Prvi put u dve decenije postoji nada da će se promeniti situacija sa viznim ograničenjima koje je EU nametnula zemljama zapadnog Balkana, ocenjuje Juropian stabiliti inišijativ (European Stability Initiative - ESI).
"U 2008. EU je formulisala niz konkretnih i zahtevnih uslova u detaljnoj 'viznoj mapi puta'. Obećala je putovanja bez viza kao nagradu za ispunjavanje tih repera", navodi ESI u tekstu objavljenom na internet stranici ove organizacije.
Kako se navodi proces traženja šengenske vize i dalje "troši vreme, skup je i stresan".
"Ljudi iz celog regiona vide vizne uslove kao lično odbijanje. Oni ne mogu to da pomire s ponudom budućnosti u EU. Proevropski reformatori se osećaju diskriminisano; poslovni ljudi očajavaju zbog ograničenja nametnutih potencijalnom rastu njihovim kompanijama; mladi se osećaju zatvoreno", navodi ESI.
Kao ilustraciju problema s kojim se suočavaju građani koji traže šengenske vize, ESI je naveo slučaj srpskog novinara Dejana Anstasijevića koji je 2004. radi konferencije o bezbednosti u Briselu tražio belgijsku vizu i podneo pozivno pismo visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.
Anastasijević se suočio s problemom da "Solanin poziv nije valjan budući da nije državljanin Belgije, a EU nije belgijska kompanija".
Sledeće godine na nastavku konferencije, ovog puta u Barseloni, Anastasijević je dobio odgovor da "Solana ne živi u Španiji". U oba slučaja, vizu je dobio vizu tek pošto je zapretio da će objaviti tekstove o tim događajima.
Projekat "Bela šengenska lista" pri ESI kojom predsedava bivši italijanski premijer Đulijano Amato ocenio je da su uslovi EU za ukidanje viza zahtevi za čije su ispunjavanje potrebni vreme i novac, "ali da bi njihovo ispunjenje učinilo bezbednijom celu Evropu, ne samo zapadni Balkan".
"Osiguravanje granica regulisanjem procedura za azil, pasoša koji se ne mogu krivotvoriti i policijskih struktura koje mogu da sarađuju s agencijama za sprovođenje zakona u celoj Evroi dobro je samo po sebi.
Saradnja, a ne isključivanje, najbolje funkcioniše u borbi protiv organizovanog kriminala i ilegalne imigracije", navodi se u deklaraciji tog projekta.
ESI je izrazio uverenje da bi proces liberalizacije viznog režma trebalo da bude transparentan. Građani Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije moraju da znaju šta se traži od njihovih vlada kako bi mogli da procene napredak, dok "evropska javnost" zaslužuje da zna šta se u ovim zemljama preduzima u okviru temeljnih reformi kako bi se EU učinila sigurnijom, navodi ESI.
ESI ocenjuje da je u procesu najviše odmakla Makedonija i navodi reči češkog premijera Mireka Toplaneka koji je rekao: "Makedonija je ispunila sve uslove za liberalizaciju viza, a ako postoji problem, on je političke prirode".
ESI takođe navodi da bi EU trebalo da osigura da zemlje koje ispune uslove dospeju na belu šengensku listu, inače bi se, kako ukazuje, ugrozio kredibilitet procesa.
(Beta)
"U 2008. EU je formulisala niz konkretnih i zahtevnih uslova u detaljnoj 'viznoj mapi puta'. Obećala je putovanja bez viza kao nagradu za ispunjavanje tih repera", navodi ESI u tekstu objavljenom na internet stranici ove organizacije.
Kako se navodi proces traženja šengenske vize i dalje "troši vreme, skup je i stresan".
"Ljudi iz celog regiona vide vizne uslove kao lično odbijanje. Oni ne mogu to da pomire s ponudom budućnosti u EU. Proevropski reformatori se osećaju diskriminisano; poslovni ljudi očajavaju zbog ograničenja nametnutih potencijalnom rastu njihovim kompanijama; mladi se osećaju zatvoreno", navodi ESI.
Kao ilustraciju problema s kojim se suočavaju građani koji traže šengenske vize, ESI je naveo slučaj srpskog novinara Dejana Anstasijevića koji je 2004. radi konferencije o bezbednosti u Briselu tražio belgijsku vizu i podneo pozivno pismo visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane.
Anastasijević se suočio s problemom da "Solanin poziv nije valjan budući da nije državljanin Belgije, a EU nije belgijska kompanija".
Sledeće godine na nastavku konferencije, ovog puta u Barseloni, Anastasijević je dobio odgovor da "Solana ne živi u Španiji". U oba slučaja, vizu je dobio vizu tek pošto je zapretio da će objaviti tekstove o tim događajima.
Projekat "Bela šengenska lista" pri ESI kojom predsedava bivši italijanski premijer Đulijano Amato ocenio je da su uslovi EU za ukidanje viza zahtevi za čije su ispunjavanje potrebni vreme i novac, "ali da bi njihovo ispunjenje učinilo bezbednijom celu Evropu, ne samo zapadni Balkan".
"Osiguravanje granica regulisanjem procedura za azil, pasoša koji se ne mogu krivotvoriti i policijskih struktura koje mogu da sarađuju s agencijama za sprovođenje zakona u celoj Evroi dobro je samo po sebi.
Saradnja, a ne isključivanje, najbolje funkcioniše u borbi protiv organizovanog kriminala i ilegalne imigracije", navodi se u deklaraciji tog projekta.
ESI je izrazio uverenje da bi proces liberalizacije viznog režma trebalo da bude transparentan. Građani Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije moraju da znaju šta se traži od njihovih vlada kako bi mogli da procene napredak, dok "evropska javnost" zaslužuje da zna šta se u ovim zemljama preduzima u okviru temeljnih reformi kako bi se EU učinila sigurnijom, navodi ESI.
ESI ocenjuje da je u procesu najviše odmakla Makedonija i navodi reči češkog premijera Mireka Toplaneka koji je rekao: "Makedonija je ispunila sve uslove za liberalizaciju viza, a ako postoji problem, on je političke prirode".
ESI takođe navodi da bi EU trebalo da osigura da zemlje koje ispune uslove dospeju na belu šengensku listu, inače bi se, kako ukazuje, ugrozio kredibilitet procesa.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.
