U Kući cveća u Beogradu, gde je sahranjen "najveći sin naših naroda i narodnosti" od ranog jutra gužva. Poštovaoci lika i dela Josipa Broza Tita, koji je umro pre 40 godina, došli su da mu se poklone. Reporter MONDA pričao je sa rudarom i nekadašnjim snajperistom.
Izvor: Mondo / Stefan Stojanović
Milutin Milutinović (64 godine) iz Beograda posećuje Titov grob, kaže, kad god je u mogućnosti.
"Ugojio sam se 10 kilograma za vreme korone pa mi je sad malo teže da se popnem do 'Kuće cveća'", kaže za MONDO ovaj Beograđanin, koji je poput grupe građana danas, na nekadašnji Dan mladosti, koji je bio i Titov rođendan (bar tako su nas učili), došao da oda počast nekadašnjem doživotnom predsedniku Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
"Kuća cveća" nalazi se na Topčiderskom brdu u Beogradu. Iako je prošlo ravno 40 godina od smrti Josipa Broza Tita i dalje ima onih koji se "kunu" u njega, koji se sa setom prisećaju vremena kada se, kažu "živelo bolje, spokojnije, mirnije, bezbednije". Naravno, mnogo je i onih koji ističu da je sve to bila utopija, da se živelo "na kredit", koji će isplaćivati i generacije posle nas.
I dan-danas, međutim, traju rasprave o tome ko je, zapravo, bio Josip Broz Tito, "superstar", koji je uspeo da "omađija" ne samo 22 miliona Jugoslovena, nego i ceo svet. Kada je umro, na njegovoj sahrani bilo je više od 200 državnika, političara, diplomata iz celog sveta. Kao holivudski spektakl! Nijedna sahrana bilo kog državnika u svetu nije bila takva.
Milutinović je jedan od onih koji obožavaju Tita.
"Nikada se nije živelo bolje nego kao za vreme Tita. Trebalo je da čuvamo bratstvo i jedinstvo 'kao zenicu oka svoga', kako je Titot govorio", kaže nam Milutinović, koji je u vojsci bio snajperista.
O tome koliko zaista voli Tita svedoči i trag na njegovoj ruci - tetovaža sa potpisom Tita i datumom kada je preminuo - 4. maj 1980. godine. Uz dodatak na engleskom jeziku - poruka "Love me" (Voli me").
Izvor: Mondo / Stefan Stojanović
IZJAVA
Na Titov grob danas je u rudarskoj uniformi došao i Dragan Dragičević iz Lazarevca, nekadašmnji radnik u rudnicima Kolubara.
"Bio sam jedan od petorice iz našeg kolektiva na sahrani predsednika Tita, stajao sam pored odra. Toga ću da se setim dok sam živ", rekao je Dragičević za MONDO.
