Porodice žrtava bombardovanja RTS-a zatražile su od ministra odbrane Dragana Šutanovca da njegovo ministarstvo sudu podnese dokaze "da su državni i vojni vrh 23. aprila 1999. namerno žrtvovali šesnaestoro radnika RTS-a".
Porodice žrtava bombardovanja RTS-a zatražile su danas od ministra odbrane Dragana Šutanovca da njegovo ministarstvo sudu podnese dokaze "da su državni i vojni vrh 23. aprila 1999. namerno žrtvovali šesnaestoro radnika RTS-a".
U otvorenom pismu koje je u današnjem Danasu potpisala Žanka Stojanović, majka stradalog Nebojše, podseća se da je ministar Šutanovac septembra 2007. obećao da će "'učiniti sve što je potrebno'... da se 'čitav sudski postupak' u vezi s tim zločinom 'obnovi', u svetlu novih dokaza".
"Danas, dve godine nakon tog obećanja... jasno je da Vi zapravo činite isto što i Vaši prethodnici - dajete uglavnom prazna obećanja kako biste došli do vremena da i dalje ne činite ništa", navedeno je u pismu.
To pismo je odgovor na subotnju izjavu ministra da će zatražiti sudsko ispitivanje bivšeg funkcionera Pravne uprave Ministarstva odbrane potpukovnika Lakića Đorovića, koji je prošle nedelje objavio pisanu izjavu da Ministarstvo krije dokaze o vlastitoj upletenosti i krivici vojnog vrha za ubistvo 16 radnika RTS-a.
Ministar je to svedočenje nazvao "dezinformacijom".
"Poštovani ministre, Vi uopšte ne možete da negirate postojanje transkripata presretnutih razgovora, jer ste sami na sajtu ministarstva 2007. objavili dokument koji postojanje tih transkripata potvrđuje", navela je Žanka Stojanović.
Dokument iz 2001. zaveden pod brojem 1114-2, u kojem Sekretarijat Ministarstva odbrane "naređuje organima bezbednosti da mu podnesu izveštaje o slučaju RTS, dakle upravo iste one izveštaje o čijem postojanju svedoči potpukovnik Đorović".
U tim izveštajima, organi bezbednosti, po svedočenju potpukovnika Đorovića, kažu - citirajući presretnuti razgovor pilota NATO-a koji su krenuli da bombarduju RTS - da su državni i vojni vrh bili upozoreni na predstojeće bombardovanje.
Televizija Srbije proglašena je odlukom Savezne vlade 1. jula 1994.
"za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje", pa je, navedeno je u pismu, u ratnim uslovima bila pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane.
Oficir nadležan za obavezno izmeštanje Televizije na rezervno mesto bio je pukovnik Petar Pajčin, navela je Žanka Stojanović i pitala ministra Šutanovca šta ga je sprečilo da ne pokrene "pitanje odgovornosti pukovnika Pajčina za pogibiju šesnaestoro radnika RTS-a".
Ministarstvo odbrane, tvrdi se u pismu, "nesumnjivo poseduje, ili bi moralo da poseduje", dnevne izveštaje oficira u Ratnoj sali o okolnostima uništavanja objekata RTS-a, procene Generalštaba pravljene za Vrhovni savet odbrane o stupnju ugroženosti RTS-a nakon najave NATO da Televiziju smatra legitimnim ciljem.
Podseća se i da je portparol Ministarstva odbrane, pukovnik Zoran Puhač aprila 2007. pismom obavestio porodice žrtava da su Vojska i Ministarstvo tokom rata "najvišim državnim organima ukazivali na verovatnoću... proširenja liste ciljeva... na objekte važnih republičkih institucija i komunikacijskih objekata".
Snage NATO-a su 23. aprila 1999. godine bombardovale RTS i u tom bombardovanju je poginulo 16 radnika tehnike RTS-a.
Tadašnji generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. godine osuđen je na deset godina zatvora zato što nije premestio radnike iz zgrade u Aberdarevoj na rezervnu lokaciju.
(Beta)
U otvorenom pismu koje je u današnjem Danasu potpisala Žanka Stojanović, majka stradalog Nebojše, podseća se da je ministar Šutanovac septembra 2007. obećao da će "'učiniti sve što je potrebno'... da se 'čitav sudski postupak' u vezi s tim zločinom 'obnovi', u svetlu novih dokaza".
"Danas, dve godine nakon tog obećanja... jasno je da Vi zapravo činite isto što i Vaši prethodnici - dajete uglavnom prazna obećanja kako biste došli do vremena da i dalje ne činite ništa", navedeno je u pismu.
To pismo je odgovor na subotnju izjavu ministra da će zatražiti sudsko ispitivanje bivšeg funkcionera Pravne uprave Ministarstva odbrane potpukovnika Lakića Đorovića, koji je prošle nedelje objavio pisanu izjavu da Ministarstvo krije dokaze o vlastitoj upletenosti i krivici vojnog vrha za ubistvo 16 radnika RTS-a.
Ministar je to svedočenje nazvao "dezinformacijom".
"Poštovani ministre, Vi uopšte ne možete da negirate postojanje transkripata presretnutih razgovora, jer ste sami na sajtu ministarstva 2007. objavili dokument koji postojanje tih transkripata potvrđuje", navela je Žanka Stojanović.
Dokument iz 2001. zaveden pod brojem 1114-2, u kojem Sekretarijat Ministarstva odbrane "naređuje organima bezbednosti da mu podnesu izveštaje o slučaju RTS, dakle upravo iste one izveštaje o čijem postojanju svedoči potpukovnik Đorović".
U tim izveštajima, organi bezbednosti, po svedočenju potpukovnika Đorovića, kažu - citirajući presretnuti razgovor pilota NATO-a koji su krenuli da bombarduju RTS - da su državni i vojni vrh bili upozoreni na predstojeće bombardovanje.
Televizija Srbije proglašena je odlukom Savezne vlade 1. jula 1994.
"za veliki tehnički sistem od interesa za odbranu zemlje", pa je, navedeno je u pismu, u ratnim uslovima bila pod ingerencijom Sektora za civilnu odbranu Ministarstva odbrane.
Oficir nadležan za obavezno izmeštanje Televizije na rezervno mesto bio je pukovnik Petar Pajčin, navela je Žanka Stojanović i pitala ministra Šutanovca šta ga je sprečilo da ne pokrene "pitanje odgovornosti pukovnika Pajčina za pogibiju šesnaestoro radnika RTS-a".
Ministarstvo odbrane, tvrdi se u pismu, "nesumnjivo poseduje, ili bi moralo da poseduje", dnevne izveštaje oficira u Ratnoj sali o okolnostima uništavanja objekata RTS-a, procene Generalštaba pravljene za Vrhovni savet odbrane o stupnju ugroženosti RTS-a nakon najave NATO da Televiziju smatra legitimnim ciljem.
Podseća se i da je portparol Ministarstva odbrane, pukovnik Zoran Puhač aprila 2007. pismom obavestio porodice žrtava da su Vojska i Ministarstvo tokom rata "najvišim državnim organima ukazivali na verovatnoću... proširenja liste ciljeva... na objekte važnih republičkih institucija i komunikacijskih objekata".
Snage NATO-a su 23. aprila 1999. godine bombardovale RTS i u tom bombardovanju je poginulo 16 radnika tehnike RTS-a.
Tadašnji generalni direktor RTS-a Dragoljub Milanović 2002. godine osuđen je na deset godina zatvora zato što nije premestio radnike iz zgrade u Aberdarevoj na rezervnu lokaciju.
(Beta)
