Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je da su državni organi i institucije do sada sproveli oko dve trećine njegovih preporuka, a da je Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) imalo najviše i da su sve izvršene u roku.
"Zaštitnik građana je do sada dao 26 preporuka, po kojima je postupljeno u 14 slučajeva. Najviše preporuka dato je MUP-u, sedam, i sve su sprovedene u roku", rekao je Janković agenciji Beta i naveo da MUP i dobija najveći broj pritužbi građana zbog čestih kontakata, bilo da je reč o policijskim, bilo upravnim ovlašćenjima.
On je dodao da je za ombudsmana veoma važan odnos izvršne vlasti prema preporukama, da li izbegava odgovornost ili prihvata realnost i stav zaštitnika građana o uočenom propustu i potom ispravlja nedostatak.
"Ministarstvo pravde je izvršilo dve od tri, dok Ministarstvo rada i socijalne politike nije sprovelo ni jednu od dve preporuke. Takođe, poslednjih godinu dana imamo velike teškoće u komunikaciji sa Ministarstvom prosvete u otklanjanju nedostataka vezanih za prava nacionalnih manjina da se školuju na svojim jezicima. U tome se još teško dolazi do rezultata", naveo je Janković.
Preporuku, kako je naveo, nije izvršilo ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, a nekoliko postupaka je u toku i čeka se da budu sprovedeni kako bi se unapredilo ostvarivanje prava građana.
Zaštitnik građana je rekao da su, u slučaju neispunjavanja preporuka, naredni koraci su obaveštavanje Narodne skupštine, a ukoliko je neizvršenje preporuke praćeno kršenjem prava građana, i preporuka razrešenja funkcionera, odnosno pokretanje disciplinskog postupka.
Do sada se, međutim, još nije desilo da je zaštitnik građana morao da preporuči razrešenje funkcionera, istakao je on.
Janković je rekao da su MUP-u date dodatne preporuke vezane za izdavanje ličnih dokumenata, ali da odgovornost za propuste imaju i drugi državni organi koji su uspostavili sadašnju praksu i doveli do toga da MUP ne moze da završi posao onako kako je to predviđeno, jer za to nema mogućnosti.
On je rekao da je do sada obišao preko 50 policijskih stanica i da je utvrđeno da je unapređen način postupanja pri izdavanju ličnih dokumenata.
Zaštitnik građana je takođe reagovao predlaganjem amandmama na određene zakonske propise i zadovoljni smo činjenicom da su u nekoliko slučajeva pojedina ministarstva već u procesu pripreme zakona uvažavale sugestije. Posebno smo imali dobru saradnju sa Ministarstvoim odbrane pri donošenji zakona o vojsci i o odbrani, naveo je Janković.
Takođe je prihvaćeno oko 50 odsto amandmama na zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Imamo niz inicijativa građana koji ukazuju na propuste u propisima i čini mi se da bi u perspektivi upravo ta oblast mogla dugovorčno doneti mnogo efikasniju zaštitu, ocenio je zaštitnik građana.
Janković je rekao da će o vladinu strategiju o inkluziji Roma ocenjivati tek onda kada pokaže praktične rezultate.
"Do sada smo imali možda i previše projekata, konferencija, seminara i sastanaka o rešavanju problema Roma, ali nismo mnogo odmakli u praktičnom smislu. Mislim da će sve strategije, ocene i analize biti ključne tek ako ih i sprovedeno u dovoljnoj meri", kazao je on.
Janković je rekao da je siguran da ta strategija pruža dovoljno kvalitetan osnov da se nešto i uradi, ali da i dalje ukazuje na to da izostaju rezultati u praksi.
Takođe, Janković je ukazao da se i druga prava građana nedovoljno ostvaruju, kao što je pravo na mirno uživanje svojine, koje je garantovano ustavom, sto se vidi iz brojnih primera legalizacije, rušenja, imovinskih sporova, rada organa uprave koji su vezani za ostavrivanje imovinskih prava.
"Građani se svakodnevno susreću sa problemima, od toga da ne mogu u razumnom roku da ostvare svoje pravo da zaštite svoju svojinu, do činjenice da je danas veoma teško ostvariti pravo da čovek u svojoj kući ili stanu bude oslobođen smetnji koje ugrožavaju kvalitet njegovog života", ocenio je on.
"Izvršna vlast se još bavi sobom, a pitanja ostvarivanja prava građana se tretira kao nešto jeste nužno, ali nije prvenstvena briga, jer je državna uprava preopterećena svojim sopstvenim brigama i rešavanjem svojih probema", ocenio je Janković.
(Beta)
"Zaštitnik građana je do sada dao 26 preporuka, po kojima je postupljeno u 14 slučajeva. Najviše preporuka dato je MUP-u, sedam, i sve su sprovedene u roku", rekao je Janković agenciji Beta i naveo da MUP i dobija najveći broj pritužbi građana zbog čestih kontakata, bilo da je reč o policijskim, bilo upravnim ovlašćenjima.
On je dodao da je za ombudsmana veoma važan odnos izvršne vlasti prema preporukama, da li izbegava odgovornost ili prihvata realnost i stav zaštitnika građana o uočenom propustu i potom ispravlja nedostatak.
"Ministarstvo pravde je izvršilo dve od tri, dok Ministarstvo rada i socijalne politike nije sprovelo ni jednu od dve preporuke. Takođe, poslednjih godinu dana imamo velike teškoće u komunikaciji sa Ministarstvom prosvete u otklanjanju nedostataka vezanih za prava nacionalnih manjina da se školuju na svojim jezicima. U tome se još teško dolazi do rezultata", naveo je Janković.
Preporuku, kako je naveo, nije izvršilo ni Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, a nekoliko postupaka je u toku i čeka se da budu sprovedeni kako bi se unapredilo ostvarivanje prava građana.
Zaštitnik građana je rekao da su, u slučaju neispunjavanja preporuka, naredni koraci su obaveštavanje Narodne skupštine, a ukoliko je neizvršenje preporuke praćeno kršenjem prava građana, i preporuka razrešenja funkcionera, odnosno pokretanje disciplinskog postupka.
Do sada se, međutim, još nije desilo da je zaštitnik građana morao da preporuči razrešenje funkcionera, istakao je on.
Janković je rekao da su MUP-u date dodatne preporuke vezane za izdavanje ličnih dokumenata, ali da odgovornost za propuste imaju i drugi državni organi koji su uspostavili sadašnju praksu i doveli do toga da MUP ne moze da završi posao onako kako je to predviđeno, jer za to nema mogućnosti.
On je rekao da je do sada obišao preko 50 policijskih stanica i da je utvrđeno da je unapređen način postupanja pri izdavanju ličnih dokumenata.
Zaštitnik građana je takođe reagovao predlaganjem amandmama na određene zakonske propise i zadovoljni smo činjenicom da su u nekoliko slučajeva pojedina ministarstva već u procesu pripreme zakona uvažavale sugestije. Posebno smo imali dobru saradnju sa Ministarstvoim odbrane pri donošenji zakona o vojsci i o odbrani, naveo je Janković.
Takođe je prihvaćeno oko 50 odsto amandmama na zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Imamo niz inicijativa građana koji ukazuju na propuste u propisima i čini mi se da bi u perspektivi upravo ta oblast mogla dugovorčno doneti mnogo efikasniju zaštitu, ocenio je zaštitnik građana.
Janković je rekao da će o vladinu strategiju o inkluziji Roma ocenjivati tek onda kada pokaže praktične rezultate.
"Do sada smo imali možda i previše projekata, konferencija, seminara i sastanaka o rešavanju problema Roma, ali nismo mnogo odmakli u praktičnom smislu. Mislim da će sve strategije, ocene i analize biti ključne tek ako ih i sprovedeno u dovoljnoj meri", kazao je on.
Janković je rekao da je siguran da ta strategija pruža dovoljno kvalitetan osnov da se nešto i uradi, ali da i dalje ukazuje na to da izostaju rezultati u praksi.
Takođe, Janković je ukazao da se i druga prava građana nedovoljno ostvaruju, kao što je pravo na mirno uživanje svojine, koje je garantovano ustavom, sto se vidi iz brojnih primera legalizacije, rušenja, imovinskih sporova, rada organa uprave koji su vezani za ostavrivanje imovinskih prava.
"Građani se svakodnevno susreću sa problemima, od toga da ne mogu u razumnom roku da ostvare svoje pravo da zaštite svoju svojinu, do činjenice da je danas veoma teško ostvariti pravo da čovek u svojoj kući ili stanu bude oslobođen smetnji koje ugrožavaju kvalitet njegovog života", ocenio je on.
"Izvršna vlast se još bavi sobom, a pitanja ostvarivanja prava građana se tretira kao nešto jeste nužno, ali nije prvenstvena briga, jer je državna uprava preopterećena svojim sopstvenim brigama i rešavanjem svojih probema", ocenio je Janković.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.