Danas se navršava deset godina od brutalnog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, a njegove ubice još uvek nisu otkrivene.
Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici.
Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.
Nalagodavci i ubice do danas nisu pronađene, a prijatelji, kolege i Ćuruvijina porodica veruju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog oštrih reči i kritičkih stavova koje je taj novinar iznosio o režimu Slobodana Miloševića.
Spekulisalo se da su na listi osumnjičenih nalogodavaca nekadašnja predsednica Jugoslovenske levice (JUL) Mirjana Marković, bivši šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković i šef beogradskog centra DB Milan Radonjić.
Do sada je na zahtev specijalnog tužioca za organizovani kriminal saslušano oko 100 svedoka, među kojima su bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), pojedini građani i novinari.
Prema navodima beogradske štampe i elektronskih medija, jedan očevidac ubistva Ćuruvije je kao neposrednog izvršioca prepoznao Luku Pejovića, pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije.
Sumnja se da je Pejovića i pripadnika DB Miroslava - Mikija Kurka na mesto ubistva dovezao drugi pripadnik službe Ratko Romić. Ta saznanja potvrđuju sumnju da je ubistvo Ćuruvije organizovano pod palicom DB.
Pejović je ubijen u decembru 2000. godine, a kao razlog za njegovo ubistvo je navođen pokušaj da se preseče veza između naručilaca ubistva i izvršilaca, odnosno da se onemogući ubici da progovori o slučaju Ćuruvija.
Pre ubistva Ćuruviju je neprestano pratilo oko 30 pripadnika DB.
Mediji su, pod pretnjom ratne cenzure, šturo izveštavali o Ćuruvijinom ubistvu. Prva komemoracija održana je šest meseci kasnije, a prva fotografija beživotnog tela Ćuruvije objavljena je godinu dana nakon ubistva.
Na godišnjicu ubistva, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) postavilo je na mestu ubistva spomen plocu, na kojoj je uklesano da je Slavko Ćuruvija ubijen "zbog oštrih i kritičkih reči".
Novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u pasažu zgrade u kojoj je stanovao, u Svetogorskoj ulici.
Ubice su u Ćuruviju s leđa ispalile 17 metaka.
Nalagodavci i ubice do danas nisu pronađene, a prijatelji, kolege i Ćuruvijina porodica veruju da ubistvo ima političku pozadinu, zbog oštrih reči i kritičkih stavova koje je taj novinar iznosio o režimu Slobodana Miloševića.
Spekulisalo se da su na listi osumnjičenih nalogodavaca nekadašnja predsednica Jugoslovenske levice (JUL) Mirjana Marković, bivši šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković i šef beogradskog centra DB Milan Radonjić.
Do sada je na zahtev specijalnog tužioca za organizovani kriminal saslušano oko 100 svedoka, među kojima su bivši pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), pojedini građani i novinari.
Prema navodima beogradske štampe i elektronskih medija, jedan očevidac ubistva Ćuruvije je kao neposrednog izvršioca prepoznao Luku Pejovića, pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije.
Sumnja se da je Pejovića i pripadnika DB Miroslava - Mikija Kurka na mesto ubistva dovezao drugi pripadnik službe Ratko Romić. Ta saznanja potvrđuju sumnju da je ubistvo Ćuruvije organizovano pod palicom DB.
Pejović je ubijen u decembru 2000. godine, a kao razlog za njegovo ubistvo je navođen pokušaj da se preseče veza između naručilaca ubistva i izvršilaca, odnosno da se onemogući ubici da progovori o slučaju Ćuruvija.
Pre ubistva Ćuruviju je neprestano pratilo oko 30 pripadnika DB.
Mediji su, pod pretnjom ratne cenzure, šturo izveštavali o Ćuruvijinom ubistvu. Prva komemoracija održana je šest meseci kasnije, a prva fotografija beživotnog tela Ćuruvije objavljena je godinu dana nakon ubistva.
Na godišnjicu ubistva, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) postavilo je na mestu ubistva spomen plocu, na kojoj je uklesano da je Slavko Ćuruvija ubijen "zbog oštrih i kritičkih reči".
NUNS, UNS i predstavnici Vlade položili vence na mestu ubistva
Predstavnici novinarskih udruženja i Vlade Srbije danas su u centru Beograda položili vence na mestu na kome je pre deset godina ubijen Slavko Ćuruvija, i nakratko istakavši transparent sa porukom "Pronađite ubice novinara" blokirali saobraćaj u Svetogorskoj ulici.
Ministar kulture i informisanja Nebojša Bradić izrazio je tim povodom očekivanje da će nadležni državni organi rasvetliti ubistvo Ćuruvije i drugih novinara ubijenih u Srbiji tokom 90ih godina.
"Razgovarali smo o tim slučajevima upravo povodom incidenata koji su se ticali slobode novinara da obavljaju profesiju koju obavljaju, i u tim slučajevima primeri Slavka Cćuruvije i drugih novinara koji su stradali u prethodnom periodu bili su razlog da naše stavove ocrtamo i izrazimo potrebu da se te stvari razreše", rekao je Bradić novinarima.
Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) položili su vence i upalili sveće u pasažu u Svetogorskoj ulici u kome je pre deset godina ubijen Ćuruvija.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće istakla je da demokratska vlast u Srbiji već devet godina nije u stanju da osudi one koji su naručili i izvršili to ubistvo.
Ona je dodala da svake godine predstavnici NUNS-a dobijaju uveravanja da će demokratska vlast obezbediti pravdu, ali da je ona do sada izostala.
Novinari, prema njenim rečima, neće ćutati i nastaviće da postavljaju pitanje: ko je ubijao njihove kolege u Srbiji.
Predsednik UNS-a Nino Brajović rekao je da je Ćuruvija bio "ludo hrabar" jer se suprotstavio zlu, ali da danas u Srbiji nema hrabrosti da se utvrdi ko je odgovoran za njegovu smrt.
Brajović je podsetio da je država samo nekoliko sati posle ubistva premijera Zorana Đinđića pronašla ubice jer je shvatila da je ona sama bila meta, i ocenio da bi tako trebalo da reaguje i u slučajevima napada na novinare.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da je srpsko pravosuđe u velikom zakašnjenju i da su neki od umešanih u ubistvo Ćuruvije danas verovatno mrtvi.
"Država mora kada su ovakve stvari u pitanju da nađe, otkrije i kazni organizatore, inspiratore i učinioce, ali posle deset godina ona to možda više i ne može da to učini", rekao je Šabić.
Ćuruvijina supruga Branka Prpa istakla je da je država dužna da štiti svoje građane, jer je to jedan od osnovnih razloga stvaranja moderne države tokom istorije.
Od toga kako će se razrešiti političko ubistvo Ćuruvije i drugih žrtava režima tokom 90ih godina će, prema njenim rečima, zavisiti budućnost Srbije i slobodnog novinarstva u njoj.
(agencije/MONDO)
Ministar kulture i informisanja Nebojša Bradić izrazio je tim povodom očekivanje da će nadležni državni organi rasvetliti ubistvo Ćuruvije i drugih novinara ubijenih u Srbiji tokom 90ih godina.
"Razgovarali smo o tim slučajevima upravo povodom incidenata koji su se ticali slobode novinara da obavljaju profesiju koju obavljaju, i u tim slučajevima primeri Slavka Cćuruvije i drugih novinara koji su stradali u prethodnom periodu bili su razlog da naše stavove ocrtamo i izrazimo potrebu da se te stvari razreše", rekao je Bradić novinarima.
Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) položili su vence i upalili sveće u pasažu u Svetogorskoj ulici u kome je pre deset godina ubijen Ćuruvija.
Predsednica NUNS-a Nadežda Gaće istakla je da demokratska vlast u Srbiji već devet godina nije u stanju da osudi one koji su naručili i izvršili to ubistvo.
Ona je dodala da svake godine predstavnici NUNS-a dobijaju uveravanja da će demokratska vlast obezbediti pravdu, ali da je ona do sada izostala.
Novinari, prema njenim rečima, neće ćutati i nastaviće da postavljaju pitanje: ko je ubijao njihove kolege u Srbiji.
Predsednik UNS-a Nino Brajović rekao je da je Ćuruvija bio "ludo hrabar" jer se suprotstavio zlu, ali da danas u Srbiji nema hrabrosti da se utvrdi ko je odgovoran za njegovu smrt.
Brajović je podsetio da je država samo nekoliko sati posle ubistva premijera Zorana Đinđića pronašla ubice jer je shvatila da je ona sama bila meta, i ocenio da bi tako trebalo da reaguje i u slučajevima napada na novinare.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić ocenio je da je srpsko pravosuđe u velikom zakašnjenju i da su neki od umešanih u ubistvo Ćuruvije danas verovatno mrtvi.
"Država mora kada su ovakve stvari u pitanju da nađe, otkrije i kazni organizatore, inspiratore i učinioce, ali posle deset godina ona to možda više i ne može da to učini", rekao je Šabić.
Ćuruvijina supruga Branka Prpa istakla je da je država dužna da štiti svoje građane, jer je to jedan od osnovnih razloga stvaranja moderne države tokom istorije.
Od toga kako će se razrešiti političko ubistvo Ćuruvije i drugih žrtava režima tokom 90ih godina će, prema njenim rečima, zavisiti budućnost Srbije i slobodnog novinarstva u njoj.
(agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.
