Vilijam Benet, koji je otpušten zbog "greške u određivanju mesta kineske ambasade u Beogradu", nastradao je 22. marta u blizini svoje kuće u Virdžiniji.
Bivši službenik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Benet ubijen je 22. marta u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške povrede.
Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini Vašingtona, ne bi dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi nisu potvrdili časopisu "Forin polisi" da je 57-godišnji Benet "bio odgovoran za grešku zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska ambasada u Beogradu", piše "Politika".
Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti.
Kako je 2000. godine pisao "Njujork tajms", zvaničnici iz administracije Bila Klintona, kao i vojni i obaveštajni vrh, tvrdili su da je kineska ambasada bombardovana greškom umesto zgrade SDPR-a (Savezne direkcije za promet robe posebne namene, državne agencije za prodaju oružja).
Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, mada u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.
"Kad je identifikovana lokacija, zvaničnici CIA su o meti razgovarali na barem tri sastanka i niko od njih nije doveo u pitanje proces identifikacije. Meta je potom predata zvaničnicima Pentagona koji su je bez razmišljanja stavili na listu meta za bombardovanje u Beogradu", naveo je "Njujork tajms" i, pozivajući se na izjavu tadašnjeg direktora američke obaveštajne agencije Džordža Teneta objasnio da je "to bila prva i poslednja meta koju je tokom rata izabrala CIA".
U napadu na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu ubijeno je troje kineskih novinara, a ranjeno je 27 diplomata.
Portparol CIA Pol Džimiljano izjavio je u subotu za "Forin polisi" da ne može da potvrdi da je Vilijam Benet otpušten zbog greške u određivanju lokacije SDPR-a.
"CIA nije komentarisala ni kakva su mu zaduženja bila dok je radio po ugovoru, a službu u Agenciji okončao je 2000. godine", rekao je Džimiljano.
Osim jednog otpuštanja, kazne za "grešku" dobilo je još dvadesetoro službenika CIA. Džimiljano nije hteo da odgovori na pitanje da li je tim zaposlenima savetovano da posle ubistva Beneta budu na oprezu.
O napadu koji se dogodio 22. marta nema mnogo podataka, jer Sintija Benet - koja je još u bolnici sa teškim povredama - nije sposobna da da izjavu policiji.
I za nju neki izvori tvrde da je bila zaposlena u CIA, a kao i suprug bila je u vojsci i iz nje izašla sa činom kapetana. Trenutno je zaposlena kao direktor nabavke u kancelariji arhitekte na Kapitolu, službi koja održava sedište američke zakonodavne vlasti.
Policija veruje da je Sintija Benet tog jutra (oko pet časova) sa suprugom bila u redovnoj šetnji kraj puta, kad ih je tupim predmetima napalo troje ili četvoro ljudi.
Isključena je mogućnost da su ih udarila kola, a pretpostavlja se da je muž odmah umro, dok je gospođa Benet pronađena nedaleko od mesta napada pošto su neki susedi prijavili "sumnjivi beli kombi bez prozora sa strane i bez reklamnih natpisa".
Očevici su videli i tri osobe u tamnoj odeći, od kojih je jedna bila veća od druge dve, saopštila je policija.
U istragu se uključio i FBI, a za informaciju o napadačima ponuđena je nagrada od gotovo 25.000 dolara. Policija nije odmah mogla da identifikuje žrtve, već je to urađeno na osnovu Benetovih otisaka prstiju, koje je ostavio kad se prijavio za dozvolu za nošenje oružja.
O motivu ni policija ni FBI ne govore ništa, a slučaj se za sada vodi kao nasumičan napad. Ipak, s obzirom na biografiju Vilijama Beneta, teško je verovati da nije ubijen zbog posla kojim se bavio.
Da li je motiv osveta za smrt Kineza koje su Amerikanci ubili u Beogradu ili je u pitanju zataškavanje istine o tom napadu za koji Vašington i dalje tvrdi da je bio "greška"?
(MONDO)
Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini Vašingtona, ne bi dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi nisu potvrdili časopisu "Forin polisi" da je 57-godišnji Benet "bio odgovoran za grešku zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska ambasada u Beogradu", piše "Politika".
Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti.
Kako je 2000. godine pisao "Njujork tajms", zvaničnici iz administracije Bila Klintona, kao i vojni i obaveštajni vrh, tvrdili su da je kineska ambasada bombardovana greškom umesto zgrade SDPR-a (Savezne direkcije za promet robe posebne namene, državne agencije za prodaju oružja).
Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, mada u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.
"Kad je identifikovana lokacija, zvaničnici CIA su o meti razgovarali na barem tri sastanka i niko od njih nije doveo u pitanje proces identifikacije. Meta je potom predata zvaničnicima Pentagona koji su je bez razmišljanja stavili na listu meta za bombardovanje u Beogradu", naveo je "Njujork tajms" i, pozivajući se na izjavu tadašnjeg direktora američke obaveštajne agencije Džordža Teneta objasnio da je "to bila prva i poslednja meta koju je tokom rata izabrala CIA".
U napadu na ambasadu Narodne Republike Kine u Beogradu ubijeno je troje kineskih novinara, a ranjeno je 27 diplomata.
Portparol CIA Pol Džimiljano izjavio je u subotu za "Forin polisi" da ne može da potvrdi da je Vilijam Benet otpušten zbog greške u određivanju lokacije SDPR-a.
"CIA nije komentarisala ni kakva su mu zaduženja bila dok je radio po ugovoru, a službu u Agenciji okončao je 2000. godine", rekao je Džimiljano.
Osim jednog otpuštanja, kazne za "grešku" dobilo je još dvadesetoro službenika CIA. Džimiljano nije hteo da odgovori na pitanje da li je tim zaposlenima savetovano da posle ubistva Beneta budu na oprezu.
O napadu koji se dogodio 22. marta nema mnogo podataka, jer Sintija Benet - koja je još u bolnici sa teškim povredama - nije sposobna da da izjavu policiji.
I za nju neki izvori tvrde da je bila zaposlena u CIA, a kao i suprug bila je u vojsci i iz nje izašla sa činom kapetana. Trenutno je zaposlena kao direktor nabavke u kancelariji arhitekte na Kapitolu, službi koja održava sedište američke zakonodavne vlasti.
Policija veruje da je Sintija Benet tog jutra (oko pet časova) sa suprugom bila u redovnoj šetnji kraj puta, kad ih je tupim predmetima napalo troje ili četvoro ljudi.
Isključena je mogućnost da su ih udarila kola, a pretpostavlja se da je muž odmah umro, dok je gospođa Benet pronađena nedaleko od mesta napada pošto su neki susedi prijavili "sumnjivi beli kombi bez prozora sa strane i bez reklamnih natpisa".
Očevici su videli i tri osobe u tamnoj odeći, od kojih je jedna bila veća od druge dve, saopštila je policija.
U istragu se uključio i FBI, a za informaciju o napadačima ponuđena je nagrada od gotovo 25.000 dolara. Policija nije odmah mogla da identifikuje žrtve, već je to urađeno na osnovu Benetovih otisaka prstiju, koje je ostavio kad se prijavio za dozvolu za nošenje oružja.
O motivu ni policija ni FBI ne govore ništa, a slučaj se za sada vodi kao nasumičan napad. Ipak, s obzirom na biografiju Vilijama Beneta, teško je verovati da nije ubijen zbog posla kojim se bavio.
Da li je motiv osveta za smrt Kineza koje su Amerikanci ubili u Beogradu ili je u pitanju zataškavanje istine o tom napadu za koji Vašington i dalje tvrdi da je bio "greška"?
(MONDO)
