Republički javni tužilac uputio zahtev Vladi Srbije da se skine oznaka državne tajnosti sa dosijea o izvršenju smrtne kazne pre više od 60 godina nad generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem.
Republički javni tužilac Slobodan Radovanović uputio je zahtev Vladi Srbije da se skine oznaka državne tajnosti sa dosijea o izvršenju smrtne kazne pre više od 60 godina nad bivšim komandantom Jugoslovenske Vojske u otadžbini, generalom Dragoljubom Dražom Mihailovićem.
"Cilj republičkog javnog tužioca je da se u potpunosti rasvetle sve okolnosti i utvrde činjenice vezane za izvršenje ove smrtne kazne", izjavio je Tanjugu portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.
Zorić je dodao da je republički javni tužilac takođe predložio da se osobe koje su učestvovale u procesu izvršenja smrtne kazne oslobode čuvanja državne tajne, kako bi mogla da se saslušaju u svojstvu svedoka u postupku koji će biti iniciran.
On je napomenuo da je u cilju utvrđivanja pune istine, formirana i državna Komisija za utvrđivanje činjenica u vezi sa smrtnom kaznom i smrću generala Mihailovića, čijim radom će koordinirati Radovanović.
Odluka o formiranju državne Komisija koja će istražiti mesto pogubljenja i sahrane Mihailovića formirana je sredinom prošle sedmice na sastanku u Ministarstvu pravde.
Članovi komisije su istoričari, poznavaoci tog perioda, upućeni u problematiku i predstavnici tužilaštva i pravosuđa.
Cilj državne Komisije za utvrđivanje mesta gde je sahranjen Draža Mihailovića je da se reši ta istorijska neopoznanica, izjavio je Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Homen je, posle prvog sastanka Komisije na čije je čelo Slobodan Radovanović, naglasio da zadatak Komisije nije da daje bilo kakvu političku ocenu o dešavanjima u Drugom svetskom i najavio da će Vlada Srbije u četvrtak razmatrati i oslobađanje obaveze čuvanja državne tajne svih osoba ili eventualni svedoka koji su na bilo koji način upućeni sa slučajem Mihailovića.
Državni sekretar Ministarstva pravde je rekao i da je sledeći zadatak Komisije da napravi popis svih dokumenata i osoba koji su u vezi sa Mihailovićem.
Kao moguće lokacije za mesto na kome je streljan a potom sahranjen Mihailović pominjane su Ada Ciganlija, jaruga kod Jajinaca, prostor na kome se nalazi Ortopedska bolnica na Banjici, Lisičji Potok...
U raznim medijima, povremeno se pojavljuju i razne osobe koje tvrde da raspolažu pouzdanim saznanjima o mestu gde se nalazi Mihailovićev grob, ali sve takive informacije su se pokazale kao nepouzdane.
Emigrantska organizacija iz Amerike - Srpska narodna odbrana ponudila je nedavno i novčanu nagradu od 100.000 dolara osobi koja pronade zemne ostatke Draže Mihailovića koji je streljan jula 1946. posle sudske presude koja ga je teretila da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac tokom Drugog svetskog rata.
(agencije/MONDO)
"Cilj republičkog javnog tužioca je da se u potpunosti rasvetle sve okolnosti i utvrde činjenice vezane za izvršenje ove smrtne kazne", izjavio je Tanjugu portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.
Zorić je dodao da je republički javni tužilac takođe predložio da se osobe koje su učestvovale u procesu izvršenja smrtne kazne oslobode čuvanja državne tajne, kako bi mogla da se saslušaju u svojstvu svedoka u postupku koji će biti iniciran.
On je napomenuo da je u cilju utvrđivanja pune istine, formirana i državna Komisija za utvrđivanje činjenica u vezi sa smrtnom kaznom i smrću generala Mihailovića, čijim radom će koordinirati Radovanović.
Odluka o formiranju državne Komisija koja će istražiti mesto pogubljenja i sahrane Mihailovića formirana je sredinom prošle sedmice na sastanku u Ministarstvu pravde.
Članovi komisije su istoričari, poznavaoci tog perioda, upućeni u problematiku i predstavnici tužilaštva i pravosuđa.
Cilj državne Komisije za utvrđivanje mesta gde je sahranjen Draža Mihailovića je da se reši ta istorijska neopoznanica, izjavio je Tanjugu državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.
Homen je, posle prvog sastanka Komisije na čije je čelo Slobodan Radovanović, naglasio da zadatak Komisije nije da daje bilo kakvu političku ocenu o dešavanjima u Drugom svetskom i najavio da će Vlada Srbije u četvrtak razmatrati i oslobađanje obaveze čuvanja državne tajne svih osoba ili eventualni svedoka koji su na bilo koji način upućeni sa slučajem Mihailovića.
Državni sekretar Ministarstva pravde je rekao i da je sledeći zadatak Komisije da napravi popis svih dokumenata i osoba koji su u vezi sa Mihailovićem.
Kao moguće lokacije za mesto na kome je streljan a potom sahranjen Mihailović pominjane su Ada Ciganlija, jaruga kod Jajinaca, prostor na kome se nalazi Ortopedska bolnica na Banjici, Lisičji Potok...
U raznim medijima, povremeno se pojavljuju i razne osobe koje tvrde da raspolažu pouzdanim saznanjima o mestu gde se nalazi Mihailovićev grob, ali sve takive informacije su se pokazale kao nepouzdane.
Emigrantska organizacija iz Amerike - Srpska narodna odbrana ponudila je nedavno i novčanu nagradu od 100.000 dolara osobi koja pronade zemne ostatke Draže Mihailovića koji je streljan jula 1946. posle sudske presude koja ga je teretila da je bio saradnik okupatora i ratni zločinac tokom Drugog svetskog rata.
(agencije/MONDO)
