretku Srbije postoji veliki broj propisa kojima se nesistematično i parcijalno reguliše zaštita od diskriminacije i kojima se štite samo pojedine ranjive grupe.
"Usvajanjem novog zakona, koji je opšti i sistemski, nije onemogućeno da u budućnosti budu doneti posebni zakoni koji će pružati posebnu zakonsku zaštitu određenim kategorijama ranjivih grupa", kazao je on.
Čiplić je objasnio da je zakonom predviđeno i postojanje posebnog građanskog postupka, ali i prekršajna odgovornost.
Iz opozicije samo LDP podržava Predlog
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić ocenio je da je zakon loš i nekoherentan i da se može tumačiti na različite načine.
On je ocenio da su se pojedini oblici diskriminacije zadržani u dobrom delu na nivou "političkog pamfleta", a ne na nivou ozbiljne zabrane i dodao da pojedine zabrane ne sadrže odgovarajuću sankciju za radnju koja bi predstavljala povredu tog zakona.
Aligrudić je ukazao da zakon ne predviđa krivične sankcije, već da je reč samo o prekršaju.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović ocenio je da je zakon protivustavan, pravnički besmislen i nepraktičan, da neće moći da se sprovede u praksi i da vređa tradicionalno moralna shvatanja svih građana Srbije.
On je naveo da će zakon podstaći diskriminaciju i dodao da zakonom nisu predviđene krivične mere koje su, prema njegovoj oceni, najbolji način protiv diskriminacije.
Martinović je rekao da zakonom nisu precizirane seksualne orijentacije navodeći da seksualna orijentacija može biti i pedofilija i nekrofilija.
"Šta će biti ako ulicama Beograda krenu kolone pedofila i nekrofila koji će da kažu: 'to je naša seksualna orijentacija, ne možete ništa'", kazao je Martinović.
Šef LDP Čedomir Jovanović kazao je da je predloženi zakon važan, jer "zadire u unakaženi deo života".
"Da li smo u stanju da priznamo ono što su mnogi priznali pre nas? Rođenjem smo postali slobodni jednaki i ravnopravni, to nam je dato rođenjem i ni jedna politka ne može da zgazi tu slobodu", kazao je Jovanović.
Jovanović je kazao da ne treba zakon usvajati da bi bila stavljena "još jedna recka" na mapi puta ka EU ističući da je "manje važno da li ćemo biti članovi EU od činjenice da li ćemo prihvatiti način života".
Govoreći o zabrani diskriminacije dece, Jovanović je rekao da je danas objavljen podatak da je 60 odsto dece u Srbiji na izvestan način diskriminisan.
"Ovaj zakon afirmiše prava te dece", naglasio je on.
"Zakon govori i o diskriminaciji nacionalnih manjina. Razumevanjem za prava nacionalnih manjina u Srbiji mi otvaramo mogućnost za razumevanje nacionalnih prava srpskog naroda u drugim zemljama", rekao je Jovanović.
On je govorio i o žrtvama političke diskriminacije, diskriminaciji osoba sa invaliditetom, diskriminaciji s obzirom na zdravstveno stanje, kao što je diskriminacija HIV pozitivne dece.
Poslanica Nove Srbije (NS) Aleksandra Janković rekla je da Ustav Srbije utvrđuje da su svi jednaki, da je zakon prilično konfuzan i da su mnoge stvari prepuštene arbitrarnom tumačenju.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić da ta poslanicka grupa neće glasati za zakon ako se ne izmene pojedini članovi tog zakona.
Osvrćući se na seksualnu orijentaciju Nikolić je rekao da je protiv zabrane skupova kojima ljudi izražavaju svoju sklonost, ali da nije za to da homoseksualci sklapaju brakove.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je u sredu da će socijalisti glasati za vladin Predlog zakona protiv diskriminacije, jer je to jedan od najvažnijih akata iz seta evropskih zakona.
On je ocenio i da koalicioni partner JS ima pravo da glasa protiv zakona, u skladu s njihovim programskim načelima, koja se razlikuju od opredeljanja SPS, dodavši da oko toga ne treba "podizati prašinu".
"JS nije partija levice, mi jesmo i naša programska opredeljenja baštine građanski sistem evropskih vrednosti i želimo da se borimo protiv diskriminacije prema svim manjinama", kazao je Ružić novinarima u parlamentu.
Ružić je dodao da je JS konzervativna partija, ali ostaje na evropskom putu koji je definisala vlada.
Četiri skupštinska odbora su u načelu prihvatila Predlog zakona o zabrani diskriminacije i uputila ga republičkom parlamentu na usvajanje.
Predloženi zakon u načelu su usvojili Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, Zakonodavni odbor, Odbor za evropske integracije i Odbor za pravosuđe i upravu.
On je ocenio da su se pojedini oblici diskriminacije zadržani u dobrom delu na nivou "političkog pamfleta", a ne na nivou ozbiljne zabrane i dodao da pojedine zabrane ne sadrže odgovarajuću sankciju za radnju koja bi predstavljala povredu tog zakona.
Aligrudić je ukazao da zakon ne predviđa krivične sankcije, već da je reč samo o prekršaju.
Poslanik SRS Aleksandar Martinović ocenio je da je zakon protivustavan, pravnički besmislen i nepraktičan, da neće moći da se sprovede u praksi i da vređa tradicionalno moralna shvatanja svih građana Srbije.
On je naveo da će zakon podstaći diskriminaciju i dodao da zakonom nisu predviđene krivične mere koje su, prema njegovoj oceni, najbolji način protiv diskriminacije.
Martinović je rekao da zakonom nisu precizirane seksualne orijentacije navodeći da seksualna orijentacija može biti i pedofilija i nekrofilija.
"Šta će biti ako ulicama Beograda krenu kolone pedofila i nekrofila koji će da kažu: 'to je naša seksualna orijentacija, ne možete ništa'", kazao je Martinović.
Šef LDP Čedomir Jovanović kazao je da je predloženi zakon važan, jer "zadire u unakaženi deo života".
"Da li smo u stanju da priznamo ono što su mnogi priznali pre nas? Rođenjem smo postali slobodni jednaki i ravnopravni, to nam je dato rođenjem i ni jedna politka ne može da zgazi tu slobodu", kazao je Jovanović.
Jovanović je kazao da ne treba zakon usvajati da bi bila stavljena "još jedna recka" na mapi puta ka EU ističući da je "manje važno da li ćemo biti članovi EU od činjenice da li ćemo prihvatiti način života".
Govoreći o zabrani diskriminacije dece, Jovanović je rekao da je danas objavljen podatak da je 60 odsto dece u Srbiji na izvestan način diskriminisan.
"Ovaj zakon afirmiše prava te dece", naglasio je on.
"Zakon govori i o diskriminaciji nacionalnih manjina. Razumevanjem za prava nacionalnih manjina u Srbiji mi otvaramo mogućnost za razumevanje nacionalnih prava srpskog naroda u drugim zemljama", rekao je Jovanović.
On je govorio i o žrtvama političke diskriminacije, diskriminaciji osoba sa invaliditetom, diskriminaciji s obzirom na zdravstveno stanje, kao što je diskriminacija HIV pozitivne dece.
Poslanica Nove Srbije (NS) Aleksandra Janković rekla je da Ustav Srbije utvrđuje da su svi jednaki, da je zakon prilično konfuzan i da su mnoge stvari prepuštene arbitrarnom tumačenju.
Šef poslaničke grupe Napred Srbijo Tomislav Nikolić da ta poslanicka grupa neće glasati za zakon ako se ne izmene pojedini članovi tog zakona.
Osvrćući se na seksualnu orijentaciju Nikolić je rekao da je protiv zabrane skupova kojima ljudi izražavaju svoju sklonost, ali da nije za to da homoseksualci sklapaju brakove.
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić izjavio je u sredu da će socijalisti glasati za vladin Predlog zakona protiv diskriminacije, jer je to jedan od najvažnijih akata iz seta evropskih zakona.
On je ocenio i da koalicioni partner JS ima pravo da glasa protiv zakona, u skladu s njihovim programskim načelima, koja se razlikuju od opredeljanja SPS, dodavši da oko toga ne treba "podizati prašinu".
"JS nije partija levice, mi jesmo i naša programska opredeljenja baštine građanski sistem evropskih vrednosti i želimo da se borimo protiv diskriminacije prema svim manjinama", kazao je Ružić novinarima u parlamentu.
Ružić je dodao da je JS konzervativna partija, ali ostaje na evropskom putu koji je definisala vlada.
Četiri skupštinska odbora su u načelu prihvatila Predlog zakona o zabrani diskriminacije i uputila ga republičkom parlamentu na usvajanje.
Predloženi zakon u načelu su usvojili Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja, Zakonodavni odbor, Odbor za evropske integracije i Odbor za pravosuđe i upravu.
Kolundžija: Predloženi zakon je jedan od najznačajnijih
Predstavnici vladajuće većine istakli su da je Predlog zakona jedan od najvažnijih zakona o kojima se poslednjih godina u Srbiji raspravlja.
„Ovo je jedan od najznačajnijih civilizacijskih koraka koje Srbija pravi", rekla je predsednica poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija.
Kolundžija je istakla da on nije važan samo zbog toga što je jedan od uslova za stavljanje na „belu šengen listu" u procesu priključenja EU, već i zato što se Srbija kao društvo određuje prema suštinskim pitanjima.
Prema njenim rečima, dosadašnja rasprava o tom zakonskom predlogu je pokazala duboku podeljenost srpskog durštva oko nekih važnih pitanja koja se tiču savremenog društva kakvo Srbija želi da postane.
„Srbija treba da bude društvo koje će sve svoje odnose graditi na neprikosnovenom pravu svakog pojedinca da bude jednako i da ne bude diskriminisano po bilo kom osnovu", kazala je ona i dodala da se srpsko društvo suočava s mnogim predrasudama i da ih krije iza opštih normi i tradicije i nacionalnog identiteta.
Kolundžija je ukazala da zakon govori o mnogim grupama koje se štite od diskrimiancije, a da su ključnu polemiku izazvala dva pitanja koje ovaj zakon dotiče.
Činjenica da je na predloženi zakon podneto više od 400 amandmana zapravo je namera da se taj zakon uopšte ne donese i da je to suštinsko suprostavljanje ideji da se na opšti način definiše društvo koje će reći da nije dozvoljen nijedan oblik diskriminacije, ocenila je ona.
Šefica poslanika G17 plus Suzana Grubješić je ukazala na potrebu donošenja jednog opšteg zakona kako bi svi građani bili tretirani jednako.
„U Srbiji ima diskriminacije u raznim oblastima i raznim grupama i zato ovaj zakon treba da obezbedi sistemsku garanciju za sprečavanje diskriminacije", rekla je ona i dodala da se u zakonu ne pominju istopolni brakovi, te da je to pitanje uređeno u Ustavu Srbije, koji propisuje da se brakovi sklapaju izmđu muškarca i žene.
Grubješićeva je navela da antidiskriminacioni zakon nisu još jedino donele Rusija, Ukrajina, Kipar i Turska od svih evropskih država.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić je istakao da predloženi zakon ne uvodi neka nova prava, već samo ta prava stavlja pod specifičan i poseban vid zaštite.
On je kazao da član 18, koji je pored člana 21 izazvao najveće polemike u javnosti, formulisan na zahtev svih pet crkava i to na način da s jedne strane pruža imunitet sveštenim licima, a s druge strane obezbeđuje imunitet pripadnicima tih crkava.
„Dakle, ne smatra se diskriminacijom ukoliko se javno, van crkve, izgovaraju učenja svoje crkve. U tom smislu nema dileme da taj član izražava kompromis i dobru volju s jedne strane vlade i s druge strane crkvi i verskih zajednica", kazao je on.
Čiplić je dodao da ni član 21 ne uspostavlja nijedno pravo koje ne postoji trenutno.
(agencije/MONDO)
„Ovo je jedan od najznačajnijih civilizacijskih koraka koje Srbija pravi", rekla je predsednica poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija.
Kolundžija je istakla da on nije važan samo zbog toga što je jedan od uslova za stavljanje na „belu šengen listu" u procesu priključenja EU, već i zato što se Srbija kao društvo određuje prema suštinskim pitanjima.
Prema njenim rečima, dosadašnja rasprava o tom zakonskom predlogu je pokazala duboku podeljenost srpskog durštva oko nekih važnih pitanja koja se tiču savremenog društva kakvo Srbija želi da postane.
„Srbija treba da bude društvo koje će sve svoje odnose graditi na neprikosnovenom pravu svakog pojedinca da bude jednako i da ne bude diskriminisano po bilo kom osnovu", kazala je ona i dodala da se srpsko društvo suočava s mnogim predrasudama i da ih krije iza opštih normi i tradicije i nacionalnog identiteta.
Kolundžija je ukazala da zakon govori o mnogim grupama koje se štite od diskrimiancije, a da su ključnu polemiku izazvala dva pitanja koje ovaj zakon dotiče.
Činjenica da je na predloženi zakon podneto više od 400 amandmana zapravo je namera da se taj zakon uopšte ne donese i da je to suštinsko suprostavljanje ideji da se na opšti način definiše društvo koje će reći da nije dozvoljen nijedan oblik diskriminacije, ocenila je ona.
Šefica poslanika G17 plus Suzana Grubješić je ukazala na potrebu donošenja jednog opšteg zakona kako bi svi građani bili tretirani jednako.
„U Srbiji ima diskriminacije u raznim oblastima i raznim grupama i zato ovaj zakon treba da obezbedi sistemsku garanciju za sprečavanje diskriminacije", rekla je ona i dodala da se u zakonu ne pominju istopolni brakovi, te da je to pitanje uređeno u Ustavu Srbije, koji propisuje da se brakovi sklapaju izmđu muškarca i žene.
Grubješićeva je navela da antidiskriminacioni zakon nisu još jedino donele Rusija, Ukrajina, Kipar i Turska od svih evropskih država.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić je istakao da predloženi zakon ne uvodi neka nova prava, već samo ta prava stavlja pod specifičan i poseban vid zaštite.
On je kazao da član 18, koji je pored člana 21 izazvao najveće polemike u javnosti, formulisan na zahtev svih pet crkava i to na način da s jedne strane pruža imunitet sveštenim licima, a s druge strane obezbeđuje imunitet pripadnicima tih crkava.
„Dakle, ne smatra se diskriminacijom ukoliko se javno, van crkve, izgovaraju učenja svoje crkve. U tom smislu nema dileme da taj član izražava kompromis i dobru volju s jedne strane vlade i s druge strane crkvi i verskih zajednica", kazao je on.
Čiplić je dodao da ni član 21 ne uspostavlja nijedno pravo koje ne postoji trenutno.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.