Premijer Srbije Vojislav Koštunica naglasio je da su stavovi o budućem statusu Kosova i Metohije, koje je u ponedeljak u Prištini izneo politički direktor britanskog ministarstva inostranih poslova Džon Sojers (John Sawers), u punoj suprotnosti sa zvaničnim saopštenjem Kontakt grupe iznetim nakon sastanka 31. januara.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica naglasio je da su stavovi o budućem statusu Kosova i Metohije, koje je u ponedeljak u Prištini izneo politički direktor britanskog ministarstva inostranih poslova Džon Sojers (John Sawers), u punoj suprotnosti sa zvaničnim saopštenjem Kontakt grupe iznetim nakon sastanka 31. januara.
Predstavnici kosovskih Srba, koji su u ponedeljak u Prištini razgovarali sa Sojersom, preneli su da im je on rekao da je Kontakt grupa donela odluku da će Kosovo biti nezavisno i da bi i Srbi to trebalo da prihvate.
Koštunica je ukazao i da su stavovi kojima se prejudicira budući status KiM suprotni osnovnim principima Kontakt grupe usvojenim na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopšteno je iz Vlade Srbije posle sastanka Koštunice i Sojersa.
"Samo i isključivo Savet bezbednosti ima mandat da menja usvojene principe za razgovore o budućem statusu KiM", istakao je Koštunica, naglasivši da je krajnje neprihvatljivo zastupati jednostran i isključiv pristup rešavanju pitanja KiM, i to pre nego što su razgovori i započeli.
Zbog toga je važno, rekao je Koštunica, da se i Velika Britanija pridržava stavova i principa koje je usvojila Kontakt grupa, odnosno Savet bezbednosti.
Srpski premijer je upoznao Sojersa i sa načelnim stavom Srbije da svaki pokušaj nametanja rešenja jednoj demokratskoj državi predstavlja, ne samo neprimeren pritisak, već i kršenje temeljnih načela na kojima počiva medjunarodno pravo i medjunarodni poredak.
Džon Sojers se, kako se navodi u saopštenju, složio da razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije treba da započnu od pitanja decentralizacije, gde treba težiti boljim garancijama bezbednog i mirnog života, kao i povratka prognanih Srba u pokrajinu.
“Hoću da jasno stavim do znanja da posebna istorija Kosova dovodi do toga da je broj opcija za Kosovo ograničen. Mi smo, kao što znate, odbacili svaku mogućnost povratka na situaciju pre 1999. godine, ne možemo da zamislimo da se Kosovo vraća pod vlast Beograda", rekao je Sojers Televiziji B92.
Odbačena je i mogućnost da Kosovo udje u uniju sa nekom drugom zemljom, kao i podela Kosova i tako je broj opcija limitiran, dodao je on.
"Dogadjaji iz osamdesetih, devedesetih godina i nasilje, etničko čišćenje, odbijanje predsednika (Slobodana) Miloševića da prihvati mirovni sporazum u Rambujeu koji bi doveo, verovatno, do drugačijeg ishoda i rat 1999. godine su suzili broj opcija", rekao je Sojers.
Budući status Kosova "mora biti prihvatljiv za veliku većinu naroda na Kosovu i to smo sasvim jasno rekli", dodao je on.
Sojers je u utorak agenciji Beta izjavio da rešenje budućeg statusa Kosova treba da bude prihvatljivo za većinu gradjana Kosova i da je nezavisnost jedna od opcija.
"Jasno da je nezavisnost jedna od opcija, za neke jedina. Ali to nije jedini sadržaj pregovora. Pregovori će se odnositi na niz pitanja, a detalji će biti od suštinske važnosti za to kako obični kosovski Albanci, kosovski Srbi i pripadnici ostalih manjina na Kosovu mogu da žive slobodno na toj teritoriji", rekao je Sojers agenciji Beta.
Ako bi odluka o budućem statusu Kosova već bila poznata onda ne bi bilo svrhe počinjati razgovore,
dodao je Aleksejev.
Rešenje za Kosovo mora doneti stabilnost u regionu, kaže Aleksejev i ističe da Rusija insistira na primeni univerzalnih, medjunarodnih principa i na Srbiju.
Aleksejev podseca da Rusija učestvuje u radu Kontakt grupe gde se odluke donose konsenzusom svih članica: "Ako se mi i pre početka razgovora opredeljujemo za status Kosova onda verovatno treba menjati i naziv razgovora. Onda se, znači, neće razgovarati o statusu nego o nekim drugim problemima s tim u vezi", kaže Aleksejev.
Aleksejev je rekao da nema osnova da zbog eventualnih različitih stavova Rusija u ovoj fazi ulazi u sukob sa partnerima u medjunarodnoj zajednici.
Takodje, kaže ruski ambasador, ne treba izjednačavati institiranje Rusije i njenog predsednika Putina na poštovanju principa medjunarodnog prava i direktnu pomoć Srbiji u razgovorima o budućnosti Kosova: "Pokušaji da se cela situacija predstavi kao pomoć Srbiji ili objašnjenje da Rusija shvata Kosovo kao svoj unutrašnji problem mislim da su neispravni".
U Rusiji takodje odbacuju tumačenja sa Zapada da proglašenje nezavisnosti Kosova neće biti primenjeno na druge regione u svetu, pa i na region bivšeg Sovjetskog Saveza, već ga treba postmatrati kao cenu koju Srbija treba da plati za greške režima Slobodana Miloševića. Za Aleksejeva takva poruka Moskvi je naivna.
Kojen je rekao da ako je za Sojersa pravi predmet razgovora položaj srpske i drugih manjina na Kosovu i Metohiji, "za Beograd pravi predmet razgovora ostaje ono što je tako i definisano- budući status pokrajine". Kojen je u utorak prisustovao sastanku Sojersa sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Kojen je naveo da je Sojers na sastanku rekao da govori u ime Velike Britanije.
Savetnik srpskog predsednika je dodao da nije nikakva tajna da su mišljenja unutar Kontakt grupe različita i da je na jednom kraju Velika Britanije, a na drugom Rusija, takodje, navodeći da je stav SAD blizak Velikoj Britaniji.
"Svaki stav jedne velike zemlje se mora uzeti ozbiljno. To ne žnači da neko u Beogradu sa tim stavom mora da se složi i to je danas Sojersu rečeno na satanku", rekao je Kojen i dodao da će Beograd nastaviti da se zalaže za "ono kompromisno rešenje koje istovremeno čuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje".
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je Sojers u razgovoru sa Koštunicom u utorak pokušao da ublaži stav koji je u ponedeljak izneo prestavnicima kosovskih Srba, kao stav Kontakt grupe, da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Samardžić je gostujući na RTS rekao da je Sojers u razgovoru sa Koštunicom "taj stav ublažio, ali da je defakto" to ipak izjavio i to ocenio kao nekorektan postupak britanske diplomatije.
"Ono što je Sojers nekorektno uradio jeste što je stav Velike Britanije predstavio kao stav Kontakt grupe", naglasio je Samardžić i podsetio da u saopštenju kontakt gripe 31. januara nema ni reči o nezavisnosti Kosova i Metpohije.
Prema njegovim rečima, Velika Britanija "igra neku otvorenu igru pritiska u pravcu nezavisnosti Kosova" i nije u skladu sa ostalim članovima Kontakt grupe, kao ni sa opštim dogovorima da razgovore treba konačno početi.
"Umesto da su pregovori počeli, više se vodi politika oko pregovora", rekao je Samardžić.
Kako je ocenio, albanskoj strani pregovori o decentralizaciji i statusu ne odgovaraju, njima je cilj da dobiju nezavisnost od Medjunarodne zajednice i "neke članice Kontakt grupe im idu na ruku".
Samardžić je istakao da je nezvanično za 12. februar zakazan početak pregovora o decentralizaciji u Beču koji će se odvijati u nekoliko rundi. Posle toga će se, kako je naveo preći na razgovore o statusu.
Potporedsednik srpske vlade Miroljub Labus ocenio je da je Sojersova izjava neprimerena.
"Ako neko zaista želi da u pregovorama o statusu Kosova dodjemo do rešenja onda ne treba unapred odredjivati krajnji ishod. Postoje dileme u medjunarodnoj zajednici o tome kako voditi pregovore o statusu Kosova, a jedno od mišljenja je da Albancima odmah treba obezbediti autonomnost i nezavisnost, pa onda od njih tražiti neke koncesije, a drugo je da treba pokrenuti raspravu o standarima da bi se stiglo do rešenja o statusu. Vlada Srbije se zalaže za raspravu korak po korak i sve može da bude na dnevnom redu, ali izjave poput Sojersove neće doprineti bržem i boljem odvijanju razgovora", rekao je Labus.
Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da se Velika Britanija zalaže za nezavisnost Kosova, ali da taj stav ne dele sve članice Kontakt-grupe i izjavu Sojersa nazvao nastupom koji ne odražava stvarno stanje u Kontakt-grupi, već stav Velike Britanije.
"Iz pregovora o statusu Kosova može se izvući nešto ako se bude konstruktivno igralo. Ako bi se neko u Beogradu odlučio da izađe iz pregovora, to bi bilo najgore rešenje", kaže Ivanović.
(MONDO)
Predstavnici kosovskih Srba, koji su u ponedeljak u Prištini razgovarali sa Sojersom, preneli su da im je on rekao da je Kontakt grupa donela odluku da će Kosovo biti nezavisno i da bi i Srbi to trebalo da prihvate.
Koštunica je ukazao i da su stavovi kojima se prejudicira budući status KiM suprotni osnovnim principima Kontakt grupe usvojenim na Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, saopšteno je iz Vlade Srbije posle sastanka Koštunice i Sojersa.
"Samo i isključivo Savet bezbednosti ima mandat da menja usvojene principe za razgovore o budućem statusu KiM", istakao je Koštunica, naglasivši da je krajnje neprihvatljivo zastupati jednostran i isključiv pristup rešavanju pitanja KiM, i to pre nego što su razgovori i započeli.
Zbog toga je važno, rekao je Koštunica, da se i Velika Britanija pridržava stavova i principa koje je usvojila Kontakt grupa, odnosno Savet bezbednosti.
Srpski premijer je upoznao Sojersa i sa načelnim stavom Srbije da svaki pokušaj nametanja rešenja jednoj demokratskoj državi predstavlja, ne samo neprimeren pritisak, već i kršenje temeljnih načela na kojima počiva medjunarodno pravo i medjunarodni poredak.
Džon Sojers se, kako se navodi u saopštenju, složio da razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije treba da započnu od pitanja decentralizacije, gde treba težiti boljim garancijama bezbednog i mirnog života, kao i povratka prognanih Srba u pokrajinu.
Sojers: Broj opcija za Kosovo ograničen
Politički direktor britanskog Ministarstva inostranih poslova Džon Sojers izjavio je u utorak da je "broj opcija za Kosovo ograničen".“Hoću da jasno stavim do znanja da posebna istorija Kosova dovodi do toga da je broj opcija za Kosovo ograničen. Mi smo, kao što znate, odbacili svaku mogućnost povratka na situaciju pre 1999. godine, ne možemo da zamislimo da se Kosovo vraća pod vlast Beograda", rekao je Sojers Televiziji B92.
Odbačena je i mogućnost da Kosovo udje u uniju sa nekom drugom zemljom, kao i podela Kosova i tako je broj opcija limitiran, dodao je on.
"Dogadjaji iz osamdesetih, devedesetih godina i nasilje, etničko čišćenje, odbijanje predsednika (Slobodana) Miloševića da prihvati mirovni sporazum u Rambujeu koji bi doveo, verovatno, do drugačijeg ishoda i rat 1999. godine su suzili broj opcija", rekao je Sojers.
Budući status Kosova "mora biti prihvatljiv za veliku većinu naroda na Kosovu i to smo sasvim jasno rekli", dodao je on.
Sojers je u utorak agenciji Beta izjavio da rešenje budućeg statusa Kosova treba da bude prihvatljivo za većinu gradjana Kosova i da je nezavisnost jedna od opcija.
"Jasno da je nezavisnost jedna od opcija, za neke jedina. Ali to nije jedini sadržaj pregovora. Pregovori će se odnositi na niz pitanja, a detalji će biti od suštinske važnosti za to kako obični kosovski Albanci, kosovski Srbi i pripadnici ostalih manjina na Kosovu mogu da žive slobodno na toj teritoriji", rekao je Sojers agenciji Beta.
Aleksejev: Samo rešenje prihvatljivo za obe strane
Rusija se zalaže za pregovore, odnosno za pronalaženje rešenja koje će biti prihvatljivo i Srbima i Albancima, izjavio je za B92 ambasador Ruske Federacije u SCG Aleksandar Nikolajevič Aleksejev.Ako bi odluka o budućem statusu Kosova već bila poznata onda ne bi bilo svrhe počinjati razgovore,
dodao je Aleksejev.
Rešenje za Kosovo mora doneti stabilnost u regionu, kaže Aleksejev i ističe da Rusija insistira na primeni univerzalnih, medjunarodnih principa i na Srbiju.
Aleksejev podseca da Rusija učestvuje u radu Kontakt grupe gde se odluke donose konsenzusom svih članica: "Ako se mi i pre početka razgovora opredeljujemo za status Kosova onda verovatno treba menjati i naziv razgovora. Onda se, znači, neće razgovarati o statusu nego o nekim drugim problemima s tim u vezi", kaže Aleksejev.
Aleksejev je rekao da nema osnova da zbog eventualnih različitih stavova Rusija u ovoj fazi ulazi u sukob sa partnerima u medjunarodnoj zajednici.
Takodje, kaže ruski ambasador, ne treba izjednačavati institiranje Rusije i njenog predsednika Putina na poštovanju principa medjunarodnog prava i direktnu pomoć Srbiji u razgovorima o budućnosti Kosova: "Pokušaji da se cela situacija predstavi kao pomoć Srbiji ili objašnjenje da Rusija shvata Kosovo kao svoj unutrašnji problem mislim da su neispravni".
U Rusiji takodje odbacuju tumačenja sa Zapada da proglašenje nezavisnosti Kosova neće biti primenjeno na druge regione u svetu, pa i na region bivšeg Sovjetskog Saveza, već ga treba postmatrati kao cenu koju Srbija treba da plati za greške režima Slobodana Miloševića. Za Aleksejeva takva poruka Moskvi je naivna.
Reakcije
Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen izjavio je u utorak da za Srbiju ni izdaleka nije prihvatljivo ono što politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije Džon Sojers vidi kao "praktično jedino rešenje kosovskog problema".Kojen je rekao da ako je za Sojersa pravi predmet razgovora položaj srpske i drugih manjina na Kosovu i Metohiji, "za Beograd pravi predmet razgovora ostaje ono što je tako i definisano- budući status pokrajine". Kojen je u utorak prisustovao sastanku Sojersa sa premijerom Vojislavom Koštunicom. Kojen je naveo da je Sojers na sastanku rekao da govori u ime Velike Britanije.
Savetnik srpskog predsednika je dodao da nije nikakva tajna da su mišljenja unutar Kontakt grupe različita i da je na jednom kraju Velika Britanije, a na drugom Rusija, takodje, navodeći da je stav SAD blizak Velikoj Britaniji.
"Svaki stav jedne velike zemlje se mora uzeti ozbiljno. To ne žnači da neko u Beogradu sa tim stavom mora da se složi i to je danas Sojersu rečeno na satanku", rekao je Kojen i dodao da će Beograd nastaviti da se zalaže za "ono kompromisno rešenje koje istovremeno čuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje".
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da je Sojers u razgovoru sa Koštunicom u utorak pokušao da ublaži stav koji je u ponedeljak izneo prestavnicima kosovskih Srba, kao stav Kontakt grupe, da Kosovo treba da dobije nezavisnost.
Samardžić je gostujući na RTS rekao da je Sojers u razgovoru sa Koštunicom "taj stav ublažio, ali da je defakto" to ipak izjavio i to ocenio kao nekorektan postupak britanske diplomatije.
"Ono što je Sojers nekorektno uradio jeste što je stav Velike Britanije predstavio kao stav Kontakt grupe", naglasio je Samardžić i podsetio da u saopštenju kontakt gripe 31. januara nema ni reči o nezavisnosti Kosova i Metpohije.
Prema njegovim rečima, Velika Britanija "igra neku otvorenu igru pritiska u pravcu nezavisnosti Kosova" i nije u skladu sa ostalim članovima Kontakt grupe, kao ni sa opštim dogovorima da razgovore treba konačno početi.
"Umesto da su pregovori počeli, više se vodi politika oko pregovora", rekao je Samardžić.
Kako je ocenio, albanskoj strani pregovori o decentralizaciji i statusu ne odgovaraju, njima je cilj da dobiju nezavisnost od Medjunarodne zajednice i "neke članice Kontakt grupe im idu na ruku".
Samardžić je istakao da je nezvanično za 12. februar zakazan početak pregovora o decentralizaciji u Beču koji će se odvijati u nekoliko rundi. Posle toga će se, kako je naveo preći na razgovore o statusu.
Potporedsednik srpske vlade Miroljub Labus ocenio je da je Sojersova izjava neprimerena.
"Ako neko zaista želi da u pregovorama o statusu Kosova dodjemo do rešenja onda ne treba unapred odredjivati krajnji ishod. Postoje dileme u medjunarodnoj zajednici o tome kako voditi pregovore o statusu Kosova, a jedno od mišljenja je da Albancima odmah treba obezbediti autonomnost i nezavisnost, pa onda od njih tražiti neke koncesije, a drugo je da treba pokrenuti raspravu o standarima da bi se stiglo do rešenja o statusu. Vlada Srbije se zalaže za raspravu korak po korak i sve može da bude na dnevnom redu, ali izjave poput Sojersove neće doprineti bržem i boljem odvijanju razgovora", rekao je Labus.
Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izjavio je da se Velika Britanija zalaže za nezavisnost Kosova, ali da taj stav ne dele sve članice Kontakt-grupe i izjavu Sojersa nazvao nastupom koji ne odražava stvarno stanje u Kontakt-grupi, već stav Velike Britanije.
"Iz pregovora o statusu Kosova može se izvući nešto ako se bude konstruktivno igralo. Ako bi se neko u Beogradu odlučio da izađe iz pregovora, to bi bilo najgore rešenje", kaže Ivanović.
(MONDO)
