Na Kosovu ima slučajeva kršenja ljudskih prava, ocenio je u Prištini komesar za ljudska prava Saveta Evrope (SE) Tomas Hamarberg u petak.
Do takvih zakljucaka on je, kako je rekao, došao nakon četvorodnevne posete Kosovu, tokom koje se sreo sa najvišim zvaničnicima Kosova i predstavnicima nevladinih organizacija za ljudska prava.
Hamarberg je ocenio kao humanitarnu katastrofu stanje ljudskih prava u kampovima Roma na severu Kosova, dok je kao ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava ocenio i neodogovnornost u tretiranju sudbine oko 2.000 nestalih osoba.
Kosovo ima dobre zakone i oni treba da se sprovode, ocenio je Hamarberg.
Najteži slučaj u kršenju ljudskih prava, prema njemu, jeste stanje u romskim kampovima na severu Kosova, gde stanovnici kampa žive u sredini sa visokim procentom olova nakon kontaminacije prostora.
Prema njegovim rečima, kod Roma iz tog naselja pronađene su visoke količine olova u krvi.
"Ubeđen sam da se ovde suočavamo sa vrlo ozbiljnom humanitarnom katastrofom i mislim da je skandalozno da i posle pet godina od kada je Svetska zdrastvena organizacija konstatovala opasnost kojoj su ovi ljudi izloženi od velike količine olova, vlasti nisu ništa preduzele za ove građane", rekao je komesar.
Hamarberg je ocenio da stanovnici kampa ne mogu biti žrtve toga što ne može da se utvrdi ko je odgovoran za njihovu sudbinu - Priština, UNMIK ili Beograd.
Komesar SE je pozvao sve strane da dislociraju Rome iz kontaminiranog područja i pošalju ih na lečenje.
Takođe je pozvao predstavnike institucija Kosova, ali i međunarodne institucije, da se angažuju na rasvetljavanju sudbine nestalih.
Prema njegovim rečima, u prištinskoj mrtvačnici još ima više od 100 neidentifikovanih tela.
"Jedno pitanje koje je mnogo odugovlačeno i koje u sebi uključuje i angažovanje međunarodne zajednice je sudbina nestalih osoba", rekao je Hamarberg i zatražio da se iskoristi svaka informacija koja može da dovede do rasvetljavanja sudbine osoba, čije porodice već jednu deceniju zbog toga pate.
Komesar za ljudska prava SE je kao problem istakao zahteve nekih zapadnoevropskih vlada da se izbeglice sa Kosova vrate na to područje i pozvao zapadne zemlje da odustanu od tog zahteva.
Prema njegovim rečima, njihov povratak u trenutku kada se Kosovo suočava sa stopom nezaposlenosti od 50 odsto, bilo bi gaženje ljudskih prava.
Hamarberg je pozvao institucije Kosova da izaberu ombudsmana, ocenivši da je to izuzetno značajna institucija u oblasti zaštite ljudskih prava.
Kao potencijualnu opasnost za gaženja ljudskih prava, on je naveo korupciju, posebno u izvršnim organima, administraciji i sudstvu.
Cilj Hamarbergove posete Kosovu bio je sagledavanje stanja ljudskih prava, o čemu će informisati SE.
Hamarberg nije želeo da upoređuje stanje ljudskih prava, posebno pripadnika manjina pre i posle proglašavanja nezavisnosti, ističući da njegova preokupacija ostaju individualna prava svakog čoveka na Kosovu, a ne nacionalnih zajednica.
Međutim u izveštaju za SE, kako je rekao, posebno će se osvrnuti na ostvarivanje prava manjina na Kosovu.
(agencije/MONDO - foto FoNet)
Do takvih zakljucaka on je, kako je rekao, došao nakon četvorodnevne posete Kosovu, tokom koje se sreo sa najvišim zvaničnicima Kosova i predstavnicima nevladinih organizacija za ljudska prava.
Hamarberg je ocenio kao humanitarnu katastrofu stanje ljudskih prava u kampovima Roma na severu Kosova, dok je kao ozbiljne slučajeve kršenja ljudskih prava ocenio i neodogovnornost u tretiranju sudbine oko 2.000 nestalih osoba.
Kosovo ima dobre zakone i oni treba da se sprovode, ocenio je Hamarberg.
Najteži slučaj u kršenju ljudskih prava, prema njemu, jeste stanje u romskim kampovima na severu Kosova, gde stanovnici kampa žive u sredini sa visokim procentom olova nakon kontaminacije prostora.
Prema njegovim rečima, kod Roma iz tog naselja pronađene su visoke količine olova u krvi.
"Ubeđen sam da se ovde suočavamo sa vrlo ozbiljnom humanitarnom katastrofom i mislim da je skandalozno da i posle pet godina od kada je Svetska zdrastvena organizacija konstatovala opasnost kojoj su ovi ljudi izloženi od velike količine olova, vlasti nisu ništa preduzele za ove građane", rekao je komesar.
Hamarberg je ocenio da stanovnici kampa ne mogu biti žrtve toga što ne može da se utvrdi ko je odgovoran za njihovu sudbinu - Priština, UNMIK ili Beograd.
Komesar SE je pozvao sve strane da dislociraju Rome iz kontaminiranog područja i pošalju ih na lečenje.
Takođe je pozvao predstavnike institucija Kosova, ali i međunarodne institucije, da se angažuju na rasvetljavanju sudbine nestalih.
Prema njegovim rečima, u prištinskoj mrtvačnici još ima više od 100 neidentifikovanih tela.
"Jedno pitanje koje je mnogo odugovlačeno i koje u sebi uključuje i angažovanje međunarodne zajednice je sudbina nestalih osoba", rekao je Hamarberg i zatražio da se iskoristi svaka informacija koja može da dovede do rasvetljavanja sudbine osoba, čije porodice već jednu deceniju zbog toga pate.
Komesar za ljudska prava SE je kao problem istakao zahteve nekih zapadnoevropskih vlada da se izbeglice sa Kosova vrate na to područje i pozvao zapadne zemlje da odustanu od tog zahteva.
Prema njegovim rečima, njihov povratak u trenutku kada se Kosovo suočava sa stopom nezaposlenosti od 50 odsto, bilo bi gaženje ljudskih prava.
Hamarberg je pozvao institucije Kosova da izaberu ombudsmana, ocenivši da je to izuzetno značajna institucija u oblasti zaštite ljudskih prava.
Kao potencijualnu opasnost za gaženja ljudskih prava, on je naveo korupciju, posebno u izvršnim organima, administraciji i sudstvu.
Cilj Hamarbergove posete Kosovu bio je sagledavanje stanja ljudskih prava, o čemu će informisati SE.
Hamarberg nije želeo da upoređuje stanje ljudskih prava, posebno pripadnika manjina pre i posle proglašavanja nezavisnosti, ističući da njegova preokupacija ostaju individualna prava svakog čoveka na Kosovu, a ne nacionalnih zajednica.
Međutim u izveštaju za SE, kako je rekao, posebno će se osvrnuti na ostvarivanje prava manjina na Kosovu.
(agencije/MONDO - foto FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.
