Ministarka finansija izjavila je da veruje da će nove mere Vlade Srbije u borbi protiv efekata krize biti dovoljne, ali da Vlada ima rezervni plan i da je on deo programa sa MMF.
Ministarka finansija u Vladi Srbije Diana Dragutinović izjavila je da veruje da će nove mere Vlade Srbije u borbi protiv efekata krize biti dovoljne, ali da Vlada ima rezervni plan i da je on deo programa sa MMF.
"Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno PDV, kod kog je pokušaj utaje najveći", rekla je Dragutinović u razgovoru za Novosti.
Ministarka finansija ne isključuje ni promenu stope PDV, kao opciju. "Međutim, ona će biti poslednja u lancu mogućih rešenja."
Mere štednje kroz niže plate za sada će najviše osetiti zaposleni u državnoj upravi.
"Motiv je bio da državna uprava krene od sebe i kada su u pitanju zarade, ali i kontrola broja zaposlenih u javnom sektoru. Ako ta ušteda ne bude dovoljna, lakše ćemo tražiti odricanje od drugih", rekla je Dragutinović.
Ona je navela da je u pitanju i politička i ekonomska računica i da će uštede, koje se procenjuju između 600 i 800 miliona dinara, omogućiti formiranje posebnog fonda za gašenje mogućih socijalnih požara, koje nije lako predvideti.
"Beograd je stajao decenijama i godinama. Mi smo ga pokrenuli, gradimo, i sa ovim merama to bi značilo da se Beograd vraća na stanje mirovanja a započeti projekti ne bi mogli da se završe", rekao je Đilas novinarima nakon obilastka PKB korporacije u Padinskoj skeli.
On je rekao da se povodom smanjenja transfera novca lokalnim samoupravama juče sastao sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović, a da će se danas sastati sa presednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem.
Đilas je kazao da se od ukupnih sredstava u budžet Srbije iz Beograda slije od 45 do 50 odsto a da se Beogradu vrati 27 odsto sredstava.
Rebalansom budžeta, ukupan godišnji iznos nenamenskog transfera koji se raspoređuje lokalnim samoupravama, smanjen je za 15 milijardi, pa će gradovi i opštine umesto 40,7 od države dobiti 25,7 milijardi dinara.
Pre umanjenja bilo je predviđeno da Beograd dobije 11,1 milijardu dinara.
"Beograd je spreman da pomogne Srbiji ali sadašnjom idejom da se Beogradu skine vise od sedam milijardi dinara značilo bi da Beograd dobije 16 odsto para koje se (u njemu) naprave, što je nerealno", ocenio je Đilas.
On je pojasnio da bi to značilo preispitivanje mera socijalne zaštite koje je gradska vlast uvela, povećanje cena prevoza i kako je ocenio "na Beograđane bi se srušilo mnogo toga što nisu zaslužili".
"Naš predlog je vrlo jasan: da se poštuje zakon koji postoji, da umanjenje troškova ide linearno - da se Beogradu smanji 4,1 milijarda dinara a da odvojimo 500 miliona dinara za najsiromašnije opštine u Srbiji kao što su Crna trava, Bojnik", istakao je Đilas.
On je naglasio da nije nikakav problem da Beograd izdvoji novac za najsiromašnije ali da Beograđani moraju da znaju koliko iz njihovog džepa ide tamo gde, kako je naveo, zaista nema dovoljno.
"Nemojte da imamo situaciju da u Leskovcu sa 200.000 stanovnika ima 700 zaposlenih u administraciji, a Novi Beograd koji ima duplo više stanovnika ima 200 zaposlenih", dodao je gradonačelnik.
(agencije/MONDO)
"Rezervni plan imamo i on je deo programa sa MMF. Ako bude potrebno, dodatno ćemo umanjiti rashode, ali i pokušati da poboljšamo naplatu poreza, posebno PDV, kod kog je pokušaj utaje najveći", rekla je Dragutinović u razgovoru za Novosti.
Ministarka finansija ne isključuje ni promenu stope PDV, kao opciju. "Međutim, ona će biti poslednja u lancu mogućih rešenja."
Mere štednje kroz niže plate za sada će najviše osetiti zaposleni u državnoj upravi.
"Motiv je bio da državna uprava krene od sebe i kada su u pitanju zarade, ali i kontrola broja zaposlenih u javnom sektoru. Ako ta ušteda ne bude dovoljna, lakše ćemo tražiti odricanje od drugih", rekla je Dragutinović.
Ona je navela da je u pitanju i politička i ekonomska računica i da će uštede, koje se procenjuju između 600 i 800 miliona dinara, omogućiti formiranje posebnog fonda za gašenje mogućih socijalnih požara, koje nije lako predvideti.
Đilas: Nove mere - zastoj u započetim projektima
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio je da bi smanjenje novčanih sredstava predloženim rebalanskom budžeta za Beograd značilo zastoj u započetim projektima ali i preispitivanje postojećih mera socijalne zaštite."Beograd je stajao decenijama i godinama. Mi smo ga pokrenuli, gradimo, i sa ovim merama to bi značilo da se Beograd vraća na stanje mirovanja a započeti projekti ne bi mogli da se završe", rekao je Đilas novinarima nakon obilastka PKB korporacije u Padinskoj skeli.
On je rekao da se povodom smanjenja transfera novca lokalnim samoupravama juče sastao sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović, a da će se danas sastati sa presednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem.
Đilas je kazao da se od ukupnih sredstava u budžet Srbije iz Beograda slije od 45 do 50 odsto a da se Beogradu vrati 27 odsto sredstava.
Rebalansom budžeta, ukupan godišnji iznos nenamenskog transfera koji se raspoređuje lokalnim samoupravama, smanjen je za 15 milijardi, pa će gradovi i opštine umesto 40,7 od države dobiti 25,7 milijardi dinara.
Pre umanjenja bilo je predviđeno da Beograd dobije 11,1 milijardu dinara.
"Beograd je spreman da pomogne Srbiji ali sadašnjom idejom da se Beogradu skine vise od sedam milijardi dinara značilo bi da Beograd dobije 16 odsto para koje se (u njemu) naprave, što je nerealno", ocenio je Đilas.
On je pojasnio da bi to značilo preispitivanje mera socijalne zaštite koje je gradska vlast uvela, povećanje cena prevoza i kako je ocenio "na Beograđane bi se srušilo mnogo toga što nisu zaslužili".
"Naš predlog je vrlo jasan: da se poštuje zakon koji postoji, da umanjenje troškova ide linearno - da se Beogradu smanji 4,1 milijarda dinara a da odvojimo 500 miliona dinara za najsiromašnije opštine u Srbiji kao što su Crna trava, Bojnik", istakao je Đilas.
On je naglasio da nije nikakav problem da Beograd izdvoji novac za najsiromašnije ali da Beograđani moraju da znaju koliko iz njihovog džepa ide tamo gde, kako je naveo, zaista nema dovoljno.
"Nemojte da imamo situaciju da u Leskovcu sa 200.000 stanovnika ima 700 zaposlenih u administraciji, a Novi Beograd koji ima duplo više stanovnika ima 200 zaposlenih", dodao je gradonačelnik.
(agencije/MONDO)
