Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozdravila je značajan napredak koji je Srbija ostvarila od prijema u SE i pozvala na nastavak reformi
Parlamentarna skupština Saveta Evrope pozdravila je značajan napredak koji je Srbija ostvarila od prijema u SE i pozvala na nastavak reformi u cilju razvoja demokratskih institucija, poštovanja ljudskih prava i vladavine zakona, kao i na završetak saradnje s haškim sudom.
Za ovu rezoluciju glasalo je 109 od 110 prisutnih poslanika na sednici Parlamentarne skupštine SE u Strazburu, a jedan je bio protiv.
Rezolucija je usvojena uz uvažavanje izmena koje je predložila srpska delegacija, a koje se odnose na amandman o saradnji sa institucijama na Kosovu i deo rezolucije koji se odnosi na opstrukciju opozicije u Skupštini Srbije.
Članovi delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE su pozdravili izveštaj u načelu, ali su ukazali na spornu formulaciju amandmana na nacrt rezolucije koji se odnosi na saradnju sa institucijama na Kosovu.
Član srpske delegacije Miloš Aligrudić je rekao da se tim amandmanom predlaže da Srbija sarađuje sa "nadležnim organima na Kosovu, uključujući Euleks", što se može protumačiti kao poziv na saradnju sa kosovskim prelaznim institucijama.
Aligrudić je naglasio da Srbija ne može da prihvati takav poziv i da će on zato ostati "mrtvo slovo na papiru", zbog čega Srbija ulaže podamandman kojim se dodaje da ta saradnja mora biti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Srpska delegacija je zatražila i da se deo rezolucije u kome se opozicija kritikuje zbog opstrukcije, preciznije formuliše kako se ne bi odnosio na celu opoziciju, već na jedan njen deo.
Izvestioci SE za Srbiju Andreas Grois i Šarl Gerens su predstavljajući izveštaj o Srbiji rekli da je potrebno uvažiti specifične okolnosti kroz koje je Srbija prošla protekle decenije i dodali da žele da se što pre završi monitoring procedura za Srbiju.
Gerens je ocenio da će to biti moguće ako se sa srpskim vlastima dogovori plan o ostvarivanju preostalih obaveza.
U raspravi predstavnici poslaničkih grupa u PSSE su pozdravili izveštaj o Srbiji i odluku Beograda da mirnim i diplomatskim putem brani svoj stav o Kosovu i ukazali na potrebu da Srbija okonča saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine.
Predstavnik grupe Ujedinjene evropske levice, Holanđanin Tur Elzinga, pozdraivo je izveštaj u načelu, ali je dodao da je možda previše optimističan u vezi s primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čija ratifikacija u članicama SE zavisi od saradnje s Haškim tribunalom.
Elzinga je rekao da haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju biti uhapšeni i izručeni, a da je na EU i Srbiji da odlučuju o svojim odnosima.
U rezoluciji se konstatuje odluka srpskih vlasti da primene prelazni trgovinski sporazum, "u očekivanju okončanja procesa ratifikacije SSP u svim članicama SE".
Ruski poslanik Kontantin Kosačov je pozdravio političku stabilnost u Srbiji koja je uspostavljena nakon formiranja nove vlade, kao i opredeljenje Srbije za integraciju u EU, ali je dodao da SE ne treba da pozdravlja proces koji je u toku i da ukazuje na to kako članice SE da grade odnose sa drugim organizacijama.
Ocenio je i da su zemlje koje su priznale Kosovo doprinele tome da Kosovo postane "crna rupa" u Evropi i područje u kome nisu ispunjeni standardi SE.
On je izrazio očekivanje da će Međunarodni sud pravde u Hagu proglasiti nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova.
Kosačov je dodao da se Srbija suočava i sa ekonomskom krizom, ali je izrazio uverenje da će joj u prevazilaženju krize pomoći energetska saradnja s Rusijom, uključujući izgradnju gasovoda Južni tok.
(Beta)
Za ovu rezoluciju glasalo je 109 od 110 prisutnih poslanika na sednici Parlamentarne skupštine SE u Strazburu, a jedan je bio protiv.
Rezolucija je usvojena uz uvažavanje izmena koje je predložila srpska delegacija, a koje se odnose na amandman o saradnji sa institucijama na Kosovu i deo rezolucije koji se odnosi na opstrukciju opozicije u Skupštini Srbije.
Članovi delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE su pozdravili izveštaj u načelu, ali su ukazali na spornu formulaciju amandmana na nacrt rezolucije koji se odnosi na saradnju sa institucijama na Kosovu.
Član srpske delegacije Miloš Aligrudić je rekao da se tim amandmanom predlaže da Srbija sarađuje sa "nadležnim organima na Kosovu, uključujući Euleks", što se može protumačiti kao poziv na saradnju sa kosovskim prelaznim institucijama.
Aligrudić je naglasio da Srbija ne može da prihvati takav poziv i da će on zato ostati "mrtvo slovo na papiru", zbog čega Srbija ulaže podamandman kojim se dodaje da ta saradnja mora biti u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.
Srpska delegacija je zatražila i da se deo rezolucije u kome se opozicija kritikuje zbog opstrukcije, preciznije formuliše kako se ne bi odnosio na celu opoziciju, već na jedan njen deo.
Izvestioci SE za Srbiju Andreas Grois i Šarl Gerens su predstavljajući izveštaj o Srbiji rekli da je potrebno uvažiti specifične okolnosti kroz koje je Srbija prošla protekle decenije i dodali da žele da se što pre završi monitoring procedura za Srbiju.
Gerens je ocenio da će to biti moguće ako se sa srpskim vlastima dogovori plan o ostvarivanju preostalih obaveza.
U raspravi predstavnici poslaničkih grupa u PSSE su pozdravili izveštaj o Srbiji i odluku Beograda da mirnim i diplomatskim putem brani svoj stav o Kosovu i ukazali na potrebu da Srbija okonča saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine.
Predstavnik grupe Ujedinjene evropske levice, Holanđanin Tur Elzinga, pozdraivo je izveštaj u načelu, ali je dodao da je možda previše optimističan u vezi s primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, čija ratifikacija u članicama SE zavisi od saradnje s Haškim tribunalom.
Elzinga je rekao da haški begunci Ratko Mladić i Goran Hadžić moraju biti uhapšeni i izručeni, a da je na EU i Srbiji da odlučuju o svojim odnosima.
U rezoluciji se konstatuje odluka srpskih vlasti da primene prelazni trgovinski sporazum, "u očekivanju okončanja procesa ratifikacije SSP u svim članicama SE".
Ruski poslanik Kontantin Kosačov je pozdravio političku stabilnost u Srbiji koja je uspostavljena nakon formiranja nove vlade, kao i opredeljenje Srbije za integraciju u EU, ali je dodao da SE ne treba da pozdravlja proces koji je u toku i da ukazuje na to kako članice SE da grade odnose sa drugim organizacijama.
Ocenio je i da su zemlje koje su priznale Kosovo doprinele tome da Kosovo postane "crna rupa" u Evropi i područje u kome nisu ispunjeni standardi SE.
On je izrazio očekivanje da će Međunarodni sud pravde u Hagu proglasiti nelegalnim proglašenje nezavisnosti Kosova.
Kosačov je dodao da se Srbija suočava i sa ekonomskom krizom, ali je izrazio uverenje da će joj u prevazilaženju krize pomoći energetska saradnja s Rusijom, uključujući izgradnju gasovoda Južni tok.
(Beta)
