Pošto su razmotrili za šta se sve koriste službena kola i na koje humanitarne akcije odlaze njihove dnevnice, poslanici prešli na raspravu o setu zakona iz ekologije.
Skupština Srbije završila je današnji rad, a objedinjenu načelnu raspravu o setu ekoloških zakona nastaviće u ponedeljak.
Na početku sednice opet je bilo problema sa elektronskim glasanjem. Sistem nije radio, kvorum je utvrđen prebrojavanjem, a poslanici nisu mogli da govore sa mesta, već su morali da izlaze za govornicu. Posle utvrđivanja kvoruma, nije se odmah prešlo na dnevni red, već je sednica počela reklamiranjem Poslovnika.
Kada se konačno prešlo na raspravu o ekologiji, poslanici vladajuće koalicije ukazali su da će usvajanje predloženih zakona doprineti boljoj zaštiti prirode i zdravlja ljudi, a da će otkloniti štete nanete eko-sistemu i doprineti većoj ekološkoj ravnoteži.
Kako su naveli, tek predstoji ozbiljan posao primene tih zakona s obzirom na nizak stepen ekološke svesti u Srbiji.
Poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije uslovili su, međutim, podršku Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda prihvatanjem njihovih amandmana.
Poslanici opozicionih Liberalno demokratske partije (LDP) i Demokratske stranke Srbije (DSS) istakli su značaj predloženih zakona, ali su i izrazili nezadovoljstvo zbog kratkog vremena za njihovo razmatranje u parlamentu.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, ocenio je da su predloženi zakoni korak napred u procesu usaglašavanja zakonodavstva sa preporukama UN i direktivama EU.
"Ovo je tema u kojoj nijedna Vlada, bez obzira da li mislimo na postojeću ili neke buduće, ne može biti efikasna ukoliko nema društvenu podršku. Gde ćemo pronaći tu društvenu podršku ukoliko nismo pronašli vreme za promovisanje ovako važnih pitanja na koja zajedno moramo ponuditi odgovore", upitao je Jovanović.
Jovanović je naveo da su predloženi zakoni potrebni ali da se moraju poboljšati amandmanima i da se to posebno odnosi na predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.
Prema njegovim rečima, tema rasprave treba da bude pronalaženje odgovarajućeg rešenja s obzirom na različite koncepte Vlade i lokalnih samouprava o distribuciji sredstava ostvarenih kroz naknade naplaćene zbog zagađenja životne sredine.
Poslanica DSS Milica Vojić-Marković, koja je izdvojila mišljenje o predloženim zakonima na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, ocenila je da zakoni iz oblasti ekologije zaslužuju više pažnje i javnosti i poslanika.
Ona je navela da su poslanici DSS jedva dočekali sednicu sa ekološkim zakonima koji treba da oblikuju budućnost Srbije, ali da je glavna zamerka kratko vreme za raspravu i objedinjavanje rasprave o sistemskim zakonima.
Poslanici kluba Napred Srbijo najavili su da neće podržati predložene zakone bez obzira na, kako su naveli, njihovu dobru volju i želju da se oblast ekologije reguliše zakonima.
Oni su naveli da su svesni da su predloženi zakoni neophodni za pristupanje EU, ali da smatraju da je neprihvatljivo osnivanje velikog broja predloženih agencija koje će, kako su naveli, opteretiti budžet.
Poslanica Srpske radikalne stranke Marina Raguš, jedina poslanica radikala koja prisustvuje sednici, pokazala je za govornicom mapu sa lokacijama na kojima bi trebalo da se skladišti nuklearni otpad.
On je kazala da je Vojvodina izbačena sa te mape zato što je žitnica i pitala o kakvom otpadu se zapravo radi i kako će uticati na životnu sredinu i koje su to lokacije tačno u pitanju.
Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je, odgovarajući na kritike, rekao da je problem sa osiromašenim uranijumom veliki i da će se Srbija sa njim suočavati i u budućnosti.
On je naveo da je u vreme bombardovanja NATO na teritoriji uže Srbije osiromašenim uranijumom dejstvovao na četiri lokacije i da su te lokacije tokom akcije koja je počela 2002. godine dekontaminirane i sanirane i da se vrši stalni monitoring uticaja na životnu sredinu.
Dulić je negirao navode da u Srbiji ima lokacija u kojim postoji nuklearna opasnost i poručio da ne treba uznemiravati građane zarad "jeftinih poena".
On je kazao da se nuklerani otpad skladišti u Institutu Vinča privremeno, a da se zatim trajno vraća u zemlje porekla.
Poslanici vladajuće koalicije su u raspravi ukazali na značaj predloženih zakona ne samo kao uslova za ulazak u EU već i zbog efikasnijeg očuvanja životne sredine.
Poslanica SRS Marina Raguš, budući da je jedini predstavnik radikala, tokom rasprave sama je koristila gotovo sat i po vremena koliko je predviđeno za tu poslaničku grupu.
Prethodna tri dana sa sednice je udaljeno 48 poslanika SRS jer nisu poštovali odluku Administrativnog odbora o rasporedu sedenja. SRS u skupštini ima 57 poslanika.
U prvom delu sednice, koji je utrošen na reklamiranje Poslovnika, poslanik DSS Milan Dimitrijević rekao je da su poslanici ranije dobili dopis o primeni Poslovnika koji se odnosi na korišćenje službenih automobila i napomenuo da je "već duže svedok kako se krši ta odluka".Na početku sednice opet je bilo problema sa elektronskim glasanjem. Sistem nije radio, kvorum je utvrđen prebrojavanjem, a poslanici nisu mogli da govore sa mesta, već su morali da izlaze za govornicu. Posle utvrđivanja kvoruma, nije se odmah prešlo na dnevni red, već je sednica počela reklamiranjem Poslovnika.
Kada se konačno prešlo na raspravu o ekologiji, poslanici vladajuće koalicije ukazali su da će usvajanje predloženih zakona doprineti boljoj zaštiti prirode i zdravlja ljudi, a da će otkloniti štete nanete eko-sistemu i doprineti većoj ekološkoj ravnoteži.
Kako su naveli, tek predstoji ozbiljan posao primene tih zakona s obzirom na nizak stepen ekološke svesti u Srbiji.
Poslanici Partije ujedinjenih penzionera Srbije uslovili su, međutim, podršku Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda prihvatanjem njihovih amandmana.
Poslanici opozicionih Liberalno demokratske partije (LDP) i Demokratske stranke Srbije (DSS) istakli su značaj predloženih zakona, ali su i izrazili nezadovoljstvo zbog kratkog vremena za njihovo razmatranje u parlamentu.
Šef poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović, koji je i predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, ocenio je da su predloženi zakoni korak napred u procesu usaglašavanja zakonodavstva sa preporukama UN i direktivama EU.
"Ovo je tema u kojoj nijedna Vlada, bez obzira da li mislimo na postojeću ili neke buduće, ne može biti efikasna ukoliko nema društvenu podršku. Gde ćemo pronaći tu društvenu podršku ukoliko nismo pronašli vreme za promovisanje ovako važnih pitanja na koja zajedno moramo ponuditi odgovore", upitao je Jovanović.
Jovanović je naveo da su predloženi zakoni potrebni ali da se moraju poboljšati amandmanima i da se to posebno odnosi na predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine.
Prema njegovim rečima, tema rasprave treba da bude pronalaženje odgovarajućeg rešenja s obzirom na različite koncepte Vlade i lokalnih samouprava o distribuciji sredstava ostvarenih kroz naknade naplaćene zbog zagađenja životne sredine.
Poslanica DSS Milica Vojić-Marković, koja je izdvojila mišljenje o predloženim zakonima na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, ocenila je da zakoni iz oblasti ekologije zaslužuju više pažnje i javnosti i poslanika.
Ona je navela da su poslanici DSS jedva dočekali sednicu sa ekološkim zakonima koji treba da oblikuju budućnost Srbije, ali da je glavna zamerka kratko vreme za raspravu i objedinjavanje rasprave o sistemskim zakonima.
Poslanici kluba Napred Srbijo najavili su da neće podržati predložene zakone bez obzira na, kako su naveli, njihovu dobru volju i želju da se oblast ekologije reguliše zakonima.
Oni su naveli da su svesni da su predloženi zakoni neophodni za pristupanje EU, ali da smatraju da je neprihvatljivo osnivanje velikog broja predloženih agencija koje će, kako su naveli, opteretiti budžet.
Poslanica Srpske radikalne stranke Marina Raguš, jedina poslanica radikala koja prisustvuje sednici, pokazala je za govornicom mapu sa lokacijama na kojima bi trebalo da se skladišti nuklearni otpad.
On je kazala da je Vojvodina izbačena sa te mape zato što je žitnica i pitala o kakvom otpadu se zapravo radi i kako će uticati na životnu sredinu i koje su to lokacije tačno u pitanju.
Ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić je, odgovarajući na kritike, rekao da je problem sa osiromašenim uranijumom veliki i da će se Srbija sa njim suočavati i u budućnosti.
On je naveo da je u vreme bombardovanja NATO na teritoriji uže Srbije osiromašenim uranijumom dejstvovao na četiri lokacije i da su te lokacije tokom akcije koja je počela 2002. godine dekontaminirane i sanirane i da se vrši stalni monitoring uticaja na životnu sredinu.
Dulić je negirao navode da u Srbiji ima lokacija u kojim postoji nuklearna opasnost i poručio da ne treba uznemiravati građane zarad "jeftinih poena".
On je kazao da se nuklerani otpad skladišti u Institutu Vinča privremeno, a da se zatim trajno vraća u zemlje porekla.
Poslanici vladajuće koalicije su u raspravi ukazali na značaj predloženih zakona ne samo kao uslova za ulazak u EU već i zbog efikasnijeg očuvanja životne sredine.
Poslanica SRS Marina Raguš, budući da je jedini predstavnik radikala, tokom rasprave sama je koristila gotovo sat i po vremena koliko je predviđeno za tu poslaničku grupu.
Prethodna tri dana sa sednice je udaljeno 48 poslanika SRS jer nisu poštovali odluku Administrativnog odbora o rasporedu sedenja. SRS u skupštini ima 57 poslanika.
"Arčenje para na pijačne potrebštine"
On je rekao da u delu grada u kome živi vidi da se danima službeni automobili republičkog parlamenta koriste na dovoženje i odvoženje sekretarica, kao i za životno-pijačne potrebštine.
Dimitrijević je rekao da se izdvaja novac da bi se pomoglo građanima, a sa druge strane, korišćenjem službenih automobila na ovakav način se "arče pare" državnih korisnika.
On je tražio da mu nadležni odgovore ko koristi službene automobile.
Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić rekao je da je u jednim dnevnim novimnama izašao spisak poslanika koji nisu uplatili dnevnice solidarnosti.
On je rekao da za dnevnice solidarnosti nije znao, a da već duže svojom voljom deo plate daje za jednu porodicu.
Batić je predložio i da više nema dnevnica u parlamentu, da se uplaćuju za nezbrinutu decu, ali da se vidi gde idu te pare.
On je rekao i da očekuje izvinjenje predsednika Skupštine Srbije Slavice Đukić-Dejanović zbog spiska poslanika koji nisu uplaćivali dnevnice solidarnosti, a koji je objavljen u novinama.
Predsednik parlamenta Đukić-Dejanović rekla je da ne zna kakav je spisak u pitanju i koja je informacija osvanula u novinama i da zato ne može da se izvinjava.
Šef Poslaničke grupe LDP Čedomir Jovanović rekao je da mora da se učini nešto da bi se sprečilo ponižavanje parlamenta.
On je, povodom odluke Administrativnog odbora o izdvajanju dnevnica solidarnosti, pitao kako da poslanici poštuju nesprovodive odluke.
Prema njegovim rečima, potkazivanje poslanika neće vratiti dostojanstvo Skupštine, nego odgovoran rad.
On je rekao da poslanici LDP troše svoje dnevnice kako oni odluče i usmeravaju ih onima kojima smatraju da je potrebno.
(agencije/MONDO)
