Kako je ranije najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to će biti odlučeno na sastanku sa liderima političkih partija koje su najavile da izlaze na izbore.

Ako mene pitate, ne znam šta bih rekao, kaže predsednik SPAS-a Aleksandar Šapić na pitanje kada bi po njegovom mišljenju trebalo da budu održani izbori i da li opoziciji ide na ruku da budu pre ili posle leta.

Šapićevu ocenu da je "mnogo teško" odgovarati na pitanje o poželjnom terminu održavanja izbora u trenutku kada se ne zna kakva će biti situacija sa korona virusom dele još neki pripadnici opozicije, a većina kaže da čeka stav epidemiologa, jer je, kako navode, zdravlje građana važnije od izlaska na birališta.

Predsednik Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović kaže da sve zavisi od epidemiološke situacije.

"Verujem, ako se nastavi ovako kako je krenulo, izbori mogu da se održe u nekom skorijem roku. Nema tu mnogo mogućnosti, ili kraj juna - početak jula, ili da se odlože za jesen, s tim što će tu biti pravnih poteškoća. Rokovi teku pa teku. Tako da ćemo videti, ti pravni okviri jesu bitni, ali hajde da sačekamo da ne prejudiciramo. izbori su važni, ali je zdravlje ljudi na prvom mestu", istakao je Jovanović.

On ističe da će kampanja morati da bude specifičnija u odnosu na ranije, ali se uzda u medije.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Ðilas, međutim, za Tanjug kaže da u ovom trenutku "ne govori ništa na tu temu".

Savez za Srbiju, čiji je on jedan od lidera, u vreme razgovora na FPN o izbornim uslima, prošlog septembra, zauzeo je stav da je najpre potrebno postići dogovor sa vlašću o izbornim uslovima, pa devet meseci nakon toga tek održati izbore.

Predsednik Lidebaralno demokratske partije Čedomir Jovanović podseća da su predstavnici stranaka na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem doneli zajedničku odluku da obustavljaju sve aktivnosti zbog situacije u zemlji i da se po završetku vanrednog stanja održi još jedan sastanak, na kojem će odlučiti kada će izbori biti održani u skladu sa rokovima.

On kaže da je strankama ostalo šest nedelja kampanje, jer su aktivnosti prekinute polovinom marta i smatra da u tim rokovima treba tražiti dan za glasanje.

"Pitanje je, međutim, kakva će atmosfera biti. Već sam rekao da ćemo se suočiti sa umornim društvom i iscrpljenim ljudima, kojima će sigurno na prvom mestu biti lični, a ne stranački interesi", rekao je Jovanović za Tanjug.

Problemi sa rokovima postoje i na njih moramo dati zajednički odgovor, rekao je Jovanović komentarišući činjenicu da aktuelnoj vladi mandat ističe 3. juna 2020. godine.

Kaže da je puno nepoznanica za političke stranke, od toga kako će voditi kampanju, kako će održavati javne skupove, šta ukoliko se virus vrati, da li će moći da putuju, kao i u kojim će se rokovima izbori održati.

Predsednik SPAS-a ukazuje da se ne zna kakva će biti situacija sa korona virusom.

"Pretpostavljam da ćemo mi sad primenjivati iste ili slične mere koje bude primenjivao ceo svet, kao do sada. To je jedna stvar, ali je pitanje da li će ljudi moći da se okupljaju, da li će biti putovanja, da li će morati da se drži fizička distanca. Sve je to velika nepoznanica za sve nas, pa čak i za ljude koji su na najvišim funkcijama", rekao je Šapić za Tanjug.

Drugi aspekt je, kaže, u kakvom je stanju raspoloženje u narodu i na koji način da komuniciramo sa njima

"Kako sad vi da objasnite njima da ćemo da pričamo o nekim životinim problemima kad imate takav jedan primaran problem kao sto je korona. I sad, ''ajde budite pametni, pa donesite odluku", kaže Šapić i dodaje:

"Ko god vam kaže da zna šta sad treba raditi, taj ili je budala ili je ozbiljan manipulator", kaže Šapic i dodaje da treba sačekati, koju nedelju, kada ćemo imati i neku informaciju više.

On dodaje da treba da se "oslušne" narod, jer, kako kaže "ne zna koliko je pametno terati narod da izbore po svaku cenu u ovakvoj situaciji". Šapić takođe ukazuje i da postoje rokovi i očekuje novi sastanak predstavnika stranaka sa Vučićem gde će, kako je rekao, svaki izneti svoj stav.

"Ako me sad pitate koji je moj stav - evo, nisam pametan" , kaže Šapić.

Smatra da ne treba biti isključiv i da svi treba da se prilagode objektivnim okolnostima, bez obzira što će one nekom ići u korist više, nekom manje.

"Mislim da treba da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo i da probamo da se u skladu sa tim kako vreme bude prolazilo prilagođavamo. Ako to znači da idemo što pre na izbore i ako se naprave okolnosti - hajde da idemo na te izbore, ako znači da moramo da ih pomerimo za par meseci, pomerićemo ih", zaključio je lider SPAS-a.

Funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je deo kolalicije Ujedinjene demokratske Srbije, Bojan Kostreš kaže da su oni spremni za izbore i da su predali potpise za republičke, pokrajinske, ali i većinu lokalnih izbora.

I on misli da pitanje datuma održavanja izbora nije pitanje za političare, nego za epidemiologe.

"Kada epidemilozi daju svoj stav, ja mislim da će se političari vrlo brzo dogovoriti. Mislim da je najvažnije zdravlje građana i građanki i da to moramo staviti u prvi plan, a izbore ćemo održati kad se steknu uslovi", rekao je Kostreš

Kako kaže, za građane je, ukoliko postoje zdravstveni uslovi, najbolje da se nastavi tamo gde se stalo u momentu kada je uvedeno vanredno stanje i kada su zaustavljene izborne radnje.

"Ali, da li one mogu da se nastave sutra ili tek u septembru, to ja ne znam, treba da dobijemo stav struke", rekao je Kostreš.

Predsednik Dveri je više puta ovih dana tražio odlaganje izbora za jesen i fomiranje prelazne vlade.

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, prateći izjave zdravstvenih stručnjaka, primećuje da je glavni talas epidemije prošao i da se krajem meseca ili početkom sledećeg očekuje smirivanje krize sa korona virusom, što, kako kaže, znači da se stvaraju uslovi za ukidanje vanrednog stanja.

"Posle toga na red odmah dolaze izbori. Tamo gde smo stali moramo da nastavimo, što znači da bi izbori, po mom mišljenju, trebalo da se održe do 15. juna. Ne treba da zalazimo u leto, jer je teže postići izlaznost, iako ona nije propisana, ali je gorak ukus ako ne izađe više od 40 odsto", rekao je Šešelj za Tanjug.