Božidar Đelić otpočeo je posetu Japanu na poziv japanskog Ministarstva za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju, nizom sastanaka u Tokiju sa japanskim političarima, privrednicima i naučnim radnicima.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić otpočeo je posetu Japanu na poziv japanskog Ministarstva za obrazovanje, kulturu, sport, nauku i tehnologiju, nizom sastanaka u Tokiju sa japanskim političarima, privrednicima i naučnim radnicima.
Đelić je izjavio Tanjugu u Tokiju da su glavni ciljevi njegove posete produbljivanje naučne i tehnološke saradnje između dve zemlje i privlačenje japanskih investicija, kao i pokretanje pregovora za dobijanje povoljnog jenskog kredita u iznosu između 100 i 200 miliona evra koji bi prevashodno bio namenjen podizanju tehnološkog nivoa srpskih termoelektrana i smanjenju zagađenja.
"Da bi mogla da konkuriše za takav kredit Srbija mora najpre da reguliše neveliki dug Japanu od 84 miliona evra, što će uskoro biti regulisano", rekao Đelić dodajući da je utvrđivanje dinamike otplate jedna od konkretnih tema njegovih razgovora u Tokiju.
"Srbija sebi ne sme dozvoliti da ima samo površne naučne veze sa zemljom koja je druga svetska sila u oblasti nauke", rekao je Đelić, izrazivši želju vlade i naše naučne javnosti da se u zemlju izlazećeg sunca uputi na usavršavanje veći broj naših stručnjaka iz različitih oblasti nego do sad.
"Japan godišnje produkuje 20 odsto svih naučnih rezultata u svetu i poseduje mnoge najnaprednije tehnologije, pa je, stoga, jačanje naučne saradnje sa tom zemljom naš vitalni interes", naglasio je Đelić.
O ozbiljnosti angažovanja naše vlade u ovom domenu govori činjenica da će tokom ove nedelje Đelić, pored univerziteta Aojama Gakuin, gde je danas održao predavanje o evropskim integracijama, razgovarati o transferu znanja i tehnologija sa rukovodstvima najuglednijih državnih institucija visokog obrazovanja u Japanu, Tokijskog i Kjoto univerziteta, te sa predstavnicima vrhunskih naučnih i tehnoloških ustanova kao što su Institut za fuzione nauke, Nacionalni istitut za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju i Istraživački centar za bezbednost informacija.
Govoreći o mogućnostima Srbije da privuče oprezne japanske investitore, koji su do sada u našoj zemlji svoj kapital uložili samo kroz fabriku duvana u Senti, Đelić je izjavio da Srbija, kao svoje adute, ima konkretne ekonomske rezultate i jasno definisanu ekonomsku politiku.
"Kredibilitetu Srbije doprinosi činjenica da ona iza sebe već ima 16 milijardi dolara stranih investicija, te da su se u ulaganje uključile ne samo zapadnoevropske države poput Austrije, Italije ili Nemačke, već i Rusija i Kina", rekao je on.
On je podsetio da kod nas već imamo velike svetske kompanije kao što su Fiat, Telenor, Simens ili Mišelin, kao i povoljne trgovinske sporazume sa Rusijom, Belorusijom ili Turskom.
"Takođe, Srbija, jednim zahtevnim rebalansom budzeta, odgovorno sprovodi mere za obuzdavanje ekonomske krize, i jedina je u regionu uspela da sklopi sporazum sa MMF-om", rekao je Đelić.
Ukazujući na podatak da dosadašnje direktne japanske investicije u Srbiju iznose 100 miliona dolara, te da i prošlogodišnji uvoz iz Japana, u iznosu od 260 miliona dolara, daleko zaostaje za dve milijarde uvoza iz drugog dalekoistočnog ekonomskog giganta Kine, Đelić je izneo namere naše države da se znatno čvršće ekonomski poveže sa Tokijom.
"Japan je proteklih godina dosta investirao u srednjoj Evropi, a mi želimo da stimulišemo japanska preduzeća da investiraju kod nas i odatle pokriju ceo region jugoistočne Evrope".
Đelić će se tokom boravka u Japanu sastati i sa novinarima najtiražnijih i najuticajnijih dnevnih listova u ovoj državi "Asahi", "Nikkei" i "Jomiuri", te održati seminar u Privrednoj komori desetomilionske Osake, drugog najvećeg grada na japanskom arhipelagu.
Gust i bogat program Đelićeve posete, pored razgovora u ministarstvima ekonomije, inostranih poslova i nauke, obuhvata susrete sa visokim zvaničnicima vladinih ustanova koje rade na jačanju privrednih veza sa inostranstvom kao što su Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) i Japanska organizacija za spoljnu trgovinu (JETRO), te sastanke sa rukovodiocima i naučnicima više japanskih instituta i univerziteta.
Đelić će tokom svog boravka u Japanu imati razgovore i sa predstavnicima velikih domaćih kompanija: JTI, Itoću, Micui i Soni.
"Moja poseta i poseta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića tokom ove godine, prethode poseti predsednika Borisa Tadića Japanu naredne godine", izjavio je Đelić, najavljujući i jačanje političkih i diplomatskih veza između dve zemlje.
(Tanjug)
Đelić je izjavio Tanjugu u Tokiju da su glavni ciljevi njegove posete produbljivanje naučne i tehnološke saradnje između dve zemlje i privlačenje japanskih investicija, kao i pokretanje pregovora za dobijanje povoljnog jenskog kredita u iznosu između 100 i 200 miliona evra koji bi prevashodno bio namenjen podizanju tehnološkog nivoa srpskih termoelektrana i smanjenju zagađenja.
"Da bi mogla da konkuriše za takav kredit Srbija mora najpre da reguliše neveliki dug Japanu od 84 miliona evra, što će uskoro biti regulisano", rekao Đelić dodajući da je utvrđivanje dinamike otplate jedna od konkretnih tema njegovih razgovora u Tokiju.
"Srbija sebi ne sme dozvoliti da ima samo površne naučne veze sa zemljom koja je druga svetska sila u oblasti nauke", rekao je Đelić, izrazivši želju vlade i naše naučne javnosti da se u zemlju izlazećeg sunca uputi na usavršavanje veći broj naših stručnjaka iz različitih oblasti nego do sad.
"Japan godišnje produkuje 20 odsto svih naučnih rezultata u svetu i poseduje mnoge najnaprednije tehnologije, pa je, stoga, jačanje naučne saradnje sa tom zemljom naš vitalni interes", naglasio je Đelić.
O ozbiljnosti angažovanja naše vlade u ovom domenu govori činjenica da će tokom ove nedelje Đelić, pored univerziteta Aojama Gakuin, gde je danas održao predavanje o evropskim integracijama, razgovarati o transferu znanja i tehnologija sa rukovodstvima najuglednijih državnih institucija visokog obrazovanja u Japanu, Tokijskog i Kjoto univerziteta, te sa predstavnicima vrhunskih naučnih i tehnoloških ustanova kao što su Institut za fuzione nauke, Nacionalni istitut za naprednu industrijsku nauku i tehnologiju i Istraživački centar za bezbednost informacija.
Govoreći o mogućnostima Srbije da privuče oprezne japanske investitore, koji su do sada u našoj zemlji svoj kapital uložili samo kroz fabriku duvana u Senti, Đelić je izjavio da Srbija, kao svoje adute, ima konkretne ekonomske rezultate i jasno definisanu ekonomsku politiku.
"Kredibilitetu Srbije doprinosi činjenica da ona iza sebe već ima 16 milijardi dolara stranih investicija, te da su se u ulaganje uključile ne samo zapadnoevropske države poput Austrije, Italije ili Nemačke, već i Rusija i Kina", rekao je on.
On je podsetio da kod nas već imamo velike svetske kompanije kao što su Fiat, Telenor, Simens ili Mišelin, kao i povoljne trgovinske sporazume sa Rusijom, Belorusijom ili Turskom.
"Takođe, Srbija, jednim zahtevnim rebalansom budzeta, odgovorno sprovodi mere za obuzdavanje ekonomske krize, i jedina je u regionu uspela da sklopi sporazum sa MMF-om", rekao je Đelić.
Ukazujući na podatak da dosadašnje direktne japanske investicije u Srbiju iznose 100 miliona dolara, te da i prošlogodišnji uvoz iz Japana, u iznosu od 260 miliona dolara, daleko zaostaje za dve milijarde uvoza iz drugog dalekoistočnog ekonomskog giganta Kine, Đelić je izneo namere naše države da se znatno čvršće ekonomski poveže sa Tokijom.
"Japan je proteklih godina dosta investirao u srednjoj Evropi, a mi želimo da stimulišemo japanska preduzeća da investiraju kod nas i odatle pokriju ceo region jugoistočne Evrope".
Đelić će se tokom boravka u Japanu sastati i sa novinarima najtiražnijih i najuticajnijih dnevnih listova u ovoj državi "Asahi", "Nikkei" i "Jomiuri", te održati seminar u Privrednoj komori desetomilionske Osake, drugog najvećeg grada na japanskom arhipelagu.
Gust i bogat program Đelićeve posete, pored razgovora u ministarstvima ekonomije, inostranih poslova i nauke, obuhvata susrete sa visokim zvaničnicima vladinih ustanova koje rade na jačanju privrednih veza sa inostranstvom kao što su Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA), Japanska banka za međunarodnu saradnju (JBIC) i Japanska organizacija za spoljnu trgovinu (JETRO), te sastanke sa rukovodiocima i naučnicima više japanskih instituta i univerziteta.
Đelić će tokom svog boravka u Japanu imati razgovore i sa predstavnicima velikih domaćih kompanija: JTI, Itoću, Micui i Soni.
"Moja poseta i poseta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića tokom ove godine, prethode poseti predsednika Borisa Tadića Japanu naredne godine", izjavio je Đelić, najavljujući i jačanje političkih i diplomatskih veza između dve zemlje.
(Tanjug)
