Glavni tužilac Haškog tribunala izjavio je u Briselu da "svakako ima napretka u traganju za odbeglim optuženicima" i da će sud zajedno s Beogradom raditi "na prevazilaženju preostalih problema".
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je u Briselu da "svakako ima napretka u traganju za odbeglim optuženicima" i naglasio da će sud zajedno s vlastima u Beogradu raditi "na prevazilaženju preostalih problema".
Bramerc je to rekao posle sastanka u Briselu i sklapanja sporazuma o saradnji s tužiocima zemalja s područja bivše Jugoslavije, kojem je prisustvovao i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
On je kazao da je razmenio mišljenje i s komesarom za proširenje EU Olijem Renom, napomenuvši da su s predstavnicima Evropske komisije "u pitanju uvek uopšteni razgovori" kad je reč o saradnji zemalja regiona s Haškim tribunala.
Na pitanje da li se može zaključiti da ima određenih problema u saradnji s vlastima u Beogradu oko hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i oko zahteva vladi u Zagrebu da dostavi artiljerijske dnevnike Hrvatske vojske iz operacije "Oluja", on je uzvratio da "svakako ima napretka u traganju za odbeglim optuženicima".
"Ja sam s vlastima u Beogradu prošle nedelje razmotrio sve elemente vezane za istragu i eventualno hapšenje odbeglih optuženika... S tim vlastima sam imao dobre razgovore", naglasio je Bramerc.
Dodao je da sa hrvatskim vlastima razmenjuje mišljenja oko svega što spada u traganje za dokumentima.
Haški tužilac predočio je da u Beogradu radi "dobar akcioni tim koji traga za odbeglim optuženicima, a to su veoma motivisane kolege, koje obavljaju dobar rad". "Videćemo šta će nam doneti budućnost", dodao je Bramerc.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da u državnoj politici Srbije nema nikakvih sumnji ni oklevanja u pogledu ispunjenja svih obaveza prema Haškom tribunalu.
Vukčević je rekao da je Srbija "kao država posvećena pronalaženju, lišavanju slobode i isporučivanju dvojice preostalih haških optuženika".
"Ojačana je kolektivna svest da imena još neosuđenih ratnih zločinaca stoje porodicama žrtava i srpskom društvu na putu ka pravdi, evropskim integracijama i očuvanju osnovnih civilizacijskih vrednosti", ocenio je Vukčević.
On je rekao da je suočavanje sa istinom o ratnim zločinima spor i mukotrpan proces koji je potrebna podrška vladajuće elite i njene država, odnosno, da preuzimanje odgovornosti i kažnjavanje odgovornih postane autentična državna politika.
Vukčević je rekao da u zemljama regiona još mnogo toga mora da se promeni da bi žrtve dobile satisfakciju kakvu zaslužuju i da tužioci za ratne zločine u tim zemljama moraju dosta da rade kako bi uklonili prepreke ka kažnjavanju ratnih zločina i sagradili mostove pomirenja među narodima.
Tužioci pet zemalja bivše Jugoslavije i haški tužilac Serž Bramerc potpisali su u Briselu protokol o saradnji s ciljem da se pospeši dostup bazama podataka, ujedine merila utvrđivanja činjenica i utiče na delotvornost u pronalaženju svih krivaca za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Bramerc je to rekao posle sastanka u Briselu i sklapanja sporazuma o saradnji s tužiocima zemalja s područja bivše Jugoslavije, kojem je prisustvovao i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
On je kazao da je razmenio mišljenje i s komesarom za proširenje EU Olijem Renom, napomenuvši da su s predstavnicima Evropske komisije "u pitanju uvek uopšteni razgovori" kad je reč o saradnji zemalja regiona s Haškim tribunala.
Na pitanje da li se može zaključiti da ima određenih problema u saradnji s vlastima u Beogradu oko hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i oko zahteva vladi u Zagrebu da dostavi artiljerijske dnevnike Hrvatske vojske iz operacije "Oluja", on je uzvratio da "svakako ima napretka u traganju za odbeglim optuženicima".
"Ja sam s vlastima u Beogradu prošle nedelje razmotrio sve elemente vezane za istragu i eventualno hapšenje odbeglih optuženika... S tim vlastima sam imao dobre razgovore", naglasio je Bramerc.
Dodao je da sa hrvatskim vlastima razmenjuje mišljenja oko svega što spada u traganje za dokumentima.
Haški tužilac predočio je da u Beogradu radi "dobar akcioni tim koji traga za odbeglim optuženicima, a to su veoma motivisane kolege, koje obavljaju dobar rad". "Videćemo šta će nam doneti budućnost", dodao je Bramerc.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da u državnoj politici Srbije nema nikakvih sumnji ni oklevanja u pogledu ispunjenja svih obaveza prema Haškom tribunalu.
Vukčević je rekao da je Srbija "kao država posvećena pronalaženju, lišavanju slobode i isporučivanju dvojice preostalih haških optuženika".
"Ojačana je kolektivna svest da imena još neosuđenih ratnih zločinaca stoje porodicama žrtava i srpskom društvu na putu ka pravdi, evropskim integracijama i očuvanju osnovnih civilizacijskih vrednosti", ocenio je Vukčević.
On je rekao da je suočavanje sa istinom o ratnim zločinima spor i mukotrpan proces koji je potrebna podrška vladajuće elite i njene država, odnosno, da preuzimanje odgovornosti i kažnjavanje odgovornih postane autentična državna politika.
Vukčević je rekao da u zemljama regiona još mnogo toga mora da se promeni da bi žrtve dobile satisfakciju kakvu zaslužuju i da tužioci za ratne zločine u tim zemljama moraju dosta da rade kako bi uklonili prepreke ka kažnjavanju ratnih zločina i sagradili mostove pomirenja među narodima.
Saradnja tužilaca iz ex Yu
Tužilaštvo Haškog suda i tužioci za ratne zločine Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i Srbije su stavili potpise na sporazum o obuci mladih tužilaca u Haškom tribunalu i postavljanju po jednog tužioca za vezu iz svake od tih zemalja u Haškom sudu.
Projekat sredstvima od 600.000 evra finansira Evropska komisija a tužilac Bramerc je izjavio da to prevashodno treba da doprinese hapšenju i poslednjih odbeglih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića, i omogući da se otklone pravne prepreke za suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima u zemljama bivše Jugoslavije, a što se odnosi naročito na prenos sudskih postupaka iz jedne u drugu zemlju regiona, kao i na izručenja optuženih.
Tužioci iz četiri zemlje bivše Jugoslavije su ocenili da je takva međusobna i saradnja s tribunalom u Hagu presudno važna za to da svi krivci za ratne zločine pojedinačno odgovore pravdi.
Evropski komesar Oli Ren je na sastanku tužilaca zemalja bivše Jugoslavije i haškog tribunala podvukao da je istina temelj trajnog pomirenja, a puna saradnja s Haškim sudom "prvi uslov i most za svaki napredak zemalja regiona u procesu stabilizacije i pridruživanja" s EU.
Tužilac za ratne zločine BiH Milorad Barišanin je naglasio i da pitanja ratnih zločina opterećuju odnose sa susednim zemljama i ukazao na činjenicu da u Bosni postoji 9.000 osumnjičenih za ratne zločine.
Hrvatski tužilac Mladen Bajić je ukazao na bitnu važnost iste metodologije i razmene podataka sa tužilaštvima susednih država, a srpski tužilac Vladimir Vukčević je podvukao da se jedino ostvarenjem pravde može povratiti međusobno poverenje.
Odgovarajući na pitanje novinara da li će posle prestanka rada Haškog suda 2011. godine, ipak opstati delom "razdoblje nekažnjivosti", haški tužilac Bramerc je odgovorio da se to neće dogoditi jer će opstati pravni mehanizam za konačno kažnjavanje svih okrivljenih, kako pred međunarodnim, tako i pred domaćim sudovima.
Na konferenciji za novinare je nenadano došlo do spornih ocena pitanja o pokretanju sudskih postupaka u Beogradu za slučajeve ubistva vojnika JNA, koji su se prema sporazumu s vlastima Bosne i Hercegovine povlačili iz Sarajeva i Tuzle, kao i postupak tužilaštva u Zagrebu za utvrđivanje odgovornih za streljanje ratnih zarobljenika na kraju Drugog svetskog rata.
Srpski tužilac Vukčević je rekao da je on to pokrenuo zato što ima "univerzalnu nadležnost" na području bivše Jugoslavije, zato što je ubistvo srpskih regruta "veoma osetljivo pitanje u Srbiji" i zato što vojno i tužilaštvo u Sarajevu skoro nije ništa učinilo da se to rasvetli.
Tužilac BiH Barišan je to osporio i rekao da postupak postoji od 2005. godine, založivši se za "dogovor" i uključenje međunarodnog tužioca u te slučajeve, pošto to predstavlja "kamen spoticanja" u Srbiji i BiH.
Hrvatski tužilac Bajić je rekao da je došlo do "izvesnog uzbuđenja", ali da će sud odlučiti ima li osnova za pokretanje postupka o krivcima za streljanje ratnih zarobljenika na području Slovenije.
(Beta/MONDO)
