Politička misija Saveza za Srbiju je završena, ocenjuje izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar i dodaje da je ideja bojkota, koju predvodi SzS, ''''okrunjena'''' i da će broj stranaka koje su je podržavale biti sve manji, nego na početku "bojkot kampanje".
Klačar smatra da je teško očekivati da će ta koalicija opstati u sadašnjoj formi do predsedničkih izbora 2022. godine.
Odustajanje Pokreta slobodnih građana (PSG) i pokreta Dosta je bilo (DJB) od bojkota ukazuje, prema njegovim rečima, na prekomponovanje opozicione političke scene, što nas, kaže, uvodi u novu političku realnost, ''''omeđenu'''' posledicama krize sa epidemijom korona virusa.
''Odluka doneta u jednim okolnostima, ne mora nužno da važi za sve okolnosti. Čitav svet se promenio posle korona virusa, pa zašto ne bi bilo moguće promeniti i jednu političku odluku'', kaže Klačar za Tanjug.
Čini mu se, dodaje, da opozicione stranke trenutno više razmišljaju o postizbornim okolnostima, kakve će političke aranžmane napraviti posle izbora i u kojem će sastavu nastupiti na predsedničkim izborima za dve godine.
Klačar podseća da su stranke kao što su PSG i DJB i ranije imale brojne dileme oko bojkota i da nisu od početka zagovarale tu ideju, a na promenu njihove odluke uticale su, kaže, okolnosti izazvane epidemijom korona virusa.
"Verovatno su procenili da u sadašnjim okolnostima imaju prostora za mobilizaciju određenog dela birača nezadovoljnih vlašću i merama koje je u kriznom periodu donosila Vlada Srbije i koji žele da vide drugačiju političku ponudu , odnosno, kakvu ekonomsku i socijalnu perspektivu nude druge partije", navidi Klačar.
Upitan za opstanak SzS, koji pojedini politički akteri dovode u pitanje posle ''raspada'' ideje bojkota, Klačar kaže da SzS postoji, ali da je neizvesno u kakvom će obliku opstati posle izbora.
"Jasno je da odluke koje je donosio SzS nisu bile lake i da je i među članicama bilo preispitivanja o bojkotu, kao i da su tu odluku na kraju doneli kako nijedna od stranaka ne bi bila proglašena za krivca za narušavanje te ideje. Čini se da tom odlukom na kraju niko nije bio prezadovoljan'', navodi Klačar.
Kada je reč o PSG-u, Klačar smatra da stranka nema težinu da utiče na ishod izbora i da je PSG imao, pre svega, simbolički značaj za kampanju bojkota, jer je, kaže, širio front stranaka koje su se zalagale za tu ideju.
Pokušaj lidera Dveri Boška Obradovića da na dnevni red ponovo stavi odlaganje izbora zahtevom da Ustavni sud oceni ustavnost nastavljenog izbornog procesa, Klačar vidi kao deo Obradovićeve bojkot strategije do izbora zakazanih za 21. jun.
On očekuje da će Dveri voditi "solo kampanju" izvan SzS koja će biti usmerena ka njihovim biračima, dok će, kaže, istovremeno pokušati ''da ostanu na političkoj površini''.
''Mnogo je stranaka i konkurencije na političkoj sceni i očigledno je procena Dveri da mogu da budu ugroženi tokom ove kampanje. Obradović se vraća na pozicije sa kojih je započeo političku karijeru, na aktivniji i ''agresivniji'' politički nastup, ali to će biti u njegovoj samostalnoj režiji, ne nužno povezano sa aktivnostima SzS'', kaže Klačar.
Upozorava da se može očekivati ''tenzična'' kampanja na svakodnevnom nivou i da će svaka politička stranka pokušati da je ''boji'' na emotivan način.
Napominje da svi politički akteri imaju veliku odgovornost, ali, prema mišljenju Klačara, SNS kao vladajuća stranka treba da iskoristi moć koju ima i da utiče na relaksaciju odnosa među političkim akterima.
"Vrlo su loše poruke koje smo videli sinoć u situaciji kada je na snazi zabrana okupljanja, a nekoliko hiljada ljudi se okupilo na jednom mestu. Zabrinjava to što se kampanja može pretvoriti u kontinuirani obračun pristalica pojedinih stranaka, a da o tome ne razgovaraju njihovi liderI", kaže Klačar.
Smatra i da na predstojećim izborima neće doći do političkih promena i da je opozicija toga svesna, a da je sve što se sada dešava, zapravo, priprema za predsedničke izbore 2022. godine.
Kako kaže, ne postavlja se pitanje ko će imati skupštinsku većinu, već kolika će biti izlaznost, koja je važna za legitimitet izbora, kao i koje će stranke preći census.
"U ovom momentu je nezahvalno prognozirati ko će preći census, jer još uvek nisu predate sve izborne liste i ne znamo za koga će građani moći da glasaju. Istraživanja početkom juna daće nam jasniju sliku o tome", navodi Klačar.
Za razliku od parlamentarnih izbora, na lokalnom nivou se, kako kaže, može očekivati velika politička fragmentacija uz učešće velikog broja grupa građana.
"Osim dominacije SNS, na lokalnom nivou može se očekivati formiranje politički vrlo šarolikih, pa i nestabilnih lokalnih samouprava", navodi Klačar.
