Priština samo deklarativno želi nastavak dijaloga,primetna nervoza Prištine

On je naglasio da izjava Aljbina Kurtija da "neće razgovore o mapama, posebno ne sa predsednicima" u prevodu znači da se panično plaši razgovora gde bi sa druge strane stola sedeo Aleksandar Vučić.

"Kao da mi nismo država i da čekamo da nas priznaju Aljbin Kurti, Hašim Tači, Kadri Veselji. Neće dijalog o mapama i da za pregovaračkim stolom sedi Vučić. Verovatno bi više voleli preko puta da vide političke istomišljenike iz Beograda", rekao je Ðurić za TV Pink.

Ustavni sud u Prištini ove nedelje mogao bi doneti odluku u korist Hašima Tačija i da Priština dobije novu vladu, a Ðurić smatra da je posredi politička igra i pokušaj da se odloži eventualno formiranje vlade u kojoj Aljbin Kurti ne bi imao ključnu ulogu.

"Moguće je da je u pitanju i strah, pošto smo videli najave da će biti nereda. To je vrlo opasna situacija u kojoj Srbi treba da vode računa da ne budu uvučeni u sukob, jer Srbe ni sa jednom od tih strana ne očekuje ništa dobro", rekao je Ðurić.

Naglašava da je važno što Srbi na KiM imaju jedinstvenu Srpsku listu i da ta lista treba da igra što značajaniju ulogu u političkom životu.

"Predsednik Vučić i ceo naš tim smo radili godinama da zamenimo podeljenost na male feudalne gospodare na KIM kojima su lakše manipulisali albanski političari i međunarodna zajednica i da napravimo jedinstveni blok", naglasio je on.

Ističe da Priština, ali i neke od država članica EU glasno govore šta neće, a da niko neće da kaže šta hoće.

"Znamo šta hoće, a to je da nateraju Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i to u granicama koje su oni zacrtali i proglasili 2008. godine. Vidimo brutalni cinizam u kome neki od njih govore da su protiv promene granica, misleći na granice koje su oni nacrtali 2008. godine", pojasnio je Ðurić.

Napominje da se isturaju regionalni lideri kao što je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski koji je govorio da je protiv promene granica, a zaboravio je da su on i njegova politika podržali prekrajanje granica 2008. godine

"Gleda da izjavama bude dopadljiviji Albancima i Berlinu. On je uz pomoć Albanaca i postao predsednik Severne Makedonije", naveo je on.

Napominje da ekonomske mere - takse, koje je Priština uvela na robu iz centralne Srbije dovele da toga da su za 20 do 30 odsto poskupele osnovne životne namirnice u albanskim sredinama.